Furnije: Nemoguće zamisliti šta bi bilo da uzmemo Evroligu u Oaki, znam šta mi je pričao Papanikolau

Video snimak u žustroj raspravi sa navijačem Panioniosa pokazao je koliko je Evanu Furnijeu stalo da Olimpijakos uspe i da ne dozvoljava nikom sa strane da vređa njega i ono što je napravio. Nema dileme da je Furnije veliko košarkaško ime, jedno od najvećih koje je Francuska imala u ovom veku, pa i istoriji. A, imala ih je baš mnogo...

Šuter alžirskih korena bio je gost uglednog sportskog dnevnika Ekip, za koji je govorio o raznim temama. Za početak, prisetio se prošlogodišnjeg razočaranja protiv Monaka na Fajnal foru u Abu Dabiju, a zatim pričao o mogućnosti da Olimpijakos osvoji evropski trofej u OAKA areni, domu najljućeg rivala - Panatinaikosa.
"Kao i sa svim razočaranjima, ideš dalje jer život ide dalje, sezone se smenjuju, ali čim ga pomeneš, iznerviraš se (smeh). To je deo izazova za ovaj tim, koji je mnogo propatio na Fajnal-foru", rekao je Furnije za Ekip i dodao:
"U plej-of seriji prošle godine nismo imali protivnika. Ali to je drugačiji sistem. Moramo da ukrotimo tu zver. Pobeda u finalu u Oaki, šta bi to izazvalo u Grčkoj? Nemam pojma. Kostas Papanikolau mi je pričao o 2012. i 2013. (titulama Olimpijakosa u Evroligi pr. au). Trebalo im je sat i po da stignu od aerodroma do dvorane jer su navijači blokirali auto-put. Tako da pobeda u OAKA… To je nemoguće zamisliti. I iskreno, ne želim ni da razmišljam o tome, ne želim da mi ta ideja uđe u glavu".

Četvrtak, 20.15: (1,07) Olimpijakos (25,0) Baskonija (8,50)

Tajler Dorsi sada počinje utakmice, dok Evan Furnije ulazi sa klupe...
"On je iskoristio priliku. Kada sam se vratio, kada sam ušao u startnu petorku (sa njim), nedostajalo je ravnoteže. Izgubili smo u Barseloni (85:98), bili smo smešni, to nam je bila najgora utakmica. Zatim smo imali veliki sastanak sa ekipom. Od tada smo napravili veliki preokret, transformisali smo se. Ima uspona i padova, ali više se ne osvrćemo unazad. Da li počinjem sa klupe? Igramo dobro, nema razloga da menjamo stvari. Ali to ne menja mnogo. Trener me stavlja u ulogu posmatrača, ulazim da pružim ono što timu treba, da održim nivo ako napad funkcioniše, ili da budem agresivan i kreativan ako je potrebno. Moram da popunim praznine, a da pritom pružim isti nivo kao lider, uz mnogo odgovornosti. Kada postignem 32 poena, to je zato što utakmica to zahteva. Šutiranje nikada neće biti problem (smeh). Ali nikada nisam bio fokusiran na brojke. Pogotovo ne u mojim godinama. Ono što me zanima je pobeda. Rekordi me uopšte ne zanimaju".