Evroligina ideja - 18 timova, 16 dugoročnih licenci!

U redu. Shvatili smo. Evroliga radi kao kompanija i najbitniji joj je profit. Ekonomija. Sve ono što se dogodilo proteklog leta sa postavljanjem specijalnih pozivnica za narednu sezonu žestoko je uzdrmalo značaj nacionalnih šampionata. To sve znači, konkretno u našem slučaju, da prvak ABA lige od naredne sezone nema siguran direktan plasman u Evroligu, iako postoje "garancije" da će u naredne dve godine Jadranska liga imati prioritet u dodeli specijalnih pozivnica.

Ali... Ovo što sada dolazi do nas kao namera Evrolige je već dizanje svega na još veći nivo. Ideja Evrolige je da napravi ligu sa stabilnih 16 klubova u ligi od 18 klubova i da se ta brojka od 18 postavi kao dugoročna. U ovom momentu 11 klubova ima stalne licence, a to bi značilo da bi još pet klubova dobilo licence, što bi dovelo do te željene brojke od 16 klubova sa dugoročnim licencama. Dodatna dva kluba bi dolazila iz Evrokupa. I, to je to.

Prohodnost iz domaćin šampionata biće, ako se ovo sve realizuje, a ide se ka tome - potpuno marginalizovana! Nema direktnog prohoda u Evroligu, čak ni preko specijalnih pozivnica. Samo iz Evrokupa. I to samo finalisti. A 16 od 18 timova bi imali licence i po njima bi, bez obzira na učinak u ligama - igrali u Evroligi. Pa makar bili i poslednji u svojim ligama. Kao što će je sada igrati Olimpijakos, grčki drugoligaš naredne sezone.

Dakle, tako bi trebalo da izgleda zatvorena liga koja se najavljuje.

Naravno, tako nešto bi prvo moralo da bude izglasano od strane klubova, ali sve deluje kao više nego moguća budućnost Evrolige, a o tome piše i Eurohups, medijski partner Evrolige.

Evroliga želi "stabilnost", a u vezi sa tim najavljeni su i pregovori Evrolige i Fibe. I sada ova ideja sa 16 klubova sa licencom od 18 klubova, uz dva koja će dolaziti iz Evrokupa, dobija sve jače temelje i u teoriji, ali kreće se ka tome i u praksi.

Dodatno proširenje na 20 timova u ovom momentu nije predmet razgovora. Sa druge strane, Evrokup bi bio jedini način da se uđe u Evroligu, a to bi moglo da odgovara timovima koji će učestvovati u donošenju odluke da li da se ide sa ovim sistemom.

Na primer, u sezoni 2020/2021 biće dodeljene tri specijalne pozivnice. Posle toga, narednih godina, pitanje je kako će to sve izgledati. Ovih 11 dugoročno licenciranih timova će i dalje imati svoje mesto, ako im dodamo Asvel i Bajern, to je već brojka od 13 klubova. Pominjao je Đordi Bertomeu da bi London trebalo da dobije svoje mesto, tu dolazimo do brojke od 14 mesta. A ukupna cifra je projektovana na 16. Dakle, mesta ima samo za još dva kluba.

Da li bi barem jedno pripalo nekom od dva naša najveća kluba - to je veliko pitanje i skoro je nemoguće odgovoriti na njega.

Kakvi su uopšte kriterijumi? Na osnovu čega će se birati? Da li ćemo doći u situaciju da London ima predstavnika kao totalno nekošarkaška sredina, a Partizan i Zvezda da nemaju svoje mesto? I ne samo oni, već i brojni veliki evropski klubovi sa dugom istorijom koji barem zaslužuju šansu da se bore za Evroligu kroz nacionalne šampionate i da imaju realnu šansu da se tamo nađu…

Ako dođe do toga, da li će se svi ti silni klubovi zadovoljiti Evrokupom kao mogućom kartom za Evroligu? Da li će samo Evrokup biti realan za naše klubove (ako ne uspeju do dugoročne licence), da li će se Evrokup dići na nivo sadašnje Evrolige, a Evroliga praktično postati (ne)moguća da se do nje dođe?

To su sve pitanja koja se postavljaju. Sada su odgovori daleko, ali sve ovo prethodno navedeno je možda i bliže nego što svi mi to mislimo. Nažalost.

FOTO: Reuters