Ko se ikada zasitio golova? (VIDEO)

Da li ste ikada čuli rečenicu „e već je 3:0, bilo bi lepo da do kraja ne vidimo još neki gol“? Naravno, pod uslovom da niste navijač ekipe koja gubi u tom trenutku. Pogodak je uvek lepo videti, ponekad, ma koliko to besmisleno zvučalo, i u mreži ekipe koju simpatišete. Tako su kroz istoriju navijači častili aplauzima zvezde protivničkih timova jer jednostavno nisu ostali imuni na njihovo majstorstvo. Bez sumnje dva najveća primera za tako nešto dogodila su se 2005, odnosno 2008. godine. Pre 15 godina, Ronaldinjo je na stadionu Santijago Bernabeu bukvalno uništio Real Madrid što je madridska publika umela da nagradi aplauzom. Navijači istog tima su identičnu stvar ponovili tri godine kasnije kada je Alesandro del Pjero sa dva gola srušio Kraljevski klub u Madridu.

A takve scene često viđamo u Fair-Play i Mini-Maxi ligi, u kojima je prethodnog vikenda odigrano dosta zanimljivih duela, a mi smo, po običaju, izdvojili neke od njih…

FAIR-PLAY LIGA: CRVENA ZVEZDA – MONDIAL (PETLIĆI)

Kada Crvena zvezda i Partizan ne igraju derbi, retko kada crveno ili crno-beli nisu favoriti. I ako nekada u seniorskoj konkurenciji može da se iskoristi ona fudbalska fraza da je neki manji tim pokazao previše respekta, poštovanja prema velikanu poput Crvene zvezde ili Partizana, u mlađim kategorijama to ne postoji. Crveno-bele pruge na dresu protivnika su pratično alarm za malašane da grizu više nego obično, trče brže nego obično i napadaju češće i jače nego obično.

Koliko su dečaci iz ekipe Mondiala želeli da pobede i da se nadigravaju sa crveno-belima nagovešteno je praktično u prvom napadu plavo-belih. Napad po desnoj strani, lopta u srce golmanskog prostora i logičan udarac iz prve, međutim za vođstvo je nedostajalo malo preciznosti.

Osetili su dečaci iz Mondiala da je protivnik ranjiv i uspavan na startu duela, pa su odlučili da mu ne dozvole ni trunku vremena za predah.

Ali Zvezda ne bi bila zvezda kada na uzastopne napade ne bi odgovorila istom merom. Sa desnog boka lopta je ubačena u sredinu, a nije mnogo nedostajalo da nastane jedan od lepših pogodaka tog vikenda. Nedugo zatim crveno-beli su jednim lucidnim rešenjem pokušali da iznenade, da uhvate rivala na spavanju, ali je ponovo nedostajalo malo preciznosti.

Do kraja prvog dela ekipa Mondiala je uspela da povede pošto je Uroš Babić iskoristio nesporazum defanzivne linije i golmana Crvene zvezde koja je početkom drugog poluvremena odmah nagovestila da želi da poravna rezultat.

Posle blokiranog udarca na gol-liniji, crveno-belima je bilo potrebno i malo sreće i ona je došla u pravom trenutku. Nakon udarca Spaletija lopta se odbila od defanzivca Mondiala i prevarila golmana što je iskoristio Novak Bošković i izjednačio rezultat.

Zvezda je po svaku cenu želela drugi gol, ali su momci iz Mondiala još jednom pokazali vrhunsku požrtvovanost u defanzivi. Blokiran udarac na gol liniji vredi praktično kao i postignut gol, a kada vam dva puta pođe za rukom da spasete čist gol, onda vam se mora odati priznanje za posao u odbrani.

Ogromna želja za preokretom uticala je na crveno-bele da manje pažnje obraćaju na svoj gol što im se na kraju obilo o glavu. Prvi pokušaj Babića da donese trijumf svom timu je zaustavljen, ali je drugi bio dovoljan strelcu prvog pogotka na utakmici da se drugi put upiše u strelce i ispostaviće se donese veliku pobedu svom timu jer je skalp Crvene zvezde jedan od najvećih i najvažnijih.

IZJAVE

Uroš, Mondial: „Imali smo dobar presing. Imali smo dosta neostvarenih šansi, ali i Zvezda je takođe imala mnogo prilika. Koristili smo priliku da ih napadnemo iz kontre. Protivnik je imao mnogo bolju pas igru od naše, mogli su lako da postignu još nekoliko golova. Uzor mi je Mesi zbog njegovog stila igre… Ima mnogo dodira s loptom i sjajan je dribler.“

Novak, Crvena zvezda: „Nedostajalo je malo više trčanja i kretnje, a sve ostalo je bilo odlično. Često smo napadali po strani i gurali smo loptu u prostor. Protivnik je kroz brzinu svojih igrača i dobru kretnju stigao do dva gola. U Srbiji mi je omiljeni fudbaler Gobelja, a ovako Suarez. Gobelja zato što ima veliko srce, a Suarez zato što igram na istoj poziciji, odlično igra, postiže golove i zna da ševa.“

MINI-MAXI LIGA: NIKA 2 – OLIMPIK (2010. GODIŠTE)

Majstorskih poteza i golova bilo je na pretek u duelu između škola fudbala Nika i Olimpik, a roditelji koji su posmatrali susret mogli su samo da se dive i aplaudiraju, nezavisno od toga da li su njihovi mališani režirali majstoriju ili se inspiracija javila dečacima iz protivničkog tima.

Škola fudbala Nika je od starta utakmice krenula žustro i napadački, a jedna od uvodnih akcija negovestila je kako timski, tako i individualni napadački potencijal dečaka u plavo-zelenoj opremi. Dačaci iz Nike nisu stali nakon prvog promašaja, već su u istoj akciji došli do vodećeg gola. Odličan lažnjak i hirurški precizna završnica.

Nakon demonstracije odličnog driblinga i tehnike, na red je došla kombinacija snage i preciznosti udarca. Nakon svog drugara Luke i Stefan je zatresao mrežu protivnika podsetivši nas kako to rade neki od najboljih igrača sveta. A u nastavku utakmice igrač sa brojem tri na leđima pokazao je da prvi pogodak koji je postigao na meču nije bio plod slučajnosti.

Spektakularan pogodak postigla je i ekipa Olimpika koja je iskoristila česta izletanja protivničkog golmana koji je tokom većeg dela utakmice stajao visoko, kako to inače čini jedan od najboljih golmana sveta, Manuel Nojer. Pogodak za 2:1 bio je u isto vreme i prvi i poslednji koji je postigla ekipa u plavo-beloj opremi. Za to vreme kanonada Nike je nastavljena, a ponovo su ključene uloge imali Luka i Stefan. Luka je još jednom demostrirao svoju preciznost, a Stefan kakav top ima u nogama. Kao nekada Roberto Karlos, samo desnom nogom.

Tri prelepa, gotovo preslikana gola, za het-trik najraspoloženijeg mališana na terenu. Osim atraktivnih pogodaka, duel je obeležio i fer-plej potez jednog od igrača Nike. Protivnički golman je prvi stigao do lopte, a 17-ici Nike inercija nije dozvolila da se pravovremeno zaustavi. Rezultat je bio faul nad čuvarom mreže protivnika, ali i momentalno izvinjenje i pružena ruka koja je bila prihvaćena kroz nekoliko trenutaka.

Utakmica je završena rezultatom 6:1 u korist škole fudbala Nika, ali ono što je najvažnije je da smo kao i obično dobili demonstraciju fer-peja, kao i to da će ponovo i pobednik i poraženi naučiti iz svojih grešaka i ponovo potvrditi shvatanje da je potpuno u redu da se ponekad i izgubi, jer je tog dana protivnik bio bolji, raspoloženiji i inspirisaniji.

IZJAVE

Stefan i Milovan, Nika: „Igrali smo super, sa mnogo brzih pasova, biciklica i ševa, zato smo i uspeli da postignemo toliko golova. Svaka čast protivnicima na otporu koji su pružili, odigrali su dobro i lepo su kombinovali, a i njihov golman je dosta toga odbranio. Volimo da gledamo Mbapea zato što je mnogo brz i odlično dribla.“

Petar, Olimpik: „Nisam zadovoljan jer smo prošlu utakmicu odigrali odlično, a ne znam šta nam se desilo u ovoj. Protivnici su imali odličan i snažan šut i igrali su dupli pas. Mi bismo morali da popravimo pas, dribling i moramo ozbiljnije da čuvamo igrače. Volim da gledam Juventus i Ronalda, volim ga od kad sam počeo da gledam fudbal.“

MINI MAXI LIGA: DFK POLET DORĆOL – OLIMPIK 2 (2010. GODIŠTE)

Kiša golova pljusnula je i na utakmici Olimpikove druge ekipe koja je odmerila snage sa timom DFK Polet Dorćol. Mališani iz Olimpika nisu uspeli da izbegnu ubedljiv poraz, ali želja da se napadne protivnički gol bila je prisutna od prvog do poslednjeg momenta što samo nagoveštava da je svetlo na kraju tunela na dohvat ruke i da će vrlo brzo obasjati plavo-bele.

Prvih par minuta utakmice bilo je dovoljno da se vidi da su akteri duela konstantno pokušavali da nadmaše sami sebe u jačini udarca. I polazilo im je za rukom. Svaki šut delovao je snažnije nego onaj prethodni, bez obzira na to da li je lopta završavala u mreži ili ne. U moru projektila, dva koja su završila iza leđa golmana Olimpika su se posebno izdvojila. Jedan iz igre i jedan iz prekida.

Ekipa koja je imala rezultatski zaostatak došla je do svojih pet minuta krajem drugog perioda igre. Šanse su se gomilale u uzastopnim napadima, Olimpik je pretio iz svih oružja, ali je golman DFK Polet Dorćola rekao NE svakoj lopti koja je letela ka njegovom golu.

I za kraj, tačka na perfektnu šutersku partiju ekipe DFK Polet Dorćol stavljena je u poslednjem minutu. Bio je to onaj trenutak kada svi igrači ekipe koja napada čekaju da neko od njihovih natrči na loptu i pocepa mrežu. E pa nije bilo daleko od toga.

IZJAVE

Aleksa, DFK Polet Dorćol: „Odlično smo se služili duplim pasom i mislim da je to bilo ključno uz naše snažne šuteve. Kod protivnika mi se najviše svidelo kako brani njihov golman. Mnogo puta je sjajno intervenisao. Omiljeni igrač mi je Mbape zato što skoro niko ne može da ga zadrži.“

Milan, Olimpik 2: „Nismo se baš dodavali, nismo ispoštovali ono što nam je trener rekao, a ni ja nisam branio kako treba. Kod protivnika su mi se najviše svidele akcije koje su pravili. Volim da gledam Borjana, uživam dok ga gledam na golu.“

Više slika, video-klipova i detaljnije izveštaje potražite na sajtu kidsport.rs.

(Foto i video: kidsport.rs)