Garsija: Boli mnogo ovakav kraj, Srbiji skidam kapu

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)

Prvu fazu Dominikanska Republika završila je bez poraza, ipak posle druge ipak ide kući. Poraz u derbiju Kariba od Portorika na otvaranju druge faze teško je pao igračima Nestora Garsije, što se prenelo na susret sa Srbijom koja je dominantno odnela još jedan trijumf i osigurala drugo mesto u Grupi I.

Selektor Dominikanske Republike bio je razočaran posle ovakvog poraza, iako svestan da je Srbija ipak suviše jak rival za njih...

“Pre svega bih čestitao Srbiji, dominirali su na obe strane terena od prvog momenta. Znali smo da igramo protiv ekipe sa izuzetnom istorijom, talentom, jako takmičarski nastrojenom. Čestitam im jer su dominirali. Nas sve ovo jako boli, ali sam mnogo ponosan na igrače, jer su uradili sve za svoju zemlju, za navijače koji su se budili rano ujutru kako bi gledali utakmice. Zahvaljujem se filipinskom narodu što nas je dočekao i tretirao sa ogromnim poštovanjem“, izjavio je Garsija.

Ipak...

“Niko ne voli da završi ovako, ali stvorili smo neverovatnu vezu u timu. Svi su se ophodili prema reprezentaciji na pravi način i to je velika stvar za sve nas“.

Pešić: Dobili smo 48 poena od igrača sa klupe i podelili 30 asistencija - to je prava stvar

Vratili smo snagu i počistili Dominikanu: Baš ovakav Vanja nam treba, Jović delio lekcije dok je Mile iskrivio obruče

Košarkaš Golden Stejta Lester Kinjones istakao je značaj selektora u svemu ovome.

“Želeo bih da se zahvalim selektoru koji je radio odličan posao ceo turnir. Njegova strast za košarkom, želja da radi i iskrenost čak i u situacijama kada neki ne žele da čuju istinu, pokazali su kako treba da se radi u ovakvim situacijama. Imali smo dobar turnir, pokazali smo ko smo, stavili smo se na mapu i srećan sam zbog onoga što budućnost nosi. Hvala selektoru na šansi koju mi je ukazao“, rekao je Kinjones i dodao:

“Dobiti šansu da predstavljaš svoju zemlju je najveća čast. Kada vidiš svoje prezime na dresu, to novac ne može da kupi. Svaku utakmicu koju smo igrali, naši ljudi su gledali u jedan ujutru, u tri ujutru. Stalno su nas pratili, slali nam brojne poruke podrške. Uspeli smo da se povežemo u svlačionici i budemo kao porodica“.

Za kraj...

“Ovo sve je veće od košarke, od tri pobede. Važno je ono što se pamti, a to je da smo postali braća. Svako sada ide na svoju stranu, ali srećan sam što smo imali nešto posebno i to nas je vodilo do tri pobede. Trener je dao sve kako bi nas doveo do ovoga, uložio je enorman trud da bismo postigli sve ovo“.

Piše: Marija PANIĆ