Herbert najbolji trener Evrolige: Borio se godinama sa alkoholizmom, dve nedelje bio na psihijatriji

Ko god pomno prati Evroligu ove sezone, ne može a da ne bude impresioniram izdanjima Bajerna iz Minhena. Fudbalski gigant pravi ozbiljne korake i u svetu košarke. Imaju modernu i punu dvoranu, kvalitetne igrače, ali se nekako čini da je najveći iskorak ove sezone napravljen sa trenerom Gordonom Herbertom. Stručnjak koji je imao i više nego čudan košarkaški put i neko ko nikada nije skrivao da je imao velikih poteškoća.

Svi već znamo kakve je uspehe pravio na klupi Nemačke prethodnih godina, istorijske. Srbija je u tim mečevima bila glavni rival. Ipak, sada je nekako slučajno došao do Evrolige. Sve je bilo dogovoreno da karijeru nastavi u dalekom Japanu posle Olimpijskih igara u Parizu gde je doživeo poraz od Nikole Jokića i drugara, ali umesto odlaska na daleki Istok on je završio na klupi Bajerna koji je neočekivano ostao bez Pabla Lasa koji ni blizu nije pravio ovakve rezultate sa Bavarcima prošle sezone.
"Sve je bilo pomalo neočekivano, vrtlog dešavanja posle Olimpijskih igara. Bili smo razočarani zbog dva poslednja poraza na kraju. Imali smo visoka očekivanja koja nismo ispunili i bili smo razočarani. Iako da je neko pričao pre nekoliko godina da će Nemačka biti četvrta na Olimpijskim igrama, svi bi bili prezadovoljni. Ipak, bili smo sada razočarani. Posle tih mečeva... mnogo toga se izdešavalo, brzo sam krenuo u Bajernu, ali to mi je pomoglo da prevaziđem tugu sa Olimpijskih igara. Sada sam deo jednog od najvećih sportskih brendova na svetu što je velika čast", rekao je Herbert za Mozzart Sport pred meč sa Partizanom u Beogradu. Tu utakmicu su Bavarci izgubili, ali su se surovo revanširali sinoć čime su izbacili Partizan iz dalje borbe za plej-of.

Herbert je izvanredno postavio meč protiv crno-belih. Njegovi izabranici su ispoštovali dogovor i zbog toga je Partizanu sada preostala borba za 9. ili 10. mesto dok Bajern ulazi u borbu za četvrto mesto i direktan odlazak u plej-of.

Ipak, da bi Herbert došao do ove pozicije u kojoj je danas, morao je da prevaziđe sve i svašta. Rođeni Kanađanin je igrao košarku kraje prošlog veka, a u trenerske vode je ušao devedesetig godina, uglavnom je radio po Nemačkoj i Francuskoj. Malo ko je tih godina pominjao i pisao o Herbertu, ali sve se promenilo kada je postao selektor Nemaca sa kojima je postao šampion sveta 2023. godine kada je savladao Srbiju i finalu.

Tada su počele da izviru neverovatne informacije iz biografije ovog smirenog trenera koji doduše nije prezao ni od konflikta i to sa sopstvenim igračima. Još uvek se pamti scena kada je ušao u otvoreni sukob na utakmici sa Denisom Šrederom, najbolji igračem Nemačke. Sve to je rezultiralo da Šreder zaigra bolje i na kraju se fotografiše u zagrljaju sa trenerom.

Ipak, jasno je da Hebert doživljava velike uspehe u trenerskoj karijeri. Svoje metode rada je uzimao od fudbalskih trenera iako više voli da gleda hokej na ledu.
"Volim igrače koji su ambiciozni i entuzijasični. Uvek kažem da više volim da pripitomim lava nego da mače naučim da riče. Ne bežim od konflikta i takmičarskih situacija. Ponekad treba i ući u konflikt sa igračem ako smatraš da će na taj način više da se bori", rekao je bio svojevremeno Herbert.

Sam je isticao u nekoliko navrata da broj tri ima veliki značaj u njegovom životu. Ima troje dece, ističe da se i tri puta razvodio. Želeo je da ima i tri medalje sa Nemačkom, ali taj plan je pokvatio Svetislav Pešić.

Dok sa strane gledate Heberta, videćete smirenu osobu koja obožava pecanje. Glavni hobi mu je pecanje lososa u Finskoj. Opisivao je sebe kao čoveka koji mrzi velike gradove, gužve u saobraćaju, a otkrio je da je svojevremeno imao velikih problema sa alkoholizmom.
”Ono kroz šta sam prošao ne želim više nikada da mi se dogodi. Trajalo je oko šest godina i ne znam kako sam se upleo u to. Najteže je bilo na trening kampu u Češkoj. Nisam mogao da izdržim, nisam razumeo ništa i nisam mogao ništa da uradim. Nisam čak ni komunicirao. Potom sam proveo dve nedelje u psihijatrijskoj bolnici", napisao je Herbert u svojoj knjizi o kojoj je pohvalno govorio i legendarni Dirk Novicki.

Herbert je definitivno neko ko je obeležio ovu sezonu Evrolige kada su treneri u pitanju. Kao neko ko je vodi manje klubove tokom karijere koji nisu imali velike međunarodne uspehe poput Virzburga, Frankfurta, Avtodora, došli smo do toga da u 66. godini života može da osvoji nagradu za najboljeg trenera Evorlige u konkurenciji Jorgosa Barcokasa, Ergina Atamana, Šarunasa Jasikevičijusa, Janisa Sferopulosa i Željka Obradovića...