Ergin Ataman: Pogrešili smo sa Petruševim, smatraću neuspehom ako sa Turskom ne osvojim Evrobasket

Anadolu Efes je u trećem uzastopnom finalu stigao do druge vezane evropske titule do koje ga je opet vodio Ergin Ataman. Trofejni stručnjak koji gotovo uvek izaziva reakciju javnosti, posebno navijača rivalskih klubova, ni posle osvajanja Evrolige u Beogradu nije ostao 'miran'.

"Bio je veličanstven osećaj kada smo pobedili pred 20.000 navijača. Ali verujte mi, bio sam veoma miran pre utakmice. Na primer, veliko uzbuđenje me je uhvatilo pre našeg prvog finala da nisam mogao da spavam, ali sada sam bio spokojan. To je iskustvo. Samo sam se koncentrisao na igru. Da nisam već doživeo ranije to uzbuđenje, možda ne bih mogao da povlačim dobre poteze. Ali kada se meč završio i kada sam osvojio drugi pehar u nizu, osetio sam veliku radost. Ako se sećate, rekao sam da ću ovog puta podići pesnice pred publikom. Evropljani nisu baš navikli na to. Ali na kraju, svi to vole. Ovo je sada zabava, da pokažete osećanja kada pobedite ili izgubite", rekao je Ataman u opširnom razgovoru za Milijet.

U aktuelnu sezonu Efes je krenuo bez prošlogodišnjeg aduta iz rukava, Sertača Sanlija, koji se tokom leta preselio u Barselonu, pa je turski tim morao da traži zamenu.

"Sertač je imao veliki udeo u osvajanju prošlosezonske titule. Ekipa se navikla na njega. Pošto je otišao, dogovorili smo se sa Džokom Lendejlom, ali je on imao opciju 'izlaska' u NBA, što je iskoristio nakon što je igrao veoma dobro na Olimpijskim igrama. Odlučili smo da rizikujemo sa Filipom Petruševim, mladi igračem koji je je proglašen za MVP-a Jadranske lige. To što je prvi put došao u tako veliki tim i što fizički nije mogao da dostigne taj nivo bila je mala greška. Naša", priznao je Ataman, "Danston je takođe bio van forme u to vreme, svi su govorili da više ne može da igra. Bilo je i zasićenja zbog osvajanja Evrolige, možda počevvši i od mene. Činjenica je i da su protivnici bili motivisaniji protiv nas, što nas je uspaničilo i bili smo napeti. Nismo dobili ono što smo želeli."

Ali, vremenom je sve došlo na mesto. Isksuni trener nije dozvoljavao da neko njemu i timu uništi samopoštovanje.

"Ne možete da živite u strahu. Ovo je moj stil. Prvo motivišem sebe, verujem u sebe, a tako motivišem i igrače. Radeći ovo, želim da uplašim protivnike i uvedem ih u stres. Pogotovo kada kada mi kažu da nešto ne mogu, a ja to radim još više. Kao takav, nijedan tim ne može da nam se opušteno suprotstavi. Uvek im je upitnik u glavi. Neki stvaraju nepotrebnu motivaciju, poput grčke štampe. Znate, igre uma, kako kažu. To je moj sistem."

Igra Anadolu Efesa može izgledati prilično jednostavna.

"Trenutno imamo oko 50 setova u napadu i koristimo ih s vremena na vreme, ali naše najveće oružje je sposobnost brzog donošenja odluka u kontranapadu. Ako tada usporimo, ne možemo da budemo efikasni. U odbrani ne volim veoma složene sisteme, da preuzimamo u igri 'čovek na čoveka'. Zašto bih to radio kada imam beka koji igra 30-35 minuta kao što je Larkin? Takođe ne volim da igram odbranu na pola terena, jer za to moramo naporno da treniramo, a to ne možemo u ovom tempu utakmica. Mislim da se meč na ovom nivou ne može dobiti tako što ćete dan pre meča sat vremena vežbati odbranu kao biste iznenadili protivnika. Ne želim da zbunjujem igrače sa svim tim stvarima. Igrač treba da se fokusira na ono što najbolje radi."

Anadolu Efes je dobio kritike od navijača Fenerbahčea kada je glasao da se ponište utakmice sva tri ruska tima u Evroligi, čime je Fener u suštini eliminisan iz plej-ofa.

"Samo glasanje je već bilo veoma pogrešno. Ako to prepustite klubovima, naravno, svako će na to gledati iz svog ugla. Na kraju, to je takmičenje. Ono što Barselona i Real Madrid žele možda neće biti dobro za druge. Monako je najviše pogodila ova odluka, ali ipak je odigrao neverovatno u preostalim mečevima i ušao u četvrtfinale. Zato ne razumem kritike. Izgledalo čudno, ali poštujem svačije mišljenje."

Ataman je nedavno preuzeo reprezenrtaciju Turske, ne krijući visoke ambicije.

"Zašto su me pozvali? Zato što je stvoreno očekivanje u stulu da nam treba ovaj čovek koji je osvojio pet trofeja u Evropi, dve Evrolige zaredom i prošle godine je izabran za trenera godine, jer naša reprezentacija već deset godina nije na željenom nivou. Smatrali su me dostojnim tog zadatka. Ne bih se prihvatio da nisam verovao. Zašto se španski, francuski i srpski igrači priključuju reprezentaciji? Da postanu šampioni. Cilj je titula. Ako je osvojimo, bićemo uspešni, a ako ne postanemo šampioni, smatram da smo podbacili. To kažem i ne plašim se", samouveremo je rekao Ataman.