Filipovski od Deda Mraza traži pleja i krilnog centra

Poznato je verovanje navijača Partizana da Deda Mraz treba da nosi crno-belu kombinaciju i da ona standardna varijanta ne prolazi oko Humske 1 zbog jasne aluzije na boje najvećeg rivala. Ali posle svih potresa u godini na izmaku verovatno niko, a pogotovo Sašo Filipovski neće biti izbirljiv, niti da gleda da li je taj dobroćudni čudotvorac obučen u crveno, crno ili neku treću boju, ako iz džaka bude izvukao (bar) dva pojačanja.

Odluka vrha kluba da ne srlja sa pojačanjima odmah po dolasku slovenačkog trenera može da se podvede pod odgovorno poslovanje u ovim teškim vremenima, mada verovatno malo više ima i do spekulacija o lošem stanju u kasi zbog svih repova prošlosti, što je u kombinaciji dovelo do toga da se na svežu krv i dalje čeka. Posle odlazaka Nemanje Gordića u Mornar i raskida sa Stefanom Jankovićem Partizanova uprava došla je u poziciju da više ne može, niti sme da odlaže jačanje redova, jer Filipovski ni pod kojim uslovima neće moći ozbiljnije da razmišlja ni o kakvom rezultatu uz rotaciju sa jedanaest igrača, koliko ih je istrčalo na parket u Veneciji.

Sigurno su i u klubu svesni da u ovakvom ritmu sezone i utakmicama na dva do tri dana Partizan mora da ima veću širinu, a za početak da priušti sebi pojačanja na dve izuzetno bitne pozicije - plejmejkera i krilnog centra.

Zbog nedostatka klasičnog organizatora igre Partizan je među najslabijim timovima po prosečnom broju asistencija u oba takmičenja! Sa 15,2 završna dodavanja po meču ispod crno-belih samo Zadar (14,7), Budućnost (14,1) i Krka (12,8) gledaju Parnom valjku u leđa, što nimalo nije pohvalno. Ponajviše jer podgorički Plavi i bez tih asistencija imaju odličan skor, dok su rane iz Novog Mesta još sveže, a Zadar se bori za živu glavu... U Evrokupu je identična situacija – 14,4 asistencija prosečno, gde su samo Lijetkabelis Nenada Čanka sa 13,3 i Budućnost sa 13,1 podeljenim dodavanjem slabijeg učinka. Ako povučemo paralelu sa prošlom sezonom Partizan je bio pri samom vrhu sa 18,7 asistencija u ABA ligi – bolji samo Zvezda sa 19,8 i FMP s 19,6 – odnosno negde malo ispod sredine u Evrokupu sa 16,4 uspešnih dodavanja koja su prethodila realizaciji. Rezultati su, samim tim, bili daleko bolji.

Ubedljivo za kraj 2020: Partizan ubacio 27 za poluvreme, pa 28 u trećoj četvrtini i razbio Veneciju

Ognjen Jaramaz je ispustio preko mesec dana zbog preloma prsta šuterske ruke i praktično još ulazi u prošlogodišnju formu, mada igra delimično izmenjenu ulogu sada. Nemanja Gordić je kao jedan od boljih pik'n'rol igrača regiona otišao, baš kao i Kori Volden, pa je praktično ceo teret organizacije svaljen na njegovu direktnu zamenu Kodija Miler Mekintajera koji sa 4,8 izdeljenih asistencija ozbiljno "šije" konkurenciju iz ove i prošle sezone. S tim da Miler Mekintajer mnogo više sebe ulaže u realizaciju napadačkih akcija sa 13,4 poena u Evrokupu i 13,5 poena u ABA ligi i najbolji je strelac tima.

Partizanu je, dakle, potreban neko ko ima dobru viziju terena i ko može da bude koristan za ekipu tako što će da posloži redove i bude produžena ruka Filipovskog na parketu. Miler Mekintajer ne treba da vuče konce sam, Jaramazu treba prostora da se pronađe, dok Gordićev učinak sada "visi" i u ovoj postavi nema ko da preuzme ono što je iskusni Mostarac radio. To nikako ne sme da se prebaci na Markusa Pejdža, jer je njegova idealna rola da se izvlači iz blokova i pogađa dno mrežice sa distance i prethodni eksperimenti sa razigravanjem drugih nisu se pokazali kao dobri. A još se čeka na Alekseja Nikolića...

Rašon Tomas (©KK Partizan)

I na krilnom centru su stvari prilično jasne. Rašon Tomas je uz Miler Mekintajera udarna igla Partizana u takmičarskoj 2020/21, a baš kako to Pablo Laso reče u slučaju Valtera Tavaresa: "Ubićemo čoveka, ako mu ne dovedemo zamenu".

Trofejni španski stručnjak je slikovito želeo da objasni koliko je Realu potrebna rezerva Tavaresu, što vrlo lako može da se primeni na Tomasov status u ekipi. Sa po 26 minuta po meču u Evrokupu Tomas i Miler Mekintajer imaju najveći udeo u igri, a momak rodom iz Oklahome uspeo je da prevaziđe svoje bubice i postane lider ovog tima. Samo Partizan ne sme da dozvoli da ga prerano istroši, jer čak i do februarskog Kupa Radivoja Koraća ima mesec i po dana, a gde su sve pobede koje Partizan mora, ponavljamo mora da ostvari kako bi uopšte pomislio da zaigra plej-of, plus da pojuri trofej u Superligi Srbije...

Tomas već neko vreme praktično nema jasnu alternativu. Stefan Janković je odavno precrtan i jednostavno izbor Vlada Šćepanovića da mu pruži još jednu šansu bio je kontraproduktivan. U situaciji kada ni kapiten Novica Veličković ne može da igra u kontinuitetu, niti u njemu ima toliko elana kao prošle sezone, Tomasova alternativa postao je Erik Mika, koji ipak ne može da postane dugoročno rešenje jer pre svega nema toliko izražene šuterske karakteristike da bi mogao da odgovori modernim košarkaškim standardima i prvenstveno sada već ustanovljenom poimanju pozicije "četiri".

Čak i sa dva nova lica Partizan bi bio na 13 dostupnih igrača u rotaciji, plus mladi Nikola Radovanović i Đorđije Jovanović koji još čekaju debitantske nastupe, što je opet na granici. Svakako daleko prihvatljivije od pozicije u kojoj se stručni štab sada nalazi. Da li će biti mogućnosti za možda još jedno, treće pojačanje videćemo u narednom periodu, ali u ovom momentu gori na pleju i visokom krilu. O tome je pričao i Filipovski, napominjući da se prati stanje na tržištu.

Sada se čekaju potezi s klupskog vrha...