Evroligin seleri-kep od A do Š: Osnovica za plate 8.000.000 evra, ali bez dve najveće zvezde, U23 igrača...

NBA liga je svet za sebe, evropska košarka troši mnogo više nego što zarađuje. Ali ne sme da stane, jer joj sada prete i razvojna Dži i NCAA koledž liga, a možda će uskoro i klubovi sa Bliskog istoka, poput Dubaija i Abu Dabija. I zato se mesecima već s nestrpljenjem očekivalo da Evroliga objavi svoj finansijski plan koji bi trebalo da klubovima obezbedi okruženje za finansijski stabilno poslovanje i ograniči mogućnost superbogatim vlasnicima da se razbacuju novcem, ugroze monetarnu sigurnost košarke na Starom kontinentu i samo takmičenje učine neujednačenim.

Danas je došao i taj dan i Evroliga je konačno objavila pravila po kojima će klubovi funkcionisati u narednom periodu.

Ono osnovno tiče se baš seleri-kepa, odnosno limita na novac koji će evroligaši moći da troše na plate igrača. S tim da prosečan navijač to neće tek tako usvojiti, jer nema ovde “plafona“ do kog smeš da sipaš. Ima samo određenih granica koje ćemo pokušati da objasnimo, pošto se radi o sasvim novim terminima u evropskoj košarci.

Prvi i najvažniji je ALDCR (Average Licensed Clubs Defined Revenues), a to je prosečni prihod vlasnika A licenci (Barselona, Real Madrid, Baskonija, Olimpija Milanol, Anadolu Efes, Fenerbahče, Makabi Tel Aviv, Žalgiris, Bajern, Asvel, Panatinaikos, Olimpijakos) u protekle tri sezone.  Jer na osnovu njega će se određivati koliko klubovi mogu da troše na neto plate igrača (pre oporezivanja).

Kad su svi prihodi konačno sračunati, došli smo do toga da je ALDCR za sledeću sezonu postavljen na 19.489.944 evra. To je dakle prosek koji su vlasnici Evrolige mogli da prihoduju u protekle tri sezone, iako su, bar neki od njih, trošili i značajno više.

E sad, neće klubovi sav taj novac moći da potroše na plate igrača. Prema planu Evrolige, klubovi će, bez kazni, na ekipu moći da potroše 40 odsto od te sume, odnosno tačno 7.795.977 evra. Evroliga je na kraju tu cifru zaokružila na 8.000.000 evra za sezonu 2025/2026 i to se zove Bazični nivo plate (Base Reuneration Level). S tim da se u tu sumu ne računaju:

-          Dvojica najplaćenijih igrača (Anchor Players)

-          U23 igrači

-          Igrači sa dugoročnim povredama (minimum dvomesečna pauza se računa)

-          Igrači koji su proveli barem tri godine u klubu (Extended Tenure Players), nebitno da li u tom mandatu ili u više njih. Njima se u ovih 40 odsto neće obračunavati 25 odsto od plate.

-          Cela plata “Medium Range-Exception“ igrača. Da zaobiđemo komplikovane definicije, to je igrač koji će moći da ima platu u visini od 7 do 8 odsto od Bazičnog nivoa plate, dakle oko 600.000 evra. On će smeti da potpiše ugovor na godinu ili maksimalno dve, a moći će da ga dovede samo klub koji nije prebacio BRL (bazični nivo plate) ili HRL (o tome kasnije)

Da probamo dakle da sumiramo: Evroligaši će imati pomenutih 7.795.977 evra za neto plate igrača, ali će na to moći da dodaju još dvojicu najplaćenijih, pa U23 igračre, pa taj “medium range“ izuzetak sa platom nešto manjom od 500.000 evra godišnje...

Taj sistem obračuna naziva se, u slobodnom prevodu, “Bazični nivo plate“ (Base Remuneration Level), a postojaće i minimalni – postavljen na 5.846.983 igračam odnosno 30 odsto od ALDCR-a. To je dakle minimum koji klubovi Evrolige morati da ulože u ekipu.

S tim da on važi za klubove sa A licencom. Oni koji Evroligu igraju na osnovu vajld-karti, a tu spadaju i Crvena zvezda i Partizan Mozzart Bet, moži će da se spuste 24 odsto, odnosno 4.677.587 evra. Klubovi koji do Evrolige dođu do Evrokupa ići će i ispod, na 4.092.888 evra.

Od sezone 2027/2028, kada će novi sistem zaživeti u potpunosti, postojaće i “Visoki nivo plate“ (High Renumeration Level/HRL). Ranije se pisalo da će on biti postavljen na 60 odsto od ALDCR-a i uključivaće i plate dve najveće zvezde (Anchor Players). Po ovom aktuelnom ALDCR, taj visoki nivo iznosio bi 11.693.966 evra (da kažemo 12.000.000), opet, bez U23 igrača, “medium range“ i “extended tenure“ izuzetaka, te dugoročno povređenih izuzetaka.

Za sada HRL nivo nema ograničenja, ali je zato uveden i termin “Competitive Balance Compensation“ (CBC) iliti naknada za takmičarsku ravnotežu, u slobodnom prevodu. Sve sa ciljem da novac sakupljen od timova koji će da prebace Bazični ili Visoki nivo plata – a oni će da, kao u NBA ligi, plaćaju porez na luksuz – prebace na račune onih koji su poslovali u skladu sa propisima. Što bi opet trebalo da obezbedi što ujednačenije takmičenje, jer bi oni koji će trošiti najviše suštinski finansirali one koji poštuju evropski seleri-kep.

I ako mislite da će bogati baš lako da idu preko tih limita, veliko je to pitanje, jer evropska verzija “poreza na luksuz“ prilično je stroga. Ako Bazično nivo plata (BCL) prebacite za do 10 odsto na svaki evro viška daćete još 50 centi. Ako ga prebacite za 10 do 30 odsto za svaki evro potrošićete 75 centi. A ako prebacite granicu za 30 do 50 odsto, svaki evro koštaće vas još toliko. Primera radi, ako neko za umesto 8.000.000 evra za plate izdvoji 12.000.000 to će ga koštati dodatna 4.000.000. A svako dalje prekoračenje biće još skuplje, pa ko voli nek izvoli. Kad na snagu stupi i HRL kazne će verovatno biti još žešće, ali otom-potom.