Evroliga nema sluha za sve njene članove

Zbog jednog od najvećih hrišćanskih praznika - Božića - Evroliga je još prilikom formiranja rasporeda pomerila celo predstojeće kolo dan unapred, na sredu (i četvrtak), s obzirom da je petak Badnji dan, po gregorijanskom kalendaru. I mnogi će reći da je to pohvalno, što i jeste.

Čelnici elitnog evropskog takmičenja nisu bili tako osećajni kada je u pitanju isti praznik, ali po julijanskom kalendaru, jer će se utakmice 19. kola igrati i na Badnje veče i na Božić (6. i 7. januara).

Primera radi, Crvena zvezda će baš poslednje veče pred, po predanju rođenja Isusa Hrista, igrati sa Fenerbahčeom, dok će dan kasnije CSKA dočekati Barselonu, a Zenit biti gost milanske Olimpije.

Neko će reći nije veliki broj klubova koji dolaze iz okruženja koje praznuje po julijanskom kalendaru. Nije ni mali. Takođe, nije ni mali broj evroligaških igrača koji slave Božić 7. januara, pa je Evroliga trebalo da malo više obrati pažnju, kako se ne bi nijedan njen član, bilo igrač ili klub, osećao zapostavljeno, odnosno kako ne bi bilo dvostrukih aršina, kao što je bilo, recimo, kada su Budućnost i Monako u pitanju.

Nije teško priseti se momenta iz 2018. Podgoričani su se tada na terenu izborili za povratak u Evroligu, ali je prilično vremena prošlo dok nisu i zvanično dobili ulaznicu. Problem je, srećom kasnije prevaziđen, bio broj gledalaca u dvorani, jer "Morača" u tom momentu nije mogla da primi 5.000 ljudi koliko je bio i ostao evroligaški minimum za klubove bez dugogodišnje licence. Lokalne vlasti su morale da ulože oko 5.000.000 evra kako bi proširile kapacitet dvorane, pa je Budućnost na kraju dobila zeleno svetlo da igra u Evroligi.

Taj hod po mukama nije morao da prolazi Monako, iako je kapacitet njegove dvorane Gaston Medesan tek nešto više od 4.000 gledalaca (4.080). Bez problema su Kneževi dobili evroligašku ulaznicu, uz mogućnost da domaće mečeve igraju u svom domu.

Da li tajna tog "gledanja kroz prste" Monaku leži u činjenici da je kompanija Fedkom, koja je glavni sponzor kluba od ove sezone postala, kako na sajtu Evrolige piše "zvanični partner" takmičenja, teško da će se saznati, ali očigledno je da postoje dvostruki aršini.

Zato i ne čude nagađanja da bi ukoliko kneževski klub, ako kojim slučajem uđe u plej-of (prvi od uslova da ostane i sledeće godine u Evoriligo), a bude lošije plasiran od Uniksa (drugi uslov je da bolji od dva tima koja su uskočila u takmičenje preko Evrokupa ostane u Evroligi), i sledeće godine igra sa najjačim evropskim klubovima.

Ako bi se to desilo, onda bi sadašnja formula plasmana u Evroligu (11 stalnih članova, dva sa dugodišnjom licencom, dva sa dvogodišnjom licencom, finalisti Evrokupa, vajld kard ABA liga) morala da se menja.

Postavlja se pitanje u kom smeru, pošto je Luka Baraldi, izvršni direktor Virtusa koji već godinama kibicuje Evroligu, ne samo takmičarski, nedavno izneo informaciju da je "kada je bio u Bolonji Đordi Bertomeu (izvršni direktor Evrolige) rekao da će rekonstrukcija takmičenja početi od sezone 2023/24 i da će u tom momentu biti mesta za Virtus nezavisno od rezultata. Ostaje da se vidi da li će se njegovi planovi ispuniti, u situaciji kad će biti razrešen dužnosti.

Sve ovo govori da je slika oko toga ko će, kako i na koji način moći do Evrolige sledeće godine, prilično maglovita. A šta će iz te magle da izroni, da li neka neočekivana rešenja poput proširivanja takmičenja na 20 ili 22 kluba, sa eventualnim deljenjem u dve divizije, ili nešto sasvim drugo, malo je verovatno da će odgovor biti poznat u skorije vreme. Sadašnje rukovodstvo na čelu sa Đordijem Bertomeuom, kojem je pre koji mesec izglasano nepoverenje i to tesnom većinom od onih koji imaju pravo glasa (6-5) teško da će do završetka mandata (kraj sezone) preterano moći da utiče na pravljenje strategije za budućnost Evrolige...