Fuenlabrada tri decenije kasnije odiše crno-belim bojama: Partizan će zauvek biti naš tim (VIDEO)

Dok je četa Željka Obradovića u četiri dana ispisivala nove stranice istorije Partizana protiv slavnog Reala, nisu baš svi u glavnom gradu Španije bili uz kraljevski klub. U malom delu Madrida, lociranom oko 20 kilometara od centra, nalazi se Fuenlabrada, predgrađe koje je pre 31 godinu postalo crno-belo i dan danas smatra Partizan svojim klubom. Jedinstvena priča koju samo sport može da stvori, a veze koje su uspostavljene zbog ratne situacije u Jugoslaviji i tri decenije kasnije su neraskidive, to se vidi i u legendarnoj dvorani, ali pre svega po razgovoru sa ljudima u klubu.

“Bilo je to neverovatno, ne znam ni kako bih opisao taj period”, priča nam Horhe Navaro, PR Fuenlabrade koji je kao dečak prisustvovao sada već istorijskim utakmicama crno-belih.

Te slavne i sada već davne1992. godine, Partizan je sve utakmice grupne faze evropskog takmičenja igrao u legendarnoj dvorani Fernando Martin, koja i dana izgleda isto kao i pre tri decenije sa kapacitetom od oko 6.000 mesta. Svega nekoliko stotina metara od lokalne železničke stanice, čim se popnete uz stepenice možete da vidite plavu fasadu sa natpisom Fernando Martin, dvorana u kojoj se beogradski crno-beli klub skućio kao nekada u Hali Sportova, kasnije Pioniru,a danas Areni. U toj dvorani trasirao je put ka neverovatnom uspehu i upisao svoje ime zlatnim slovima u svim košarkaškim knjigama koje se bave istorijom.

“Dolazak Partizana je bio naš prvi kontakt sa profesionalnom košarkom. Sećam se dobro da nismo ni razmišljali da li stiže Aris ili Milano, nama je bilo bitno što je tu Partizan. Bio je to prvi korak da kasnije dobijemo ACB tim koji je sada Fuenlabrada”.

Iako na prvi pogled kada stignete ispred pomenute dvorane ne biste mogli da vidite da ovo mesto ima bilo kakve veze sa klubom iz Humske, ali čim malo zagrebete ispod površine, i uđete u halu, vrlo brzo konekcija dva kluba postaje sve evidentnija.

Od sitnih crno-belih nalepnica na ulazima, do posebne plakete dresa Partizana koji postično ističe da je srpski klub došao do krova Evrope, ne iz Beograda, već iz predgrađa Madrida gde se osećao kao kod kuće.

“Čak i protiv španskih timova, ljudi Fuelabrade su navijali za Partizan. To je bio naš tim, jednostavno, Partizan je bio naš tim. Svi smo se tako osećali“, dodaje sve emotivniji Navaro koji za kraj otkriva omiljenog igrača iz tog perioda:

„Danilović, naravno“.

Danas dvorana Fernando Martin predstavlja destinaciju svojevrsnog hodočašća koje neretko izazove i poneku suzu kod svih kome su crno-bele boje u srcu kada kroče pod svodove u kojima se krije i replika legendarnog trofeja koji je osvojen 1992. u Istanbulu trojkom Aleksandra Đorđevića, a da li je bila slučajnost ili ne, Fuenlabradu smo posedili dan posle pobedonosne trojke Kevina Pantera u prvoj utakmici protiv Reala.

Niko u Humskoj nikada nije zaboravljao Fuenlabradu i zauvek će biti upisano da su iz pedgrađa Madrida krenuli u pohod ka za sada jedinoj evropskoj titulu, a ime koje mora da se pomene je Hose Kintara. Čuveni predsednik kluba koji je pre tri decenije ugostio Partizan.

„I dalje održavamo sjajnu i čvrstu konekciju sa Partizanom. To je i dalje najznačajniji sportski trenutak našeg mesta. Te 1992. godine smo odlučili da ugostimo Partizan jer je Fuenlabrada univerzitetski deo grada, prepun mladih ljudi i odmah je postalo jasno da će Partizan postati njihov tim jer su i košarkaši tada bili vrlo mladi. Od tada traje neraskidivo bratstvo Fuelabrade i Partizana“, priča za naš portal Kintara koji otkriva zanimljve planove za budućnost:

„Željko mi je već rekao da Partizan dolazi kod nas u septembru da odigra pripremne utakmice jer mi nismo samo prijatelji, mi smo braća. Čak i tri decenije kasnije vrlo često komuniciram sa Željkom. On će za mene uvek biti najbolji trener u Evropi. Bilo bi sjajno kada bi postojala mogućnost da mi budemo domaćini neke utakmce Partizana u Evroligi kao te godine“.

Ni Hose Kintara nije mogao da ostane ravnodušan na potez Željka Obradovića kada je odlučio da se vrati na mesto gde je sve počelo - na klupu Partizan Mozzart Beta.

„Za mene je Željko trener koji traje večno. Osvojio je sve sa Partizanom i sada se vratio. To je velika stvar. Već je uradio nešto specijalno. Samo doći do plej-ofa i ovako igrati protiv Reala je zaista nešto specijalno.“

Nema ljubitelja košarke koji nije oduševljen izdanjima crno-belog tima.

„Gledao sam svaku utakmicu Partizana u Evroligi. Neverovatno, šta drugo da kažem. Čak i pre Željka sam pratio Partizan i znam da je imao dobre i loše godine, ali ovo je nešto fascinantno. Inače sam veliki poštovalac Obradovića pa sam uvek dolazio na utakmice kada je u Madridu ili Valensiji vodio svoje bivše timove kao što su Panatinaikos ili Fenerbahče. Bio sam i sada na utakmici protiv Reala i oduševio sam se igrom“.

Baš kao što današnji tim Željka Obradovića oduševljava Evropu, tako je i onaj od pre više od tri decenije fascinirao sve, zbog igračkog talenta, ali i jedinstvene priče da je sve to uradio van granica svoje zemlje, iz Španije uz podršku građana Fuenlabrade.

„Nikada neću zaboraviti reakciju ljudi Fuenlabrade. Neprestano su tribine bile pune, usvojili smo Partizan te sezone i zauvek će nam ostati u srcima. Nije bilo bitno protiv koga igraju. Partizan je bio tim Fuenlabrade“, završava predsednik razgovor za naš portal.

I zaista je bilo tako, postojao je jedan tim koji se popeo na krov Evrope uprkos svim nevoljama – Partizan de Fuenlabrada.

Danas sa Željkom Obradovićem koji je ponovo za kormilom, Partizan pokušava da urade nešto slično. Da ponovo šokira Evropu.