Filip Rebrača: Znam šta je sve moj otac uradio u karijeri, teško ću ga nadmašiti

Nedavno je značajna vest stigla iz Čačka. Mladi i talentovani košarkaš Filip Rebrača postao je novi član Borac Mozzarta. Filip, sin proslavljenog igrača Željka Rebrače, je do sada igrao na univerzitetskom nivou, ali je ostavio veliki trag tokom svoje karijere. Na Ajova koledžu, beležio je sjajnih 14 poena, sedam i po skokova i dve asistencije po utakmici. Impresivno, zar ne? Pre Ajova koledža, tri sezone proveo je na Univerzitetu Severna Dakota. Ovim transferom, Borac Mozzart je još jednom pokazao nameru da osnaži svoju ekipu.

Naravno da nas je Filipov dolazak u Borac Mozzart zaintrigirao pa smo pokušali da saznamo pojedine detalje. Privlačili su ga različiti sportovi te se tokom odrastanja okušao u plivanju, karateu, tenisu, fudbalu…U Americi je odlazio na golf dok negde u petnaestoj godini nije zavoleo košarku gde sei danas dobro oseća. Tatu je uvek gledao i naravno da mu se divio. Pored Željka junior Rebrača uzora je imao u Kobi Brajantu.

“Upoznao sam Kobija kada su jednom igrali Lejkersi i Klipersi. Kobija sam uvek voleo da gledam, a pored njega i Dirka Novickog. Svaki grad gde je tata igrao, a ja živeo, imao je nešto posebno. Možda bih izdvojio Beneton i Trevizo gde sam rođen. Sada Beneton ne postoji pa nemam neki baš, baš, omiljeni klub…”, kaže za Mozzart Sport Filip Rebrača.

Pre nekoliko dana došli ste u Čačak. Vaši prvi utisci?

“Dopada mi se. Pre svega jer se puno radi, dosta se vremena trenira… Uz to, ljudi su ljubazni, od trenera, menadžmenta, osoblja… Tu su da pomognu saigračima i meni. Grad je privlačan jer se prilično voli košarka”.

Koliko deca poznatih sportista nose breme njihove popularnosti i teret da ih igrački sustignu?

“Naravno da postoji, ali sve je skopčano sa mentalitetom naslednika. Svestan sam da je Željko bio veliki igrač, znam šta je uradio tokom karijere i da je jako, jako, teško da ga nadmašim. To mi nije sporno već me gura napred, da radim što više. Možda ga nikada neću dostići, ali svako jutro se budim sa željom da radim i da dosegnem neke visine. Verovatno ga nikad neću igrački dotaknuti, ali mi neće biti žao jer ću znati da sam se trudio. Meni pomaže što sam sin Rebrače seniora”.

Stekli ste razna iskustva. Kako vam je bilo u Americi?

“Kratko, super! Tamo se prilično ulaže u trenere, kondicione stručnjake, aparature za oporavak, vodi briga o ishrani… Bio je to lep period gde sam prilično napredovao. Koledž košarka je ozbiljna, a da je tako potvrđuju porazi dve ABA ekipe od USC. U Ajovi sam baš maksimalno morao da se trudim da bih se izborio za mesto u postavi”, zaključio je Filip Rebrača.

PIŠE: Đurđe MEČANIN

djurdje.mecanin@ mozzartbet.com