Filip Rebrača: Željka razumem, ali on mene nekad ne; Najteže protiv Idija i Vilijamsa

Stara dama je morala da vrši trenersku rokadu tokom sezone koju je počeo Miloš Isakov Kovačević, da bi tim preuzeo neposredno pred Mozzart Kup Radivoja Koraća Vladimir Mirkovski.
"Smatram da Vojvodina u ovom trenutku ima kvalitet da igra u najvišem rangu ABA karavana. Rastemo kao ekipa i smatram da možemo da budemo još bolji. Bivši trener Miloš Isakov Kovačević počeo je da pravi sistem u kojem je bilo dosta discipline i svako je znao svoju ulogu. Rezultati su bili dobri, a onda je on morao da se povuče iz zdravstvenih razloga, pa je pred Kup Radivoja Koraća došao Vladimir Mirkovski. On je doneo nešto slobodniju igru, međutim, mi smo se lako prilagodili na oba sistema, što se najbolje vidi po odličnim rezultatima u poslednje vreme. Meni lično oba sistema prijaju. Dok sam bio u Americi sam više igrao slobodnije, izvlačio se na šuteve i voleo bih da vratim to u svoju igru jer ja nisam čista petica, iako sam ovde doveden da igram na poziciji centra".

Ispali su tada Novosađani u četvrtfinalu od favorizovanog Partizan Mozzart Beta, ali se nisu obrukali. Šta više, pružila je Vojvodina snažan otpor evroligaškoj ekipi, a u poraženom timu se istakao upravo Rebrača. Ostvario je tada Filip dabl-dabl učinak od 21 poen i 10 skokova, ali to nije bilo dovoljno za podvig.
"Odlično smo se pokazali protiv Partizana. Naravno, bilo je na tom meču dosta faktora koji su uticali na rezultat, ali činjenica je da smo i mi doživeli određeni pad u igri i da nas je to koštalo. Međutim, zadovoljni smo kako smo tada izgledali na parketu, pogotovo ako se uzme u obzir da nas je tek preuzeo novi trener".

Naravno, Filip je sin nekadašnjeg legendarnog reprezentativca Jugoslavije Željka Rebrače koji je sada predsednik Vojvodine. Teško je u igračkom smislu dostići Željka, pa nema potrebe za bilo kakvim poređenjem, a Filip ističe da on kao predsednik nije imao nikakvu ulogu u njegovom dovođenju u Staru damu.
"Dobio sam znatno drugačiju ulogu od one koju sam imao u Borcu i kockice su se poklopile. Nije Željko imao gotovo nikakav značaj u mom dolasku u Vojvodinu. Zapravo on mi je samo pustio poruku da me tadašnji trener Miloš Isakov Kovačević želi i da sam mu se svideo. Na kraju sam se brzo dogovorio sa Vojvodinom. Ne meša se Željko u moju karijeru u smislu donošenja nekih odluka, ali je i te kako savetodavan kada se radi o stvarima na parketu. Mislim, on je bio igrač na vrhunskom nivou i ja njega razumem kada mi nešto priča šta da uradim, ali mislim da on nekad ne razume da to za mene nije rutinska stvar, kao što je bila za njega".

Proveo je Filip punih pet godina u NCAA ligi u kojoj je branio boje Nort Dakote i Ajove, a navodi da je igranje za koledž nešto potpuno drugačije u odnosu na evropski klupsku košarku.
"Bilo mi je teško posle koledža da se adaptiram na Evropu ne samo u igračkom smislu, već i privatno, odnosno što se tiče običnog života. Pogotovo je bio nezahvalan period u Borcu jer je to bila moja prva godina posle povratka iz Amerike. Možda će neko potceniti koledž, ali se tamo igra i te kako ozbiljno. Pre svega se treniranje razlikuje u odnosu na ono što traže evropski klubovi. Koledž pruža vrhunske uslove, dok je akcenat treninga na teretani. Samo igranje u NCAA je nešto gde možete da sretnete veliki broj igrača koji će kasnije postati zvezde".

Već se u NCAA ligi susreo sa nekim imenima koja su sada deo NBA karavana ili Evrolige, a posebno je izdvojio tandem protiv kojeg mu je bilo najteže da igra.
"Najteže mi je bilo da igram protiv Zeka Idija i Treviona Vilijamsa koji su bili centarski tandem Perdju univerziteta. Idi je sada član Memfis Grizlisa, dok je Vilijams u Makabiju iz Tel Aviva. Sećam se tačno koliko mi je bilo teško protiv Idija jer je on čovek od 2,24, plus ruke, a onda uđem ja koji imam 206 centimetara i jednostavno nema šanse da ga čuvam bez udvajanja. Taman Idi ode na klupu, a zameni ga Vilijams koji je atapičan centar sa dodavanjima iza glave i leđa, kao i sa onim pasovima preko odbrane".

Voleo bi Filip da ne bude jedini Rebrača koji će obući nacionalni dres, ali je svestan da to u ovom momentu nije realno.
"Nisam neko ko želi da govori nešto unapred. Mislim da nisam dosegao pun potencijal, a videćemo da li će to biti dovoljno za Evroligu, Evrokup ili Ligu šampiona. Ne želim da se opterećujem da nešto mora i da će biti smak sveta ako to ne uradim. Imam želju da igram u reprezentativnom dresu i predstavljam svoju zemlju i moje je da radim i da se nadam da ću jednog dana biti na tom nivou", zaključio je Rebrača koji pred sobom ima kao prvi zadatak da uvede Vojvodinu u ABA ligu, a posle - ko zna?