Evropa čeka šampiona u Zmajevom gnezdu (ANKETA)
Vreme čitanja: 9min | uto. 03.09.13. | 14:15
Iako navijači u Sloveniji neće imati priliku da uživaju u majstorijama gotovo 50-ak evropskih zvezda, Stari kontinent će posle 22. septembra dobiti neke nove košarkaške zvezde, o kojima će svi pričati sa velikim divljenjem
Brojimo sate do početka Evropskog prvenstva u Sloveniji - od 4. do 22. septembra 24 najjače selekcije Starog kontinenta tražiće put do medalje ili barem mesta na Mundobasketu naredne godine u Španiji. Pošto je ovo šampionat posle Olimpijskih igara, gotovo sve reprezentacije neće imati na raspolaganju najveće zvezde, pa publika u “deželi“ neće imati priliku da uživa u majstorijama Paua Gasola, Navara, Jasikevičijusa, Skorcijanitisa, Kalatesa, Kirilenka, Galinarija, Barnjanija, Teodosića, Novickog, Pekovića, Lorbeka, Noe i maltene još 40-ak košarkaša, koji su uglavnom zbog umora i povreda odlučili da propuste Evrobasket.
Izabrane vesti
Ipak, to ne mora da znači da će kvalitet košarke biti skroman, niti da prvenstvo neće biti interesantno. Naprotiv! Posle 22. septembra evropska košarka mogla bi da dobije neke nove košarkaške zvezde, a svi se nadamo da će naši momci eksplodirati i napraviti čudo, baš kao 2009. godine u Poljskoj.
Ljubljana, Jesenice, Koper i Celje će, kao gradovi domaćini ugostiti najbolje selekcije u pet dvorana – Arena Stožice (12.500 mesta, Ljubljana), hala Tivoli (5.500 mesta, Ljubljana), hala Bonifika (5.000 mesta, Koper), Zlatorog Arena (5.500 mesta, Celje) i Podmežalka (5.500 mesta, Jesenice).
Iako su naši nekadašnji sunarodnici sa oduševljenjem prihvatili da po prvi put od osamostaljenja (Ljubljana je bila domaćin Svetskog prvenstva 1970.) budu domaćini ovako važnog takmičenja, velika neslaganja u političkom i državnom vrhu mogla su i te kako da ugroze organizaciju šampionata. Ni sada situacija nije baš idealna, ali vremena za velike promene više nema. Pomenućemo samo to da dvorana u Jesenicama, gde će Orlovi igrati grupnu fazu, još uvek nije u potpunosti završena, dok hala u Celju nema adekvatne rashladne uređaje. Naravno, sigurni smo da će Slovenci „smisliti nešto“ da publika i igrači ne popadaju u nesvest od vrućine prvog dana takmičenja.
Kada govorimo dešavanjima u novijoj istoriji, u 21. veku najviše uspeha imala je Španija, koja je osvojila dve zlatne (2009, 2011), dve srebrne (2007, 2003) i jednu bronzanu medalju (2001). Furija se na postolje nije popela samo 2005. godine, kada je Beograd bio domaćin i tada je zauzela četvrtu poziciju. Slede Litvanija (2003; 2007), Rusija (2007; 2011) i Grčka (2005; 2009) sa po jednim zlatom i bronzom, dok je Francuska uzela po jedno srebro (2011) i bronzu (2005). Srbija je kao samostalna država stigla do srebrnog odličja, u Poljskoj 2009. godine. Pre toga, SR Jugoslavija je u Turskoj 2001. godine osvojila zlato.
Sada, kao što smo već pomenuli, izrazitih favorita ima samo na papiru, biće to borba najizdržljivijih, s obzirom na izuzetno gust raspored i dve grupne faze, a ovo su ekipe koje svi vide na postolju.
ŠPANIJA
Iako drastično oslabljena izostankom Pau Gasola, Navara, Ibake, Rejesa i Mirotića, Furija ima izuzetno jak tim, spreman za, fudbalskim žargonom rečeno, zlatni het-trik! Španija već dugi niz godina igra najbolju košarku na Starom kontinentu, a izostanak već pomenutih igračkih „gromada“ neće puno toga promeniti u igri.
Umesto Serđa Skariola na mesto selektora postavljen je njegov pomoćnik Huan Antonio Orenga, nekada fanatično borbeni centar Reala i Estudijantesa, stručnjak koji je karijeru gradio van klupske scene, kroz dobar rad sa mlađim reprezentativnim kategorijama Španije. Najbolji igrač evropskog šampiona sada je Mark Gasol, centar Memfisa je i definitivno izašao iz senke starijeg brata. Ipak, potencijalni problemi za Furiju mogu da nastanu zbog činjenice da popularni Tenk neće imati adekvatnu zamenu, jer rezervni centri Gabrijel i Rej nisu ni blizu nivoa braće Gasol, niti imaju iskustva na velikim takmičenjima.
U organizacije igre neće biti problema, tu su Riki Rubio, Hoze Kalderon, Serhio Ljulj i njegov imenjak Rodrigez. Legendarni Huan Karlos “La Bomba“ Navaro je posle 13 godina odlučio da propusti reprezentativnu akciju zbog umora. Nema sumnje, 33-godišnji bek Barselone je uvek davao reprezentaciji najviše onda kada je to bilo najpotrebnije. Vrlo često se dešavalo da ga gotovo i nema u grupnoj fazi, a onda se u završnici razigra i donese svom timu medalju.
Setite se samo 2001. godine, kada je u meču za bronzu ubacio 27 poena Nemačkoj, ili njegovih, takođe, 27 poena u meču sa Francuzima za zlato 2011. u Litvaniji. Nekoliko sati bi nam bilo potrebno da vam pobrojimo koliko je samo puta svojom čuvenom “La Bombom“ razbijao protivnike, a početkom godine, na utakmici protiv Laboral Kuće odigrao je i svoj 3.000 meč u Evroligi. Saigrači su u Navaru uvek imali oslonac, jer se od njega uvek očekivalo pregršt poena. pa će Špancima čini se nedostajati pouzdani šuter, posebno u prelomnim intervalima mečeva, jer u Orenginoj bekovskoj liniji mnogo toga zavisi od toga ko je ustao na koju nogu i da li će prvi šut proći kroz mrežicu...
Ipak, Furija je priprema za Evrobasket odigrala u skladu sa nadimkom. Ostvarila je svih osam pobeda, što bi mogao da bude nagoveštaj novog finala. Zašto, pitate se? Reći ćemo vam da je Španija 2006, 2007. i 2008. pripreme završavala bez poraza i potom dolazila do finala Mundobasketa, Evrobasketa i Olimpijskih igara u Pekingu. Tada je osvojila dva srebra (olimpijsko i evropsko) i zlato u Japanu. Dakle, medalja „ne gine“ ako Španci ispoštuju tradiciju.
GRČKA
Heleni imaju sve što je potrebno za visok plasman – hrabrost, požrtvovanost, tehničku obučenost i sposobnost da se prilagode svakom stilu igre. Još kada vam je lider Vasilis Spanulis, poslednje dve godine bez premca najbolji košarkaš Evrope, uspeh je maltene zagarantovan! Čovek koji je Olimpijakosu doneo dve uzastopne titule šampiona Evrolige biće udarna igla Grka, a talentovani stručnjak Andrea Trinkijeri uradiće sve da tim sastavljen mahom od igrača ljutih rivala Panatinaikosa i Olimpijakosa napravi vrhunski rezultat u Sloveniji.
Grčka će na Evrobasket doći bez Kufosa, Kalatesa i Skorcijanitisa, dok su Kostas Vasileadis i Dimitris Kacivelis u poslednjem momentu odstranjeni iz tima. Čini se da je zato centarska linija „u kanalu“, jer će ogroman posao u reketu pasti na Janisa Burusisa koji je zbog povrede rebara odigrao svega jedan meč na pripremama, a Vasilis Kavadas će mu biti jedina prava zamena. To znači da će prva ispomoć na toj poziciji biti gorostasni Lukas Mavrokefalidis koji uvek odradi posao na visini zadatka.
Interesantno je da su samo četvorica Grka ispod visine od 200 centimetara (Zisis, Spanulis, Slukas i Bramos), zbog čega je jasno da će se igra svoditi na dosta pikova, gde će glavnu ulogu ponovo imati Spanulis, nekrunisani kralj ovakve igre. Takođe, ovaj podatak bi mogao da otvori vrata za više igre pod košem, a u slučaju velikog broja šuteva, sigurnost u skoku mogla bi da donese veliku prednost ovom timu. Ako se kockice budu složile, Heleni mogu jako daleko, možda i do samog zlata.
FRANCUSKA i LITVANIJA
Muke koje muči Dušan Ivković ima i selektor Francuske Vensan Kole. Čak osam igrača mu je otkazalo (Noa, Mikael Pjetrus, Traore, Serafin, Mainmi, Bubua, Turijaf i Guber), a da su Trikolori kompletni krenuli u Sloveniju bili bi bez premca najveći favoriti za zlato. I ovako su izuzetno jaki, ali čeka ih teži put do medalje. Kao i Grci, Francuzi će imati dosta problema na poziciji centra, ali činjenica da su svi igrači izuzetno atletski jaki i dobro fizički pripremljeni, mogla bi da anulira ovaj nedostatak.
Prva zvezda tima je naravno Toni Parker, o njemu sve znate, a potencijalni „džoker“ može da bude mladi Žofri Lovernj. Posle odličnih partija u Partizanu 21-godišnji krilni centar je dobio poziv da se priključi nacionalnom timu, što je iskoristio na najbolji mogući način. Naravno, Boris Dijao i Floran Pjetrus će imati prednost u odnosu na Lovernja, ali će njegova sirova snaga, skočnost i sposobnost da sačuva bukvalno bilo koga biti od ogromnog značaja u odbrani. Uz to, momak rođen u Miluzu, gradu na samom istoku Francuske, ume da bude i te kako koristan u napadu, pa će biti vrlo interesantno pratiti njegove partije u Sloveniji.
S druge strane, selektor Litvanije Jonas Kazlauskas, čovek koji je Grčku vodio do debakla na Mundobasketu 2010. godine i 11. pozicije, ima ekipu dobro popunjenu na svim pozicijama. Sve su to učenici čuvene litvanske šuterske škole, svih 12 igrača može da pogodi sve i svašta. Linas Kleiza se posle tri godine u Torontu i teške povrede kolena ponovo vratio evropskoj košarci, pojačao je Fenerbahče na poziv Željka Obradovića, pa možemo reći da će od njega polaziti sve što Litvanija bude igrala u napadu. Jonas Valančijunas više nije vunderkind, već pravi Sabonisov naslednik, pošto je posle odlaska u SAD potpuno sazreo. Fizički i igrački je mnogo napredovao, sjajno koristi neverovatan raspon ruku u odbrani. Kod Litvanaca može da zaškripi u organizaciji napada, a slabe partije talentovanog Donatasa Moteijunasa tokom priprema zabrinule su Kazlauskasa. Ipak, ovaj tim ima lepe šanse da se bori za medalju.
BALKANCI I RUSI FAVORITI IZ SENKE
O šansama Srbije na Evrobasketu posvetićemo posebnu pažnju, a s obzirom da su mnogi timovi ostali bez ključnih igrača, kao potencijalna iznenađenja možemo da izdvojimo jedino Sloveniju, Makedoniju i Rusiju. Mada, šanse ove trojke za medalju su prilično tanke, baziraju se na pukoj sreći ili lošem danu protivnika. Krenimo redom...
Slovenija kao samostalna država nije uzela nijednu medalju na velikim takmičenjima, a najbliža cilju bila je u Poljskoj, kada je bronza „pobegla“ za pola koša i otišla u ruke Grcima. Ipak, kakvo bi to prvenstvo bilo kada se na spisku favorita iz senke ne bi našao i domaćin? Prednost domaćeg terena i eventualna naklonost sudija odvešće Zmajčeke do drugog kruga, a na „mišiće“ možda izvuku i četvrtfinale. O polufinalu će se verovatno razmišljati kada prvenstvo počne i svi timovi pokažu pravo lice. Selektoru Boži Maljkoviću će izuzetno faliti iskustvo Lorbeka, Vujačića, Udriha i Brezeca, jer da su Slovenci u kompletnom sastavu, druge bi se pesme pevale.
Mada, u konkurenciji ekipa kakve su Hrvatska - koja ne deluje kao selekcija koja može da napravi bilo kakav rezultat - Poljska, Češka i Gruzija, Slovenija deluje kao dobar tim. Špance isključujemo, jer oni su bez premca. Jaka igra u odbrani mogla bi da bude ključ uspeha ovog sastava, a ako se Goran Dragič i Boštjan Nahbar budu razigrali, uz podršku Balažiča, Blažiča i Joksimovića, može biti svašta.
Kada je Srbija doživela poraz od Rusije u četvrtfinalu Evrobasketa 2011, maltene svi smo navijali za Makedonce koji su bili pravi hit u Litvaniji. Još kada su domaćina dobili u četvrtfinalu, pa one neverovatne partije Bo Mekejleba i kompanije... Posle tog Evrobasketa Antić i drugovi dočekani su u Skoplju kao pravi heroji, a pitanje je da li sada mogu da ponove uspeh od pre dve godine, kada su stigli do „drvene medalje“, posle poraza u borbi za bronzu.
Verovatno najveći plus za ovaj tim je što se Todor Gečevski vratio iz reprezentativne penzije i rešio da odigra i ovo takmičenje. Može da raduje i činjenica da se Mekejleb, posle vrlo loše sezone u Feneru, vratio u staru formu, pa se mogu očekivati novi, neverovatni potezi omalenog Bobčeta. Pero Antić je posle duple evropske krune sa Olimpijakosom odlučio da se u 31-oj godini otisne u NBA, pa će morati da impresionira nove poslodavce ako želi mesto u timu. Od miljenika Delija možete očekivati sve na svim frontovima, a frenetična podrška publike mogla bi ovom timu da da krila za još jedan veliki podvig.
Rusija je protiv dosta oslabljene Srbije u „Kombank Areni“ pokazala da će izostanak Kirilenka, Mozgova, Bikova, Hrijape i Kauna skupo koštati ovaj tim. Uz to, šokantni odlazak selektora Focisa Kacikarisa, koji je iznenada podneo ostavku, može se i te kako obiti Baćuškama o glavu. Novi kormilar Vasilij Karašev je u poslednjem momentu uspeo da malo digne ekipu, pa bi mečevi sa Turskom, Švedskom, Italijom, Finskom i Grčkom u grupi mogli da budu inicijalna kapisla za nešto bolje partije kako prvenstvo bude odmicalo. Ipak, teško je očekivati da u konkurenciji timova koje smo već naveli Rusija napravi rezultat vredan pomena. Motor tima svakako je Aleksej Šved, čija kontrola lopte, izuzetan pregled igre i dobar šut mogu da podignu ovaj posrnuli tim. Tu je i Vitalij Fridzon, koji je, uprkos svim pehovima koji su ga pratili kroz karijeru, uspeo da izraste u sasvim solidnog igrača. Posle dobre sezone u Himkiju stigao je u CSKA, a to bi moglo da ga podstakne da svoj maksimum izvuče upravo na Evrobasketu.
(FOTO: Action Images, Star Sport, fibaeurope.com/ Castoria/ Matthaios)