Godine su samo broj: Erik Mekolum - bek od kojeg Evropa zazire

Znalo se da će mu trebati malo prilagođavanja, kako bi prebacio u viši stepen prenosa jer godinama nije igrao Evroligu. Istrpeo ga je Šarunas Jesikevičijus protiv Crvene zvezde i Žalgirisa, gde je Fener slavio, ali uz slabiji učinak iskusnog Amerikanca. Nagoveštaji onog šta sjajni bek može da pruži videli su se već protiv Olimpijakosa, kada je ubacio 12 poena, uz dve asistencije, ali i tri izgubljene lopte. Od tog trenutka deluje da je Mekolum u potpunosti preuzeo dirigentsku palicu tima iz Istanbula i da je u potpuno drugi plan bacio sve ostale spoljne igrače ekipe koja se bori za sam vrh Evrolige.

Protiv Virtusa je ubacio 15 poena uz šest pogođenih šuteva za dva iz osam pokušaja. Protiv Panatinaikosa se zaustavio na 18, a meč sa Realom je okončao na 19 i to za samo 16 minuta provedenih na parketu. Nije samo ubilački košgeterski instinkt ono što krasi prekaljenog veterana. Mekolum zrači smirenošću i liderskim mentalitetom, te svoje samopouzdanje prenosi na druge. Koliko je samouveren najbolje pokazuje činjenica da je na liniju penala stao 18 puta, a da mu ruka nijednom nije zadrhtala.

Može Mekolum da se pohvali idealnim procentima šuta koji su za dva na 66,7 odsto, za tri na 50 odsto, dok je sa slobodnih bacanja bez greške. Puka statistika kaže da je sa 12,8 poena po meču efikasniji od svih koji su tu da bi bili lideri, pa je on kao alternativa za povređene Skotija Vilbekina i Vejda Boldvina uspeo da bude ubojitiji od Devona Hola, Marka Gudurića, Artursa Žagrasa, Bonzija Kolsona i Tarika Biberovića, a jedino je od njega efikasniji neprikosnoveni Najdžel Hejs Dejvis.

Međutim, postavlje se pitanje odakle se super iskunsi Amerikanac ponovo obreo na parketima najjače lige Starog kontinenta? Delovalo je da je ovaj vremešni momak iz Ohaja u više nego poznim godinama odlučio da povuče ručnu i bez presije rezultata igra za tursku Karšijaku. Međutim, kao što to obično biva, život je imao druge planove. Upao je nekadašnji evroligaš u dugovanja, te je tim krenuo da se osipa. Jedan od igrača kojima su brojne ponude bile na stolu bio je ko drugi, nego Mekolum. Amerikanac je toliko odlagao i bežao od povratka u Evroligu, ali ga je ona ipak sustigla i deluje kao da je Erik presekao i rekao "kad ako ne sad". Znao je vrsni strelac da nove prilike neće biti i ostalo mu je samo da kaže sudbonosno "da" i potpiše pre nešto manje od mesec dana za Fenerbahče.

Zavidna karijera je iza ovog ubojitog strelca. Ne treba preterano istraživati da bi se došlo do podatka da je sjajni bek kao član Galatasaraja, a pod komandnom palicom Ergina Atamana bio MVP i osvajač Evrokupa 2016. Kakav je skorer najbolje govori činjenica da je noseći dres Panioniosa bio prvi strelac grčke lige, a dobro je poznato kakve "ale" su u svojim redovima imali velikani Panatinaikos i Olimpijakos. Zapravo, Mekolum je bio ubedljivo najbolji košgeter gde god da je igrao. Ostaće upisano da je i tokom boravka u Lokomotivi iz Krasnodara uspeo da na kraju sezone ponese ovo laskavo priznanje, a čak je uvršten i u Kuću slavnih VTB lige. Možda najmanje bitno od svega, ali je dominirao i u Kini gde je prosečno beležio gotovo 40 poena i naravno u dva navrata bio najbolji strelac tamošnjeg prvenstva.

Dosta se pričalo o njemu kao o jednom od najboljih Amerikanaca koji nikad nisu zaigrali u NBA ligi, a očigledno je da su mu tokom karijere neke druge stvari diktirale destinacije jer je neretko birao plateženo moćnije klubove, bez obzira što nisu deo elitnog takmičenja. Sve do ove godine je samo dva puta nosio dres evroligaških ekipa, braneći boje Anadolu Efesa u sezoni 2017/2018 i Himkija u sezoni 2020/2021. U oba kluba bio je jedan od lidera, jedino je od njega veću ulogu imao legendarni Aleksej Šved koji je zajedno sa Mekolumom činio ubitačni bekovski par tima iz predgrađa Moskve.

Definitivno je Fener bio srećne ruke kada je povukao ručicu i dobio džek-pot u vidu Erika Mekoluma koji na pragu četvrte decenije pokazuje da su godine samo broj i da ovi mlađi nisu ni blizu starog lisca.