Finac balkanskog mentaliteta: Ekipi na treningu puštam Cecu i Severinu, sviđa mi se vaš vajb

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Rige)

Znate ono kada nekog upoznate, a imate osećaj kao da ga poznajete dugo? Kada vas neko dočeka raširenih ruku, kao svog. E, takvim smo talasnim dužinama bili sa Sasuom Salinom od prvog rukovanja.

Otvoren, nasmejan, raspoložen za šalu... Kako i sam kaže - Finac koji je u međuvremenu poprimio balanski mentalitet. Brzo postane jasno da će razgovor ići kao podmazan. Tako je i bilo, da smo na kraju zaboravili da susret ovekovečimo fotografijom... Sa kapitenskom Finske 'obrnuli' smo priču o utakmici protiv Srbije u osmini finala Evrobasketa (20.45), o njegovom bezmalo petogodišnjem iskustvu u Olimpiji iz Ljubljane (današnja Cedevita Olimpija pr. au), vremenu u Španiji gde je zavredneo nadimak "Francotirador", kako su ga srpski igrači pratili kroz celu karijeru, dok je u seniorske vode uplivao kod Mihaila Pavićevića... Rekao nam je šta voli da sluša, koja mu je omiljena pesma i zašto balkanske hitove pušta saigračima na treninzima.

Da ne dužimo mnogo...
"Verovatno svi u Finskoj i van naše zemlje su pomislili da će Srbija biti lako prva u grupi i da će ići u drugi deo kostura", počinje Salin razgovor za Mozzart Sport i nastavlja:
"Na kraju ćemo se ukrstiti mi sa vama i biće teško. Nedostaje vam Bogdanović, što nama malo olakšava pripremu utakmice. Ali, svakako nas čeka duel protiv najboljeg košarkaša na svetu, kao i igrača koji su zvezde Evrolige. Srbija je i bez Bogdanovića sjajna grupa momaka".

SRBIJA 2015 vs SRBIJA 2025? BIRAM ONU IZ LILA

Detalj sa Evrobasketa 2015. (©FIBA Basketball)

Kako protiv Srbije i pre svega Nikole Jokića, koga teško da bilo ko može da sačuva?
"Moramo da probamo da svedemo Srbiju na manji broj poena, da Jokića svedemo na što manji broj kontakta. Moramo da budemo fizički čvrsti na njemu, iako on sve te situacije rešava sa lakoćom, što možemo da vidimo. Ako uspemo da mu 'zagorčamo' život na terenu i smanjimo mu prostor za manevar, umanjimo uticaj sa loptom... Neće to biti nimalo lako, ali treba probati".

S druge strane, košarkaši Srbije će verovatno najveću pažnju obratiti na Laurija Markanena.
"Vidite drugo lice Laurija Markanena u reprezentaciji. Okej, sada je drugačije, kada igraš u Juti koja pokušava da izgradi nešto i ponekad moraš da prihvatiš to da nećeš da igraš. Ali, da, kada god je u reprezentaciji, Lauri je kao 'veliki, strašni vuk'. Vrlo je posvećen, jedan od petorice najboljih igrača na turniru uz Jokića, Janisa, Dončića... Sjajan je saigrač, ume da bude nezaustavljiv. Naravno, možete i njega da usporite, ali on će i dalje da ispuni statističke kolone... Sa dužinom i visinom koju ima, on svoje vrline koristi na najbolji način".

Sećamo se dobro utakmice između Srbije i Finske na Evrobasketu 2015. godine. Tada ste bili najefikasniji igrač svog tima sa 26 poena, jednim manje od Miroslava Raduljice...
"Jedini sam preostali igrač iz tog tima", udara na šalu Salin.

Kladi se uživo, navijaj za trojke!

A, kada biste postavili sastave dve Srbije, te iz 2015. godine i one koju ćete ugledati naspram sebe u meču koji nam dolazi, koji tim vam je bolji?
"Uf, dobro pitanje... Taj tim je imao 'prajm' Bjelicu, Teodosića, Bogdanovića, Nedovića, Kalinića, Milosavljevića... Baš teško, ali dobro pitanje".

Razmišljao je nekoliko trenutaka, pa odgovorio:
"Možda bih izabrao tim iz 2015. godine, kad malo razmislim. Sada vam nedostaje Bogdanović. Mada, sada imate Jokića... Jeste nezgodno, ali bih za dlaku izabrao sastav iz 2015. godine".

Kakav je osećaj biti jedini preostali Finac iz ekipe od pre deset godina?
"Osećam se vrlo iskusno (smeh). Naravno, jasno mi je da sam tu dugo, vreme leti... Ali, osećam se dobro, jako sam srećan što sam deo reprezentacije i sve dok budem mogao da uradim nešto smisleno za tim, biću ovde. Počastvovan sam, dug je put iza mene, nadam se da imam još nekoliko dobrih godina ispred sebe".

PAJO NAJTEŽI TRENER KOJI SE POJAVIO U FINSKOJ

Kapiten ste ove selekcije, čujemo da ste kapiten nove generacije i da vas saigrači jako poštuju i vole. Kako se osećate, kada ste sa njima?
"Oni su sjajni momci, lako mi je da budem sa njima. Ne prave nikada nikakve gluposti, tako da ne moram da budem nešto strog. S te strane je lako. Srećan sam, ali se ne osećam kao kapiten u tradicionalnom smislu. Naravno, znam koje su mi dužnosti i poštujem ih, ali se osećam kao jedan od momaka. Radim sve što treba kao kapiten, ali se nikada ne stavljam iznad ostalih. Pokušavam da se zabavim i da razumem šta današnji 18-godišnjaci poput Mike (Murinena) pričaju, iako su današnje mlađe generacije je**no lude (smeh). Koristim situaciju najbolje što mogu".

Kada ste pomenuli Murinena, interesantno je da ste karijeru počeli sa njegovim ocem, a sada ste dočekali i naslednika.
"Znao sam Mikinog oca i ranije, gledao sam ga u reprezentaciji, ali kada sam imao 15 godina mene i još dvojica saigrača iz mog godišta smo otišli u klub s imenom Espon Honka, tamo je igrao i Kimo (Mikin otac pr. au). Otišli smo na prvi trening, čini mi se da smo igrali fudbal u hali i Kimo nam je uletao telom i sabijao nas uza zid. Bio je lud, svi su to pomislili, čak su mu stariji saigrači rekli da tako ne može da se ponaša, da spusti gas. Bio je to naš prvi dan, ali posle toga sam shvatio koliko je zapravo super osoba. Kimo i Mika su posebna sorta, pogotovo ako ih ne poznaješ dobro. Kimo je bio sjajan, bili smo čak i cimeri u reprezentaciji kasnije. Mika je takođe super momak, na svoju ruku, ali kad ga upoznaš shvatiš koliko je dobar. Sad pogotovo, kada je okružen starijim igračima. To izvlači najbolje iz njega. Kada si mlad, treba ti podrška starijih saigrača. Tada možeš da budeš ono što jesi".

Pogledajte kolika je kvota da Srbija osvaja zlato

Mika je na ovom turniru baš iskočio, njegovi potezi i zakucavanja su za televizijske špice, vidi se da uživa.
"To je ono što nam je potrebno u reprezentaciji, to se od njega očekuje. Mlad je, talentovan, a ono najbolje od njega tek dolazi. Mnogo nam znači njegova energija, a zakucavanja koja ste videli dodatno podižu duh ekipe. Njegova uloga u timu je sjajna".

Kada ste počinjali seniorsku karijeru, trener u Finskoj vam je bio Mihailo Pavićević. Kako ga pamtite iz tog doba?
"Verovatno 'najteži' trener koji se pojavio u Finskoj (smeh). Gordon Herbert je takođe bio tu, ali Pavićević je bio nešto posebno... Znate, Finci su fini i malo stidljivi, ali Pajo je doneo pravi balkanski mentalitet. Takođe, to me je pripremilo za dalju karijeru, pre svega za odlazak u Ljubljanu, gde sam naišao na sličan stil treniranja. Pajo je sjajan čovek, pamtim ga po dobro. Sve što je uradio za Koponena i mene, znači mnogo. Ali, mi smo takođe želeli da učimo, da radimo i upijamo znanje, a Pajo je to iskoristio i svi smo profitirali. Imam samo najbolje reči za njega, ostavio je svoj pečat iako je bio tu samo godinu dana. Bio je i sada u Finskoj, sa reprezentacijom Crne Gore, gledao je utakmicu".

ĆAPIN SA VAJBOM MARSELINJA, VARDA JE BIO ZVER

Sasu Salin u dresu Olimpije (©MN Press)

Kako se dogodio transfer u Olimpiju iz Ljubljane 2010. godine?
"Bio sam u mladoj reprezentaciji, igrali smo utakmicu B diviziju u Austriji, čini mi se. Ljudi iz Olimpije su gledali utakmicu, primetili su me i onda sam dobio poziv iz seniorske reprezentacije, da igram kvalifikacije. Bio sam dobar i onda su tokom tog perioda stigle ponude. Među njima je bila i Olimpijina. Pošto je Temu Raniko ranije igrao u Olimpiji, pitao sam ga za mišljenje i savet, on mi je rekao da idem, smatrao je da bi to bila najbolja opcija za mene. Ne mogu da se žalim, jer sam otišao tamo i proveo četiri i po prelepe godine u klubu".

Tamo ste igrali sa nekoliko srpskih košarkaša, pre svega Ratkom Vardom, ali i Aleksandrom Ćapinom koji ima srpsko poreklo. Kako ih pamtite?
"Ćapin je bio veliki radnik, dosta sličan vajb je imao kao Marselinjo Uertas. Jeste Marselinjo bolji košarkaš, ali je Ćapin imao isti mentalitet, mnogo je radio i bio je sjajan plejmejker, pogotovo za mladog igrača poput mene tada", priča Salin i prebacuje se na Vardu:
"A Ratko... Varda je bio pravi šaljivdžija, umeo je da baci sapun u kupaonici i onda da se zeza na račun mlađih saigrača (smeh). Čudno je bilo, on onako veliki i sve... Sjajan tip, mnogo je voleo da se šali sa svima. Igrao sam čak i ranije protiv njega, bio je prava zver od igrača. Nije tada bio u svom zenitu, ali je i dalje bio kvalitetan igrač, mogao si da igraš sa njim, vrlo inteligentan".

Gledaj uživo i na adresi mozzartbet.com

Šta je to što ćete najviše pamtiti iz vremena provedenog u Olimpiji?
"Uf, verovatno najviše pamtim svoj prvi nastup u Evroligi tad, u svojoj prvoj sezoni tamo. Iako je bila teška sezona, nisam igrao mnogo, ali sećam se dobro te utakmice protiv Efesa... Igralo se u Stožicama, utakmica je otišla u produžetak i Sašo Ožbolt je zaradio petu ličnu. I trener Jure (Zdovc) je pogledao ka klupi i pokazao na mene: 'Ti, ulaziš'. Morao sam tada da čuvam Igora Rakočevića. Pobedili smo utakmicu, bila je to prva evroligaška utakmica u sezoni i tribine nisu bile skroz popunjene, ali posle te utakmice smo u svakom domaćinstvu imali pune tribine. Bila je sjajna atmosfera, moj otac je dolazio da gleda utakmice sa prijateljima".

Dok ste igrali u Ljubljani, u mlađim kategorijama Olimpije razvijao se klinac po imenu Luka Dončić. Da li ste tada znali da u klupskom podmlatku raste tada desetogodišnji dečak koji će sada imati ceo košarkaški svet pod nogama?
"Da, jesam. Pošto sam igrao sa Lukom Rupnikom, on je sve to znao jako dobro, pa mi je pričao o Luki. Kasnije je Dončić otišao u Real Madrid, što je bila velika stvar za klub, ali niko tada nije mogao da pretpostavi da će taj klinac postati jedan od najboljih košarkaša sveta. Takođe, Temu (Raniko) je igrao sa Sašom Dončićem, pa sam i preko njega znao za Luku".

IZLAZILI SMO U SRPSKE KLUBOVE, VOLIM ŠTO VAŠI TRENERI VIČU

U Španiji ste takođe proveli dosta vremena sa srpskim košarkašima... U Unikahi ste delili svlačionicu sa Nemanjom Nedovićem, Draganom Milosavljevićem i nakratko sa Dejanom Muslijem. Imali ste od ranije iskustvo sa našima iz Slovenije, kako vam je bilo u Španiji?
"Vreme u Ljubljani me je pomalo učinilo Balkancem (smeh), mnogo sam voleo te momke. Ovog leta sam išao na svadbu Emira Sulejmanovića. Jeste on Bosanac, ali sve je to sličan mentalitet, što mi se inače jako sviđa. Volim kada su ljudi opušteni, druželjubivi, kada prave male zabave, ali i kada se ide na velike žurke. Sviđa mi se cela vaša kultura uživanja. A, Nedović i Gagi su mi jako dragi momci, sa Milosavljevićem se često čujem. Musli je bio kratko, ali takođe dobar momak. Volim Srbe, ali i ljude sa Balkana generalno".

Hajde da se zadržimo na tome kratko... Nesvakidašnje je da neko iz Finske kaže kako voli balkanski mentalitet.
"Kada sam došao u Ljubljanu imao sam 18-19 godina, prvi put sam otišao od kuće, iz Finske. Ljubljana jeste možda malo drugačija od klasičnog balkanskog sklopa, ali i dalje je dosta živa. Kad smo izlazili, išli smo samo u klubove gde se puštala srpska muzika. Išli smo i na druga mesta, ali smo u tim lokalima bili najviše. Ako govorimo o košarci, sviđa mi se to što je kod vaših trenera sve direktno i nema uvrtanja. Ako ne igraš dobro - vikaće na tebe i reći će ti sve u lice. I dobra je stvar kada trener viče na tebe, jer to znači da mu je stalo do tvog napretka. To mi je odgovaralo".

Šta vas je toliko privuklo?
"Sviđa mi se balkanski vajb, ljudi su prijateljski nastrojeni, otvoreni i to mi prija. Naravno, ako ljude iz Srbije, recimo, znate samo preko utakmica Zvezde i Partizana, videćete gomilu ljudi koji skaču, pevaju i izgledaju možda ljuto, ali zapravo nije tako. Ipak, osećam da su svi strastveni, da će uraditi sve za vas. Sviđa mi se što ste tako strastveni".

U nekim ranijim intervjuima ste rekli da volite srpsku muziku. Da li je i dalje slušate, imate li omiljenu numeru?
"Ne da je slušam, nego sam je puštao na treningu reprezentacije (smeh). Obožavam Miligram i pesmu 'Vrati mi se nesrećo'. Naravno, volim Cecu, Severinu..."

Kako reaguju saigrači kada čuju balkansku muziku?
"Imamo širok spektar muzike, svako bira nešto svoje, a ja im na sto donosim nešto skroz drugačije", u šaljivom tonu će Salin i nastavlja:
"Evo, na poslednjem treningu smo slušali francusku muziku i bilo je super. Širimo vidike".

Saigrači u ekipi Tenerife bili su vam Dejan Todorović, Oliver Stević, Dušan Ristić...
"Stević je bio nakratko, Dekija su povrede baš presekle, mnogo mi je bilo žao. Dušan je bio vrlo smiren, drugačiji, rekao bih da je pokupio američki stil života jer je bio na koledžu".

O MARSELINJU, OMIĆU, ŠERMADINIJU, NADIMKU...

Pravo u metu (©FIBA Basketball)

Ipak, reklo bi se da ste tokom karijere najviše put ukrštali sa Alenom Omićem i Gjorgijem Šermadinijem. Sa obojicom ste igrali u Olimpiji, kasnije i u Španiji...
"Sa Omićem sam baš dugo igrao zajedno na početku karijere, baš smo se pratili. Trebalo je čak i da pređemo zajedno u Efes, ali se nije desilo. Kada sam upoznao Alena, bio je kao malo detinjast, ali i dalje jako dobar čovek. Vidim da je sazreo mnogo u međuvremenu, moja porodica ga je jako obožavala, takođe", priseća se finski as, pa se prebacuje na prijatelja iz Gruzije:
"A, Gjorgi... Jedinstven lik. Ne znam, kada ga vidite, ne biste rekli da je čovek jedan od najboljih centara u FIBA Ligi šampiona i ACB ligi. Ljudi su se čak šalili na njegov račun, da izgleda kao Gargamel (lik iz crtanog filma Štrumpfovi pr. au), ali čovek sa sjajnim smislom za humor. Možda je na početku bio i malo tiši, ali kada ga upoznaš, otvori se i shvatiš kakav je čovek. Toliko dugo smo igrali zajedno, da smo postali baš dobri prijatelji. Imamo sjajan odnos. Ne znam što, ali me kroz karijeru prati to da imam sjajne odnose sa centrima".

Nešto ranije ste pomenuli Marselinja Uertasa. Igrali ste sa njim do pre godinu dana, kako komentarišete čoveka koji u svojoj 43. godini i dalje igra vrhunsku košarku?
"On je neverovatno pametan čovek, jako pazi kako vežba i koje vežbe radi, mnogo vodi računa o ishrani takođe. I dalje je zaljubljen u košarku. Čuo sam da je ranije voleo da ide na žurke, ali je sada smiren i jako posvećen svojoj karijeri i telu. Neverovatan čovek, jako fokusiran na košarku. Jedan od najboljih košarkaša sa kojima sam imao priliku da igram i delim svlačionicu".

Španci su vas prozvali "Snajper", odnosno "Francotirador". Koja je priča iza nadimka?
"Uh, ne mogu sad da se setim tačno... Ali, mislim da sam taj nadimak dobio tokom vremena u ekipi Tenerife. Bilo je navijača koji su nosili hamer papire sa iscrtanom metom i ispisanim mojim imenom pored, pa su mi dali nadimak. Mislim da je to bila sezona kada sam postigao najviše trojki u Ligi šampiona, nisam siguran".

Kako se osećate kada vas toliko poštuje publika koja je inače sportski, odnosno košarkaški jako obrazovana? Mnogi Španiju smatraju najsportskijom nacijom u Evropi...
"Osećaš se dobro, ali ako odigraš nekoliko loših utakmica, sve se brzo zaboravlja. I onda moraš da ih podsećaš na to zašto si zaslužio neki nadimak. To te samo podseća da moraš da radiš mnogo i da nema popusta, moraš da se trudiš da bi zadržao nadimak. Trebalo mi je vreme da steknem taj nadimak i trudio sam se da ga zadržim".

BIO SAM U PREGOVORIMA SA BOSNOM, NEMAČKA ĆE DOGURATI DALEKO

Igrali ste prošle sezone u Klužu, koji je prešao u Jadransku ligu. Ne znamo da li ste znali pre odlaska u Estudijantes da postoji ta mogućnost, ali da li vam je sada malo krivo što nećete ponovo biti u ABA ligi?
"Znao sam za te priče, oko ABA lige. Branko Ćuić nam je rekao da postoje pregovori za prelazak u ABA ligu. Bilo bi lepo da sam ponovo u ABA ligi, vežu me samo lepa sećanja za to takmičenje. Vrlo teško za igranje, dosta mladih igrača se takođe tu razvija. Sada je i drugačije sa klubovima poput Zvezde, Partizana i Dubaija, koji imaju jake rostere i velike budžete. Ljubljana takođe ima konkurentan tim", analizira Salin i otkriva:
"Eto, ovog leta sam bio dosta blizu prelaska u Bosnu. Bilo je pregovora ranije tokom leta, ali se nismo našli i onda sam potpisao za Estudijantes".

Za kraj, kako će se Evrobasket rasplesti do kraja?
"Zanimljivo pitanje... Ne mogu da kažem da će Srbija osvojiti (smeh). Nemačka je baš moćna, u to smo se uverili na delu i verujem da će daleko dogurati. Takođe, nadam se da ćemo i mi moći da doguramo bar koliko u prošlom Evrobasketu, ali igraćemo osminu finala protiv jednog od tri najjača sastava na prvenstvu, Srbije... Neće biti lako, ali i dalje verujem u naše šanse, ako odigramo najbolje što znamo. Grci i Turci su u drugom delu kostura moji favoriti do kraja", zaključuje Salin intervju za Mozzart Sport.