Igra sudbine - Art bi doneo baš ono što Partizanu treba

Još otkatko je predsednik Partizana Ostoja Mijailović u razgovoru za naš sajt najavio da će crno-beli dovesti kvalitetnog centra, krenulo se sa različitim nagađanjima. Pominjala su se različita imena, od Malkolma Tomasa, preko Džamala Meklina, Rejnoldsa, neki su prizivali i Miroslava Raduljicu, a na kraju smo došli do toga da je najrealnije da novi centar Partizana bude Artjom Parahovski.

Igra sudbine, neko bi rekao, jer je to igrač koji je navijačima Partizana doneo mnogo boli kada je u poslednjoj sekundi pogodio za pobedu Ritasa prošle sezone. To je bio kraj evropskih ambicija Partizana, isključi je svetlo u Pioniru na brutalan način. A sada kada bi došao baš u Partizan mogao bi da nagovesti uključivanja svetala u Beogradskoj Areni. I to onih reflektora za velike utakmice.

Partizan je doveo do sada petoricu igrača (videćemo šta će biti s Rašonom Tomasom), a odmah je bilo jasno da Vilijam Mozli neće biti prvi centar. Čekalo se da se vidi ko je to, a najveće su šanse da će to biti Belorus, iako ima i neke ponude iz ruskih klubova .

Centar, onaj teški, visok 211 centimetara. Mnogi navijači crno-belih bi mu se obradovali.

Vlade Divac, Aleks Marić, Zoran Stevanović, Đuro Ostojić, Dejan Koturović, Dejan Milojević, Nenad Krstić, Nikola Peković, Slavko Vraneš, Ratko Varda, Nikola Bulatović, Miroslav Raduljica, Nejtan Džavaj, Željko Rebrača, Nikola Milutinov...

Pogledajte samo koliko je tu imena, a ima ih još dosta, možete i sami dodati neke u komentarima. Centri Partizana, i to oni teški, oko kojih se gradila igra i koji su bili stubovi nosioci igre crno-belih. Postoji dugo ta priča o jugoslovenskoj, ili srpskoj, školi košarke, a nekako se uvek jedan teškaš u reketu podrazumevao. Igra leđima, čuveno zidanje, polako izumire i zato je jako skupo naći igrača koji zna to da odradi.

Čeka Partizan pravu peticu u reketu već par godina, a opcije koje su se "vrtele" u poslednjih nekoliko sezona ili ne odgovaraju tom opisu, ili ako odgovaraju nisu uspevale da pruže dovoljno dobre i kvalitetne partije.

I zato bi dovođenje Arjoma Parahovskog bilo veoma bitno za Partizan, da ponovo dovede igrača ispod koša koji ima i visinu i težinu i da kad stane u reketu to uplaši protivnike. Recimo, Crvena zvezda ima Majkla Odža i to je zadavalo velike glavobolje crno-belima prošle sezone.

Partizan je ovog leta već doveo Vilijama Mozlija, ali i to je ovaj moderni prototip centra od 203 centrimetra, nešto što se u ovoj današnjoj košarci forsira i što na kraju krajeva Andrea Trinkijeri i voli da ima u timu. Zato ga je doveo.

Ali, Parahovski će doneti potpuno novu dimenziju.

Radi se o 31-godišnjem centru koji može da doprinese na više načina. Skok u napadu mu je jako oružje, sećamo se kako je igrao još u Uniksu u Evroligi. Vrlo je snažan, ali to mu u isto vreme donosi minus u brzini. Noge mu svakako nisu najbrže na svetu. To se vidi i u odmotavnaju iz pik en rola pa mu treba malo više vremena da stigne do obruča. Pa se onda često ide na još jedno dodavanje od pleja do beka, da bi lopta stigla do samog Parahovskog koji se u međuvremenu izborio za poziciju.

Ta snaga će mu svakako dobro doći u odbrani gde zna dobro da zaštiti reket, ali i sam obruč blokadom.

I Partizanu prošle sezone pravio problem u igri ispod koša. Zna da pogodi sa poludistance, ali nije mu to najjače oružje. Obično se diže sa linije za slobodna bacanja kada odluči da šutira, a prošle sezone je, nažalost po navijače Partizana, pogodio.

Beše to napad uz nesnosnu buku Pionira. U takvim situacijama čovek ne čuje svoje misli, a kamoli da još treba da šutira za pobedu. Pamte Belorusu Grobari onaj koš. I zato će, ako dođe, morati dobro da se pomuči da se iskupi navijačima crno-belih. Da im vrati sa kamatom za naneseni bol.

Koševi, blokade, dobar skok, branjenje obruča, igra leđima. To je način. Samo još da potpiše…

FUDBAL DO 16. GODINE I MUKE S ENGLESKIM JEZIKOM

Nadimak Artjoma Parahovskog je Art. Nije od malena bio košarkaš. Ponikao je u sportskoj porodici, a sve do 16. godine bavio se fudbalom. Prilično dugo. Ipak, kada je shvatio da sa svojom visinom i gabaritom ne može ozbiljno da se bavi fudbalom, prešao je na košarku o kojoj je znao malo, ili nimalo.

Ipak, skauti su ga namirisali i odveli na koledž, a tamo je imao velike probleme sa jezikom. Prvih pet-šest meseci nije znao ni reč engleskog, nije razumeo o čemu se priča oko njega
“Bilo je to kao da si sam u prašumi”, tako je Parahovski objašnjavao taj period.

Malo po malo bio je bolji i u engleskom jeziku, ali i u košarci. Prvo je zaigrao za Rigu, a kasnije je branio boje Budiveljnika, Eškišehira, Hapoel Jerusalima, Nižnjeg iz Novgoroda, Uniksa, Makabija iz Tel Aviva, a prošle sezone je igrao za Ritas.

Da li je Partizan sledeći?

FOTO: Reuters