Grč u najgorem trenutku: Nemci nudili zlato, Srbija nije umela da ga uzme

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)

Na zlato oko vrata čekaćemo (bar) još jednu godinu, morali smo ponovo da pružimo ruku boljem, a to je danas bila Nemačka. I srebro je veliki uspeh, naročito zbog svih okolnosti koje su se dešavale uoči i tokom priprema za veliko takmičenje, pa i na samom Mundobasketu kada smo izgubili Borišu Simanića...

Možemo da budemo ponosni na ono što smo napravili u Manili, jer smo osvojili medalju posle šest godina, petu srebrnu od osamostaljenja na velikim takmičenjima. Uprkos porazu, srpski košarkaši su naši heroji i treba da pozdravimo rezultat ostvaren tokom poslednje dve sedmice. Uradili smo više od očekivanog, obezbedili plasman na Igre u Parizu naredne godine, odigrali dve maestralne nokaut utakmice i obezbedili medalju. Šteta samo što smo i ovog puta ostali bez zlata. Nemačka - Srbija 83:77 (23:26, 24:21, 22:10, 9:15).

Uprkos svemu, bili smo do poslednjih sekundi meča u igri da se okitimo najsjajnijom medaljom. Promašena trojka Marka Gudurića za izjednačenje na ulazu u poslednji minut, pa jedno slobodno bacanje Denisa Šredera i pogoci košarkaša Fenerbahčea sa crte za -2 (77:79), ali to je bio kraj... Šreder je završio jedan napad, pa sa još dva bacanja stavio tačku.

Nažalost, sve je od početka išlo naopako i čini se da utakmica još nije bila ni počela, a mi smo uspeli da izgubimo žar i sjaj u očima koji nas je krasio prethodne dve utakmice. Povreda Ognjena Dobrića već posle nepuna dva i po minuta dodatno je doprinela da potpuno ispadnemo iz ritma i uđemo u jurnjavu koju je Nemačka i htela. Odbrana nam više nije bila više ona iz polufinala i četvrtfinala, mada je i dalje solidno funkcionisala, ostali smo i bez napadačke oštrine jer osim Bogdana Bogdanovića jedno poluvreme i Alekse Avramovića, te povremeno Filipa Petruševa nismo imali čoveka sa lakim poenima.

Nemci su tačno znali šta da urade kako bi nas naterali da igramo kako oni žele. Zaključali su Nikolu Milutinova, ostali smo i bez poena Marka Gudurića i ubrzo smo ostali bez ikakvih raspoloživih sredstava na suprotnom kraju terena. Šreder, koji će izvesno biti izabran za MVP celog turnira, meč je završio sa 28 poena (9/17 iz igre), dok je Franc Vagner u prvom svetskom zlatu kumovao sa 19 poena i sedam skokova. Avramović je bio naš najefikasniji igrač sa 21 poenom. Kapiten Bogdanović imao je 17 poena, dva u drugom poluvremenu, dok je Petrušev ubacio 10 poena. Nikola Jović bio je blizu dabl-dabla sa devet poena i osam uhvaćenih lopti.

Značajno je na dalji tok meča uticala rana povreda Ognjena Dobrića. Prodor sa desne strane, kontakt sa Johanesom Fojtmanom i nezgodan pad na parket. Odmah se uhvatio za skočni zglob novi košarkaš Virtusa i nije izgledalo uopšte dobro. U pomoć su mu pritrčali fizioterapeut Dušan Sajić i prof. dr Dragan Radovanović, koji su ga posle brzo pregleda odneli u svlačionicu jer više nije mogao da se stane na desno stopalo. Njegovu ulogu na terenu preuzeo je Vanja Marinković koji je uradio sve kako je trebalo. Došlo je do rotacije u odbrani, pa je šuter Baskonije prešao da čuva Franca Vagnera, a Stefan Jović Denisa Šredera, za koga je dotad bio zadužen Dobrić.

Vanjini minuti bili su izuzetno produktivni. Već u prvoj četvrtini ubacio je devet poena. Ono što je delimično zabrinulo sve srpske pristalice u dvorani jeste određena pasivnost sa kojom je susret počeo Bogdan Bogdanović. Ušao je nešto sporije u susret, iako je brzo stigao do pet poena. Činilo se da nije bio u svojoj zoni komfora. Prvi šut bio je trojka preko ruke sa skoro osam metara, a posle polaganja sa desne strane ispalio je loptu nakon bloka i pogodio uz pomoć table. Nije to bio njegov uobičajeni šut...

Nikola Jović (©Mozzart Sport / Dragana Stjepanović)

Uz Vanju je dobar deo četvrtine napadački izneo i Nikola Jović. Takođe je pogodio trojku o tablu, bila je sreća na našoj strani, ali smo i dalje bili van balansa. Falila nam je iskra da zapalimo plamen odbrane koju smo igrali protiv Litvanije i Kanade. Možda je na to uticalo to što su Vanja i Stefan Jović brzo došli do dva faula, a opet i zbog kvaliteta Nemaca koji su od starta prihvatili “tuču“ na parketu i nisu praštali nijedan kontakt.

Da će ovo da bude rovovska borba jasno se videlo u drugoj četvrtini. Čak devet promena vođstva i četiri nerešena rezultata, sa kojim se otišlo na pauzu (47:47). Srećom, dobili smo u ovom periodu utakmice našeg kapitena u pravom raspoloženju. Ubacio je 10 poena za period, pa je na poluvremenu već imao 15 poena. Sa njim se razigrao i Filip Petrušev koga je Svetislav Pešić gurnuo sa nižim centrima Nemačke pošto su se očigledno dobro spremili za Nikolu Milutinova.

Gordi Herbert je velike napore uložio da nam prvog centra skrajne iz meča, pa je i Pešić morao da reaguje. Milutinov je na parketu proveo nepunih 11 minuta i samo jednom uputio loptu ka košu. Nas su u odbrani propisno namučili Denis Šreder i Franc Vagner. Novi plejmejker Toronta nešto je lakše disao otkako je van parketa ostao Dobrić, pa je nekoliko puta lako probio do obruča za lake poene. Krilo Orlanda je svaki put sa loptom u rukama bio pretnja, pa je za 20 minuta susreta izveo čak devet slobodnih bacanja. Obojica su u tom momentu imali po 14 poena.

Bogdan Bogdanović (©Mozzart Sport / Dragana Stjepanović)

Srećom po nas, ostali su bili ispod crte. Andreasa Obsta i Danijela Tajsa nije bilo da reše ofanzivne zadatke, njih smo mi uspeli da ostavimo bez značajnijeg učinka. No, nije bilo dobro to što smo za poluvreme dozvolili 47 poena, iako smo i mi bili u toj ravni... Nismo igrali ni naš napad sa ovog prvenstva, naterao nas je rival da promenimo mentalitet skroz i igramo više pozicionih napada, a manje trčimo. I zbog toga smo mnogo patili.

To se pogotovo osetilo u trećoj deonici, kada smo počeli da gubimo tlo pod nogama. Drugo poluvreme otvorili smo sa tri uzastopne promašene trojke, odnosno četiri neuspešna pokušaja iz igre pre nego što je Bogdanović vratio loptu koju je izbacio Milutinov. Mnogo smo grešili, radili sve pogrešne stvari jer smo dozvolili da uđemo u košarku koja nama ne odgovara, pritom čak i kada smo uspevali da odigramo dobru odbranu, obično bi usledila greška. Tako smo već na polovini treće deonice stigli do verovatno prelomnog trenutka meča. Nemci su vezali devet poena, mi smo se nervirali zbog sitnica koje su vremenom postajale sve krupnije, a nije nam pomogao ni sudijski kriterijum.

Sve je počelo sa Avramovićevim faulom na Šrederu kod šuta za tri poena, kada je Nemac rukom i nogom udario našeg reprezentativca. Sudije su gledale snimak i procenile da su donele pravu odluku, pa je najbolji igrač Nemačke sa dva realizovana pokušaja načeo Srbiju. Naše promašaje je Šreder kažnjavao bez milosti, a posle bloka koji je Milutinov dobio od Fojtmana dobili smo i tehničku iz koje je protivnik izvukao tri poena – sve sa crte. Razlika je prvi put otišla na 11 poena (64:53).

Da nije bilo Avramovića, davno bi bilo gotovo... Zahvaljujući njemu uspevali smo da ostanemo u životu i na tankoj liniji. U jednom trenutku čak da priđemo na četiri poena zaostatka, posle Avramovićeve trojke za 69:73, čak smo i sledeći napad na trenutak odbranili posle blokade Petruševa na Šrederu, ali je odbitak završio kod Fojtmana i odgovor je bio surov - trojka na trojku. I opet smo imali šansu, šut za izjednačenje, ali nismo umeli da je iskoristimo. Gudurić je promašio trojku iz ugla i tu je bio kraj...

NEMAČKA - SRBIJA 83:77

(23:26, 24:21, 22:10, 14:20)

Dvorana: Mol of Azija

Sudije: Roberto Vaskez (Portoriko), Omar Bermudez (Meksiko), Gatis Salins (Letonija)

Nemačka: Bonga 7, Gifaj, Holac, Kramer, Lo, Obst 7, Šreder 28, Tajs 2, Timan, Fojtman 12, F. Vagner 19, M. Vagner 8

Srbija: Avramović 21, Bogdanović 17, Davidovac 2, Dobrić, Gudurić 4, N. Jović 9, S. Jović 3, Marinković 9, Milutinov 2, Petrušev 10, Ristić, Simanić