Evrobasket iz vizure mladih: Na njima je da se pokažu

URBAN KROFLIČ (SLOVENIJA)

Kroflič igra na poziciji beka šutera, a profesionalnu karijeru je počeo u Megi, da bi u sezoni 2023/24 igrao na pozajmici u ekipi OKK Beograda gde je u proseku postizao 8,9 poena u KLS. Od sezone 2024/25 deo je prvog tima Mege, međutim sa minornom ulogom. Odigrao je 21 utakmicu u ABA ligi i prosečno beležio tek 2,6 poena uz 1,8 skokova

Nastupao je za mlađe selekcije Slovenije. Na U18 Evropskom prvenstvu 2024. godine, predvodio je Slovenije do treće pozicije kada je u proseku postizao 16,4 poena. Naredne sezone bi trebao da dobije ozbiljniju ulogu u timu iz naselja Braće Jerković, tim pre pošto je novi trener ekipe postao Vule Avdalović sa kojim je sarađivao u OKK Beogradu.

GABRIJELE PROĆIDA (ITALIJA)

Proćida sa ozbiljnim samopouzdanjem pristupa predstojećem kontinentalnom šampionatu na koji dolazi kao novi košarkaš madridskog Reala. Rast italijanskog bisera iz godine u godinu je sve veći i ne treba da čudi što je Kraljevski klub potpisao s njim. U berlinskoj Albi je dobio ulogu jednog od lidera tima, a imenovan je i za zvezdu u usponu elitnog takmičenja.

U timu Đanmarka Poceka će uz Simonea Fontekija biti glavni igrač i to sa tek 23 godine što je ozbiljna čast, ali i odgovornost. Ostaje da se vidi kako će se snaći u toj ulozi, međutim od svih ostalih mladića na ovoj listi, očekuje se da njegova zvezda najsjajnije sija.

ADEM BONA (TURSKA)

Sve će se u turskom timu da vrteti oko Alperina Šenguna, međutim kada zvezda Hjustona bude van igre, neće morati da brine s obzirom da će kao zamenu (uz Omera Jurtsevena) imati Adema Bonu, mladog centra Filadelfije i debitanta za seniorsku reprezentaciju.

U pitanju je naturalizovani košarkaš rodom iz Nigerije koji je već nastupao za mlađe kategorije Turske, a nakon završenog UCLA koledža, izabran je kao 41. pik na NBA draftu.

U razočaravajućoj sezoni ekipe iz grada "bratske ljubavi", Bona je uspeo da se izbori za šansu i pokaže se u dobrom svetlu. Naravno, još je veliki put pred njim, ali da poseduje potrebne karakteristike za igranje na najvišem nivou, to je nedvosmisleno.

Jak, brz, visok, krupan. Može li bolje? Na 58 utakmica sa Siksersima, prosečno je beležio šest poena, 4,2 skoka i 1,2 blokade po utakmici.

U mogućnosti je da odlično brani reket i neće biti laka prepreka za bilo koga ko se namerači na njega. I on je, između ostalog, jedan od razloga zašto Turska spada u red favorita iz senke.

MARIO SENT SUPERI (ŠPANIJA)

Silom prilika je Mario Sent Superi dobio mesto u timu Serđa Skariola, ali bi mogao da bude pravo iznenađenje. Lorenzo Braun je odjavio nacionalni tim što je otvorilo vrata momku koji će naredne sezone igrati za Gonzagu, jednom od najprestižnijih koledža u NCAA.

I laici znaju da Španija više ne može da se smatra favoritom za medalju, i baš zato bi Sent Superi mogao da dobije prostor da zablista. Košarkaški je rastao u Unikahi gde je bio prepoznat kao dobar kreativac i siguran sa loptom u rukama.

S obzirom da Furija nema mnogo opcija na pozciji organizatora igre, mogao bi Sent Superi vrlo lako da dobije važnu ulogu u svom debitantskom nastupu.

LUKA BOGAVAC (CRNA GORA)

Još jedan budući američki student koji se brusio na terenima ABA lige. I dobro se izbrusio pošto je u dresu SC Derbi lani prosečno davao 14,9 poena uz solidnih 40 odsto za tri. Nije možda neki vrhunski dodavač, ali može na razne načine da nađe put do koša. Između ostalog, pre dolaska u Podgoricu je prošao sistem Mege, a bio je zapažen u mlađim kategorijama.

Njegov talenat su prepoznali ljudi sa druge strane Atlantika, a biće posebno zanimljivo videti kako će se snaći u takvom košarkaškom ekosistemu. Fizika mu nije jača strana i na njoj mora da poradi.

Crna Gora se pred Evropski šampionat suočila sa velikim brojem izostanaka što je pružilo šansu mlađima da se iskažu. Trebalo bi da bude mesta i za momak rodom iz Mojkovca.

HENRI VESAR (ESTONIJA)

Estonija nije reprezentacija koja će juriti rezultat na kontinentalnom prvenstvu pa će stoga moći da igra sa nešto otvorenijim kartama. Kao jedna od glavnih se nameće Henri Vesar, zanimljivi centarski primerak iz baltičke zemlje. Nedavno je prešao sa Arizone u Severnu Karolinu. Visok je čak 214 centimetra, ali ga ona ne sputava da se odlično kreće. Ima prilično dobru motoriku za centra, sposoban je da postiže poene na razne načine - kako ispod obruča tako i sa poludistance i distance, te bi u budućnosti zaista mogao da bude "ceo paket".

U ovom estonskom timu će zasigurno dobiti šansu da se prikaže širokom auditorijumu, kao i Ker Krisa, još jedan američki student koji je tri godine stariji i igra na poziciji plejmejkera. Takođe je i on bio deo Arizone, dok sada nastupa za Sinsinati.

BOBI KLINTMAN, PELE LARSON (ŠVEDSKA)

Za divno čudo. Švedska u svom timu ima čak dva NBA košarkaša. Malo ko bi to znao na nekom pab kvizu. U pitanju su Bobi Klintman i Pele Larson. Ovaj prvi je selektovan lani kao 37. pik na draftu od strane Detroita, međutim mnogo više vremena je proveo u razvojnoj Dži ligi. Ali, tamo je imao dobre brojke - 12 poena uz 6,7 skokova i 4,1 asistenciju po utakmici. Igra kao krilo, ali poseduje atribute plejmejkera. Odličan šuter za tri, zna i da spoji saigrače sa košem. Prava opasnost na više načina. Pre odlaska u Ameriku je košarku igrao u rodnoj Švedskoj i Australiji.

Kada je pak reč o Larsonu, on je nešto stariji od Klintmana i na istom draftu je izabran samo sedam pozicija posle. Izabrao ga je Hjuston, ali je odmah prosleđen u Majami, odnosno njegov razvojni tim. Slična situacija kao i sa Klintmanom. Igra na poziciji beka šutera, a brojke koje je beležio u Dži ligu su impozantne (21 poen po meču). Ipak, ostaje da se vidi kako će obojica da se snađu na najvišem kontinentalnom reprezentativnom takmičenju.