Impresivna kolekcija Serđa Skariola: Zasenio Žeravicu, više medalja osvojio samo Gomeljski

Napravila je Crvena furija čudo na Evrobasketu. Osvojila zlato kada su je svi otpisali. Dokazala da sistem i timska igra mogu da zasene i najveće zvezde svetske košarke. Španija se tako domogla sedme uzastopne medalje na kontinentalnim smotrama, što je za rukom pošlo još samo Jugoslavliji i Sovjetskom Savezu. Krivac za pet od pomenutih sedam je italijanski stručnjak Serđo Skariolo.

Navršio je dekadu na klupi Španije. Doduše u dva mandata (2009-2012; 2015-). Mnogi su sumnjali i u uspeh njegovog tima pre tri godine u Kini, a na kraju je postao svetski šampion. Slična priča je bila i ovog leta, a Španci su ponovo na vrhu postolja.

Italijan je tako dodao još jednu zlatnu medalju u kolekciju, kojom može da se pohvali malo koji stručnjak. Naime, više odličja na velikim takmičenjima osvojio je samo legendarni Aleksandar Gomeljski. "Otac sovjetske i ruske košarke" je selekciju SSSR vodio do neverovatnih 18 medalja što je podvig koji verovatno nikada neće biti ponovljen.

Gomeljski je od 1963. do 1988. šest puta osvojio Evropsko prvenstvo, dva puta Svetski kup. Od državnog tima oprostio se zlatnom na Olimpijskim igrama u Seulu. Potpisao je srebrne medalje Sovjetskog Saveza na kontinentalnim smotrama 1977. (Belgija) i 1987. (Grčka), Mundobasketu 1978. (Filipini) i na Igrama u Tokiju 1964. godine. Okačio je oko vrata još pet bronzanih odličja (po dva svetska i olimpijska, jedno evropsko).

Pre nedavno okončanog Evrobasketa, Skariolo je bio u društvu sovjetskog stručnjaka Stepana Spandarjana i čuvenog Ranka Žeravice sa po sedam medalja sa velikih takmičenja. Spandarjan je predvodio reprezentaciju SSSR u periodu od godinu dana počevši 1951. godine i još šest u drugom mandatu (1956-1962). Četiri puta je bio prvak Evrope (1951, 1957, 1959. i 1961), dok je u tri navrata zaustavljan u finalu Olimpijskih igara (1952, 1956. i 1960). Bio je blizu i osme medalje, kao i titule prvaka sveta 1959. godine, ali je njegov tim zbog političkih razloga odbio da odigra utakmicu sa Tajvanom, te je diskvalifikovan sa turnira.

Skariolo: Trijumf košarke, iza sebe smo ostavili ekipe sa MVP igračima

Pored njega Skariolo je uspeo da nadmaši i učinak legende jugoslovenske i srpske košarke. Žeravica je 1970. godine doneo prvo zlato Jugoslaviji na velikim takmičenjima i to svetsko. Član FIBA Kuće slavnih je osvojio i najsjajnije odličje na Olimpijskim igrama u Moskvi (1980), jedino na kontinentalnim samitima nije stigao do zlata (dva srebra - 1969. i 1971). Na Svetskim prvenstvima je osvajao sve medalje (srebro 1967. i bronzu 1982), a u Meksiko Sitiju je pre 54 godine osvojio i olimpijsko srebro.

Neverovatno je kako je italijanski stručnjak ovog leta uspeo da stane ispred ovakvih imena. Neki od najvećih trenera u istoriji sporta, učitelji košarke poput Dušana Dude Ivkovića (šest medalja - tri evropska i jedno svetsko zlato), Aleksandra Nikolića (šest medalja - po jedno svetsko i evropsko zlato), Željka Obradovića (četiri medalje - po jedno svetsko i evropsko zlato), kao i čuvenog Vladimira Kondrašina (šest medalja - po jedno olimpijsko, svetsko i evropsko zlato) ostali su iza Skariola koji je pritom sve uspehe napravio na klupi državnog tima Španije i daleko je najuspešniji selektor Crvene furije.

"Iskreno ne razmišljam o tome. Pomenuli ste velike trenere, ali ne obraćam pažnju na to. Medalja će zauzeti mesto u mojoj sobi trofeja i to je to, idemo dalje. Razmišljam o narednim izazovima", skromno je Skariolo u intervjuu za Marku prokomentariso da je rame uz rame sa velikanima. Mnoge je već pretekao.

Skariolo: Iznenadili smo sve, kao nekada Danska 1992.

I dalje je korak iza njega Vensan Kole. Nadao se možda Francuz da bi mogao da ga sustigne ovog leta, pošto Špancima nisu davane velike šanse. Ipak, susreli su se u finalu i Skariolo je još jednom bio bolji. Dugogodišnji selektor Trikolora je osvojio zlatnu, dve srebrne i jednu bronzanu medalju na Evropskim prvenstvima. Dva puta je bio treći na Mundobasketu i prošlog leta izgubio u finalu Olimpijskih igara u Tokiju od selekcije SAD.

Većina pomenutih stručnjaka dugo je ostala u košarci (neki su još aktivni)., a ni Skariolo ne namerava skorije da stavlja tačku iako je zagazio u sedmu deceniju.

"S vremena na vreme prođe mi kroz glavu ideja o penziji. Ipak, i dalje volim trenerski posao i volim košarku. Imam energije i trenutno se osećam spremno da nastavim jer još uvek imam želju da se nadmećem".

NAJUSPEŠNIJI SELEKTORI (5 ili više medalja)

Aleksandar Gomeljski - 18 medalja

Evrobasket

Zlatne medalje (1963, 1965, 1967, 1969, 1979. i 1981)

Srebrne medalje (1977. i 1987)

Bronzana medalja (1983)

Svetski kup

Zlatne medalje (1967, 1982)

Srebrna medalja (1978)

Bronzane medalje (1963, 1970)

Olimpijske igre

Zlatna medalja (1988)

Srebrna medalja (1964)

Bronzane medalje (1968, 1980)

Serđo Skariolo - 8 medalja

Evrobasket

Zlatne medalje (2009, 2011, 2015, 2022)

Bronzana medalja (2017)

Svetski kup

Zlatna medalja (2019)

Olimpijske igre

Srebrna medalja (2012)

Bronzana medalja (2016)

Ranko Žeravica - 7 medalja

Evrobasket

Srebrne medalje (1969, 1971)

Svetski kup

Zlatna medalja (1970)

Srebrna medalja (1967)

Bronzana medalja (1982)

Olimpijske igre

Zlatna medalja (1980)

Srebrna medalja (1968)

Stepan Spandarjan - 7 medalja

Evrobasket

Zlatne medalje (1951, 1957, 1959. i 1961)

Olimpijske igre

Srebrne medalje (1952, 1956. i 1960)

Vensan Kole - 7 medalja

Evrobasket

Zlatna medalja (2013)

Srebrne medalje (2011, 2022)

Bronzana medalja (2015)

Svetski kup

Bronzane medalje (2014, 2019)

Olimpijske igre

Srebrna medalja (2020)

Dušan Ivković - 6 medalja

Evrobasket

Zlatne medalje (1989, 1991. i 1995)

Srebrna medalja (2009)

Svetski kup

Zlatna medalja (1990)

Olimpijske igre

Srebrna medalja (1988)

Aleksandar Nikolić - 6 medalja

Evrobasket

Zlatna medalja (1977)

Srebrne medalje (1961. i 1965)

Bronzana medalja (1963)

Svetski kup

Zlatna medalja (1978)

Srebrna medalja (1963)

Vladimir Kondrašin - 6 medalja

Evrobasket

Zlatna medalja (1971)

Srebrna medalja (1975)

Bronzana medalja (1973)

Svetski kup

Zlatna medalja (1974)

Olimpijske igre

Zlatna medalja (1972)

Bronzana medalja (1976)

Vladas Garastas - 5 medalja

Evrobasket

Srebrna medalja (1995)

Bronzana medalja (1989)

Svetski kup

Srebrna medalja (1990)

Olimpijske igre

Bronzane medalje (1992. i 1996)

Žetvu medalja počeo je odmah po dolasku na klupu Furije, uzeo prvo od četiri evropska zlata u Poljskoj. Samo jednom na kontinentalnim smotrama nije bio šampion i to pre pet godina u Turskoj kada ga je Slovenije zaustavila u polufinalu i potom sela na tron pobedom nad Srbijom. Pre tri godine je postao i prvak sveta, a u Londonu i Riju osvojio po srebrnu i bronzanu olimpijsku medalju. Ne treba zanemariti i da je na klupskom nivou osvojio Evrokup pre samo nekoliko meseci sa Virtus Bolonjom. Da je bio šampion Italije sa Pezarom pre 32 godine, dva puta prvak Španije sa Real Madridom i Unikahom. Kao asistent Nika Nursa u Toronto Reptorsima stigao je i do NBA prstena pre tri godine. Neverovatan košarkaški rezime.

O metodama jednog od najvećih evropskih stručnjaka za Mozzart Sport je još početkom kalendarske godine govorio njegov dugogodišnji saradnik i prijatelj Andrija Gavrilović.

"Jako je zahtevan prema svima: saradnicima, klubu, pa tako i timu. Trener je koji uspostavlja odličnu organizaciju rada, odličnu organizaciju igre i mislim da je to njegova najveća prednost. To se može videti i u radu sa španskom reprezentacijom, iako su se menjali igrači, sistemi takmičenja, Španija je uvek imala konstatan i uspešan rad", rekao je Gavrilović, a rezultati potom potvrdili.

Serđo Skariolo i Vensan Kole: Medalje kao stil života

Dugo je u španskom košarkaškom sistemu. S ozbirom da je do evropskog zlata došao i bez legendi poput braće Gasol, Huan Karlosa Navara, pa i Ćaća Rodrigeza koji se povukao iz reprezentativne košarke, kao i da su mu povrede krojile spisak (Rubio, Ljulj, Abalde, Abrines,Oriola,...), jasno je da je dobro upoznat sa svim košarkaškim selekcijama, ali i dešavanjima u ACB ligi. U trijumfalnom timu igrala su tri NBA igrača (Vili i Huančo Ernangomez, Usman Garuba) i još četiri iz Evrolige (Rudi Fernandez, Lorenzo Braun, Ćabi Lopez Arostegi i Haime Pradilja). Polovina tima koji je imao na raspolaganju ne može da se pohvali velikim uspesima i ozbiljnim iskustvom na najvišem evropskom nivou, ali Skariolova furija je prva prošla kroz cilj. Ponovo.

Mnogi od ovih momaka pozivom su nagrađeni za odlične igre u kvalifikacijama za Evropsko, pa i predstojeće Svetsko prvenstvo. Debitanti na velikim takmičenjima su bili Haime Fernandez (Tenerife), Alberto Dijaz (Unikaha), Đoel Para (Huventud), Dario Brizuela (Unikaha), Sebas Saiz (Alvark), pa i pomenuti Pradilja i ovog leta naturalizovani Braun. Sve to ukazuje da je odavno uspostavljeni sistem nastavio da daje rezultate, uprkos objektivnom padu kvaliteta.

"Kod Skariola ima manje improvizacije. Organizacija mu je mnogo važna. Pogotovu posle trogodišnjeg iskustva u Americi još više do izražaja dolazi to da se mnogo pazi na obim rada sa igračima. Da se podeli na razne vidove rada, da to ne budu samo košarkša i košarkaški treninzi, već i individualni, informacije, rad na video informacijama, na raznim terapijama, poboljšanjima fizičkih mogućnosti igrača... Tu ima dosta novina sa njegovim povratkom iz NBA", pričao je Gavrilović.

Smrt, porez i španska košarkaška reprezentacija na postolju

NAJUSPEŠNIJI SELEKTORI (do 5 medalja)

Željko Obradović - 4 medalje

Evrobasket

Zlatna medalja (1997)

Bronzana medalja (1999)

Svetski kup

Zlatna medalja (1998)

Olimpijske igre

Srebrna medalja (1996)

Antonio Dijaz Migel - 4 medalje

Evrobasket

Srebrne medalje (1973, 1983)

Bronzana medalja (1991)

Olimpijske igre

Srebrna medalja (1984)

Sandro Gamba - 4 medalje

Evrobasket

Zlatna medalja (1983)

Srebrna medalja (1991)

Bronzana medalja (1985)

Olimpijske igre

Srebrna medalja (1980)

Jonas Kazlauskas - 4 medalje

Evrobasket

Srebrne medalje (2013, 2015)

Bronzana medalja (2009)

Olimpijske igre

Bronzana medalja (2000)

Rober Busnel - 4 medalje

Evrobasket

Srebrna medalja (1949)

Bronzane medalje (1951. i 1953)

Olimpijske igre

Srebrna meedalja (1948)

Svetislav Pešić - 3 medalje

Evrobasket

Zlatne medalje (1993. i 2001)

Svetski kup

Zlatna medalja (2002)

Bogdan Tanjević - 3 medalje

Evrobasket

Zlatna medalja (1999)

Srebrna medalja (1981)

Svetski kup

Srebrna medalja (2010)

Pavel Petera - 3 medalje

Evrobasket

Srebrna medalja (1985)

Bronzane medalje (1977. i 1981)

Vitold Zagorski - 3 medalje

Evrobasket

Srebrna medalja (1963)

Bronzane medalje (1965. i 1967)