INTERVJU - Bo Mekejleb: Au, čoveče, sećam se svakog trenutka u Partizanu, nikada neću zaboraviti

Imali ste u poslednjih godinu dana, do dve, priliku da čitate intervjue heroja Partizana iz sezone 2009/2010, vidite kako se plasmana na Fajnal for sećaju Aleks Marić, Dušan Kecman, Aleksandar Rašić, Slavko Vraneš i Aljoša Mitrović, a danas, na jubilej, deset godina od utakmice Partizana i Olimpijakosa u Bersiju, od polufinala Evrolige, za MOZZART Sport govori Lester Bo Mekejleb.

Ako Bo nije najvoljeniji stranac u istoriji Partizana, onda je sigurno među najvoljenijima, u to nema sumnje.

Zanimljivo, lako je moglo da se dogodi da Mekejleb ne dođe u Partizan jer je već bio dogovoren povratak Milta Palasija. Čak je Milt i potpisao ugovor, ali zbog administrativnih problema nije došao među crno-bele. Parni valjak je posle toga slabo počeo sezonu bez prvog pleja, krenule su priče da je to kraj uspona crno-belih, a onda je stigao Mekejleb iz turskog Mersina. Niko nije mogao da zna kako će se pokazati najvećem nivou košarke, ali u isto vreme niko nije mogao da očekuje da će Bo tako dobro da se pokaže i uđe u srca navijača.

Bio je poput mašine! Nezaustavljiv!

Poput šila je probijao odbrane do koša, išao nezadrživo na polaganja, znao je da pogodi spolja, ritmom je uništavao protivničke ekipe koje nisu mogle da ga isprate, a na svu sreću ostali crno-beli momci su ga pratili i u Mekejlebovom ritmu Partizan je došao do Fajnal fora Evrolige.

Mekejleb je pre tri dana proslavio 35. rođendan, a danas obeležava deset godina od uspeha koji i sam naziva jednim od najvećih u životu. Sve je samo ne mala stvar zaigrati na Fajnal foru, a Mekejleb je inače u tom sudaru sa Pirejcima bio najefikasniji na utakmici sa 21 poenom.

Kroz razgovor sa bivšim crno-belim plejmejkerom vidimo koliko je Partizan značio Mekejlebu i na ljudskom i na košarkaškom nivou.

“Au, čoveče, sećam svakog trenutka provedenog u Partizanu! To je nešto što nikada neću zaboraviti! Brate, Partizanovi navijači su neverovatni!“, kaže Mekejleb kada smo mu pomenuli sezonu u crno-belom dresu.

Mnogo puta se isticalo koliko je taj tim Partizana imao dobru atmosferu, koliko su se dobro poklopili i usaglasili stranci i domaći igrači, odnosno stariji i mlađi. Sve je to u snop, kao u onoj pripovetki, vezao Duško Vujošević.

Kao kada rešavate Rubikovu kocku, sve stranice su se poklopile.

“Hemija u timu je bila fantastična od dana kada sam došao u Partizan. Imali smo veoma dobre lidere kao i igrače. Da budem iskren, zaista sam se u Partizanu osećao kao kod kuće. Saigrači su bili odlični”, priseća se Mekejleb.

Ne krije Bo koliko mu je Partizan značio u karijeri i koliko mu je pomogao da se razvije u igrača koji će kasnije nositi dres klubova kao što su Montepaski Sijena, Fenerbahče, Bajern, Limož, Gran Kanarija i Saragosa. Stigao je 2012. i do titule Alfonso Ford koja se dodeljuje najboljem strelcu Evrolige, naosvajao se trofeja i u Srbiji, Italiji, Turskoj, Španiji...

“Dule je veliki razlog mog uspeha u Evropi. On je veliki i trener, motivator i dobra osoba. Naučio me je mnogo toga! Na terenu me je naučio da postanem bolji košarkaš. Jedan je od mojih omiljenih trenera za koje sam igrao”, ističe Mekejleb.

I dodaje da i dalje gleda utakmice Partizana i da mu crno-beli nedostaju.

“Naravno da mi nedostaje Partizan. I dalje gledam sve Partizanove utakmice, sve do danas. I svi znaju o navijačima - oni su najbolji! Kada sam došao u Partizan to je bio prvi put da sam doživeo da igram pred navijačima kao što su oni. Kada oni navijaju kako navijaju, pevaju, onda ne želite da ih razočarate”, kaže Mekejleb.

Generalno je teško odabrati koji je momenat obeležio tu sezonu, od pobeda u poslednjim sekundama, od čuvene Barselone u više nego punom Pioniru, do Zagreba i Kecmana, preko Makabija u Areni, do Fajnal fora i koša Čildresa.

Koji je Mekejlebov omiljeni momenat koji pamti iz Partizana?

“Rekao bih - ili kada smo pobedili Barselonu u Pioniru ili Kecmanov šut. Tesno je, teško je odabrati jedan od ta dva”.

Prelomni detalj sezone 2009/2010 bio je verovatno četvrtfinalni sudar sa Makabijem iz Tel Aviva. Partizan je taj obračun dobio posle četiri utakmice, a ključni je bio brejk u prvom meču kada je Partizan uspeo da u krcatoj Nokija Areni napravi brejk.

Iako je Makabi već u drugoj deonici stigao do prednosti od preko 20 razlike. Onda je usledio dogovor u svlačionici, Kecman se razigrao i ostalo je istorija. Posle tog brejka Partizan je dovršop posao u Areni, a Mekejleb se svega seća sa velikim zadovoljstvom.

“To je bio jedan od najvažnijih momenata u mom životu! Makabi je bio jako dobar tim te godine, ali mi smo bili gladniji od njih. I zato smo dobili tu seriju, a Grobari su bili iza nas na svakom koraku tog puta”, prisetio se Mekejleb.

Ta sezona bila je poput pravog rolerkostera. Ono što je Partizan dobio u Areni, kada je izborio odlazak na Fajnal for, postalo je još veće u Zagrebu sa vanvremenskom trojkom Dušana Kecmana. Partizan je u džep stavio i titulu prvaka ABA lige.

“To je najsrećniji šut na svetu, a-ha-ha. Nemojte mu reći da sam ovo rekao. Drago mi je da je uspeo da pogodi, a još je slađe što je to bila finalna utakmica. Takve stvari se ne događaju! Hvala na tom šutu, brate (na srpskom jeziku, prim. aut.) Kecmane”.

Fajnal for Evrolige je događaj za sebe, nešto što vam menja karijeru, daje vam na značaju, uspomenu za ceo život. Upravo je tako bilo i sa Mekejlebom koji ističe da isprva nije znao koliko je to velika stvar.

“To je bio veliki trenutak i veliko iskustvo. U tom momentu i nisam zaista znao koliko je važno otići na Fajnal for. Ali kada sam šetao ulicama Pariza video sam crno-bele boje svuda. Neverovatan osećaj”.

Sedmi maj je spuštanje u ranije pomenutom rolerkosteru. Nekako sve što je Partizan dobro uradio, i gde je imao i sreće pošteno rečeno, protiv Olimpijakosa mu se vratilo onim promašajem Miloša Teodosića i košem Čildresa pre ravno 10 godina.

“Nažalost, bili smo na pogrešnoj strani sreće toga dana. A te sezone smo inače mnoge takve situacije rešavali u svoju korist. Veoma sam ponosan na saigrače i na to šta smo uspeli da ostvarimo te sezone”, kaže Mekejleb.

Nadovezuje se…

“Partizan će uvek imati posebno mesto u mom srcu. Sjajne uspomene koje nikada neću zaboraviti. Partizan me je predstavio Evropi na velikoj sceni i pomogao mi je da napravim ime. A to je nešto što zaista cenim”.

Mekejleb nije jedan od onih stranaca koji se pojave u naša dva najveća kluba, odrade ugovor, pokupe novac i zaborave da su tu ikada i bili. Mekejleb i dan-danas zna da se vrati u Beograd, a ističe da ima jako dobar odnos sa Srbima.

 “Čoveče, to je ludo! Imam odličnu konekciju sa Srbima iz nekog razloga. Imam mnogo prijatelja tu i i dalje sam u kontaktu sa mnogima od njih. Možda zato što sam osoba sa kojim se nije teško razumeti, skroman sam, nisam arogantan”.

Naravno, u kontaktu je Bo sa bivšim saigračima sa kojima je delio i dobro i zlo.

“Da, jesam. Čujem se sa nekima od njih s vremena na vreme. Odnosi se generalno prave sa dobrim ljudima, a naš ceo tadašnji tim je bio sačinjen od dobrih ljudi”.

Poruka za kraj razgovora bila je adresirana navijačima za koje je Mekejleb očigledno baš vezan…

“Reci Grobarima da me svi zaprate na Tviteru i Instagramu, a-ha-ha”.

FOTO: © MN Press