Gde god ti da igraš...

Mogao je da pohita Erginu Atamanu, bilo je logično da pozdravi nekog od saigrača, čak i da se zatrči ka kontroverznom Dimitrisu Janokopulosu, međutim, Matijas Lesor je pre svih pomenutih video samo jedno lice. Zato je logično što je pobedu Panatinaikosa, vrednu izjednačenja na 2:2 u seriji sa Makabijem, počeo da proslavlja sa Željkom Obradovićem.

Razumljivo. Naročito ako se zna kakav je bio odnos proverenog stratega i francuskog centra tokom saradnje u Beogradu i da ga je Žocova trenerska ruka učinila jednim od najboljih unutrašnjih igrača Evrolige. Pre i posle duela Partizan Mozzart Beta i Zelenih u elitnom takmičenju, takođe je bilo izliva emocija na relaciji Lesor – Obradović, ali u Pioniru je odnos produbljen.

Kad se četvrta utakmica četvrtfinalne serije završila, Matijas Lesor je preskočio ogradu i reklame i popeo se na deo partera odakle je meč pratio Željko Obradović. Usledio je dugi zagrljaj koji potvrđuje da je za razvoj karijere sadašnje „petice“ Panatinaikosa nekadašnji trener gračkog velikana imao ogroman uticaj.  A bez Matijasa crno-beli nisu ni izbliza dobri kao prošle sezone.

Sve ovo izazvalo je na hiljade pozitivnih opasku partizanovaca i želju da u budućnosti opet vide zajedno Željka i Matijasa.

Naravno, Obradović nije bio u Pioniru samo zbog Lesora, već zbog privreženosti Panatinaikosu u kome je radio 13 godina i činjenice da je u karijeri sarađivao i sa Kostasom Slukasom, presudnim faktorom pobede Zelenih u Beogradu.

Što se Lesora tiče, još jedan detalj je privukao pažnju. Po povratku na parket je odao priznanje publici naklonjenoj Makabiju na navijanju.