Fojtmanov beg iz Rusije dug 2.500 kilometara, sa psom kao jedinim saputnikom: Ništa više neće biti isto

Invazija Rusije na Ukrajinu dovela je do egzodusa u ruskoj košarci. Stranci mahom odlaze, klubovi su suspendovani iz evropskih takmičenja i ugrožena im je budućnost na međunarodnoj sceni. Jedan od igrača koji je uprkos unosnom ugovoru odlučio da spakuje kofere i napusti CSKA je nemački reprezentativac Johanes Fojtman. On se vratio u rodni Ajzenah, gde sada sa porodicom traži mir i razmišlja o nastavku karijere i predstojećem Evrobasketu koje će se delom održati i u njegovoj domovini. O svemu što se izdešavalo prethodnih dana, putu kolima iz Rusije ka Nemačkoj, budućnosti i brojnim drugim stvarima govorio je u opširnom intervjuu za Kiker.

Nije dugo razmišljao kada je rat počeo. Kroz par dana je prelomio i napustio Moskvu.

"Vrlo brzo mi je bilo jasno da više nisam u stanju da igram za CSKA. Minulog četvrtka, kao i svi ostali, dobili smo strašne vesti o ratu koji je Rusija otpočela u Ukrajini. Posle dan, dva razmišljanja, odlučio sam da ne želim da ostanem u Moskvi", rekao je Fojtman.

Zbog svega što se dogodilo ističe da nije bio u stanju da se bavi košarkom, ali ni da nastavi karijeru u ruskom klubu. Strahovao je i za sopstvenu bezbednost.

"Nisam u ovoj situaciji mogao da prihvatim da se takmičim u jednom ruskom timu, gde se na kraju sve svodi na pobednike i gubitnike. Iako je reč samo o košarci, simbolizam koji postoji nije prikladan u ovom trenutku. Predsednik Rusije je odgovoran za brutalnu agresiju koja je dovela do smrti nevinih ljudi u Ukrajini, naterala milione da napuste domovinu i ostavila decu bez domova ili čak života. Nisam mogao da ostanem kao da se ništa nije desilo, pogotovu jer ne znam kako će se situacija razvijati. Ne bih se osećao ni bezbedno".

Kada je rat počeo bio je u Minhenu sa Armejcima, s ozbirom da je u planu bio duel sa Bajernom u okviru Evrolige. Po kratkom postupku je otkazan, a Fojtman nije ostao u domovini, već se vratio u Rusiju sa timom.

"Osetio sam veliko olakšanje kada sam saznao da je utakmica otkazana. Niko nije mogao da se fokusira na košarku tog dana. Bilo je ipak jasno da moram nazad za Moskvu. Naš pas je bio zatvoren kod kuće tokom gostovanja i iza je ostao potpuno opremljen stan u kojem sam živeo sa suprugom i dva sina. Želeo sam i sa ljudima iz kluba da porazgovaram na miru. Mislio sam da je to jedino fer jer su i oni jednako nedužni u ovom ratu kao i mi igrači".

Uniks tuži Brentlija za 250.000 dolara, Hezonja i još trojica stranaca ostaju, Zenit krpi rupe veteranima

CSKA je osnovan kao klub sovjetske Crvene armije, ali Nemac ističe da nije osetio nikakvu povezanost kluba sa njom.

"Upoznat sam sa istorijom, ali više ne postoji veza sa armijom. Klub koristi naziv CSKA samo kao brend, zbog popularnosti. Hteo bih da se zahvalim svima u CSKA. Imao sam otvorene razgovore sa ljudima iz kluba i pokazali su razumevanje za moju odluku. Nisu mi stajali na putu, kao ni drugim igračima koji su otišli. Moj utisak je da nijedan zvaničnik kluba ne podržava rat. Čak suprotno, kao u čitavom ruskom sportu, oni i klub ispaštaju zbog trenutne situacije. S obzirom da trenutno ne postoji alternativa za isključivanje ruskih sportista i timova, žao mi je ljudi i kolega sa kojima sam sarađivao u prethodne dve i po godine".

I pre rata je planirao da se nađe sa porodicom u Minhenu, ali nije mogao ni da zamisli da će se na kraju odseliti iz Rusije.

"Dugo sam planirao da supruga i dečaci pođu sa mnom na put i provedu sa mojim roditeljima tri nedelje dok ne dođe vreme da se vrate u obdanište posle praznika u Moskvi. U četvrtak je vrlo brzo postalo jasno da će se taj plan promeniti. Prvobitno sam planirao da ponesem kofer u Moskvu za porodicu sa nemačkim proizvodima, namernicama, knjigama, ali od toga smo odmah odustali. Veoma mi je drago da je porodica bila u Nemačkoj od početka rata i da su dečaci pošteđeni naprasnog odlaska i duge vožnje. Sve sam lakše podnosio znajuči da mi je porodica bezbedna".

Iz Moskve je put Nemačke morao kolima.

"Jer su aerodromi širom Rusije bili zatvoreni u nedelju, a želeo sam da ponesem što više stvari sa sobom, da povedem i psa, jedina opcija bio je automobil. Spakovao sam se, pokušao da završim što je više stvari moguće oko stana, posle timskog sastanka seo u kola i sa psom na suvozačkom mestu krenuo put Letonije. Prvih osam sati oko nas su bili samo goli pejzaži".

Iskoristio je priliku i da poseti prijatelja u Kaunasu - Janisa Strelnijeksa.

"Nije bilo komplikacija. Ubrzo posle ruske granice mi je malo skočio puls, jer nisam mogao da znam šta me očekuje. Jedino sam morao da izbacim sve iz kola kako bi carinici zavirili u svaki kofer, ali i to je prošlo glatko. Posle kraćeg odmora otišao sam u Litvaniju gde sam nakratko stao u Kaunusu i video se sa bivšim saigračem Janisom Strelnijeksom. Onda sam preko Poljske otišao kući i na kraju prešao oko 2.500 kilometara".

Sada je u rodnom kraju, uživa u miru i tišini sa porodicom i priprema plan za budućnost.

"Sve ovo je i dalje nerealno. Kada napustite klub uglavnom imate određeno vreme da se pripremite. Sada sam za tri dana morao da prelomim. Naravno, potrebno je određeno vreme da sve dođe na svoje. Lepo je biti sa porodicom u tišini i bezbednoj sredini mog doma u blizini Ajzenaha. Videćemo kako će se situacija razvijati. Ovo je neplanirani stres, ali se naravno ne može porediti sa tragičnom situacijom u kojoj se nalaze ljudi Ukrajine. To je u ovom trenutku najvažnija stvar, da rat prestane što je pre moguće", rekao je Johanes Fojtman.