Emotivna ispovest Vladimira Štimca: Marko Popović mi je davao novac kada nisam imao, živeo sam i na -40

Mnogo toga je u karijeri prošao Vladimir Štimac. Nekadašnji reprezentativac Srbije i osvajač mnogobrojnih medalja sa našom selekcijom ove sezone se treći put vratio u Crvenu zvezdu. Ekspresno je pokazao da će biti kapitalno pojačanje za tim Dragana Šakote, i na taj način još malo obogatiti i onako bogatu karijeru.

A priča rođenog Beograđanina, školovanog u čuvenom Beovuku, nije nimalo laka. Posebno je težak bio početak profesionalne karijere kada se kao tinejdžer preselio u redove litvanskog velikana Žalgirisa. Nedavni evroligaški meč protiv tima iz Kaunasa bio je odličan povod da litvanski novinari naprave priču o momku koji je od 2005. do 2008. godine bio član Žalgirisa. I imao je težak period anticipacije.

Nova zemlja, novi grad i neke stare, ne baš dobre navike.
„Mnogo sam voleo da jedem. Dešavalo mi se da odem u Srbiju na odmor i da se za deset dana vratim sa pet kilograma viška. Uživao sam u hrani. Samo sam jeo i jeo“, poručio je na početku velikog intervju Vladimir Štimac.

Litvanskim ugostiteljima je bio poznt koliko i novim saigračima u Žalgirisu i školi Arvidasa Sabonisa.
„Ja sam za ljude iz jedne pekare bio najvoljeniji komšija. Išao sam tamo svakog dana. Samo bih pokupio kesu koju si mu ostavljali. Stavim je u ranac, platim i odem. I tako iz dana u dan“.

Tri godine je kao supertalentovani srpski centar Vladimir Štimac proveo u Litvaniji. Kaže da ga je to iskustvo očvrsnulo i da mu lekcija iz tinejdžerskog doba i danas dobro dođu.
„Dešavalo se da u Litvaniji bude i -40. Stvarno je teško živeti u tim uslovima. Voleo bih da vidim da mladi igrači češće prolaze kroz ovakve situacije. Naravno, pričam o zdravom košarkaškom okruženju. Onda vas okolnosti nauče disciplini i osnovama košarke".

Štimac je svakodnevno radio sa jednim visokim čovekom velikih brkova. Reč je o Kazisu Petkavičijusu, treneru koji je imao veliki uticaj na karijeru visokog Srbina. Svakodnevno su se družili, jer su živeli u komšiliku. Vremešni trener je vozio Štimca na treninge, i ne samo to.
„Jako bih voleo da ga sada vidim i javno mu se zahvalim na svemu šta je uradio za mene. Nikada nisam video da je bio loše raspoložen. Imao je mnogo godina. U tom trenutku 70, ali je izgledao kao da ima 20 manje. Uvek je bio tu za nas. Stalno nam je pokazivao kako treba da igramo ispod koša. Njegova metodologija se zasnivala na staroj školi, ali je učinio da svi budemo bolji“.

Pomenuti Petkavičijus je preminuo, ali Štimac je mnogo vremena u intervjuu posvetio njegovom liku i delu.
„Bio je čovek pun anegdota. Znao je da ranije dođe po mene kako bi zagrejao automobil. Radio je to kako se ja ne bih smrzao. Stalno smo pričali, bio je čovek pun anegdota. Voleo sam da pričam sa njim. Veliko poštovanje“.

U vreme dok je igrao za mladi tim Žalgirisa Štimac je upoznao još jednog čoveka čije ime izgovara sa velikim poštovanjem. Reč je o nekadašnjem reprezentativcu Hrvatske Marku Popoviću.
„Dešavalo mi se da ostanem bez novca. Žalgiris mi je dao klupski automobil, ali ja nisam imao pare za gorivo. Dešavalo se da roditeljima pošaljem pare, i da se loše preračunam i onda ostanem bez para. I onda sam nazvao Marka Popovića. Rekao sam mu da sam ostao bez para. On je bio smiren. Odmah mi je pozajmio novac i rekao da ne treba da brinem. Od njega sam naučio mnogo. Savetovao mi je kako da se ponašam sa novcem i da ne pravim gluposti“.

Znao je Popović i da ga ukori.
„Otvoreno mi je jednom prilikom rekao da sam prev iše debeo i da moram da smršam. Disaciplinovao me je. Jednom prilikom me je izribao na treningu. Govorio je da se nisam ni oznojio i šta je uopšte radim u životu.Bio mi je od velike pomoći i to neću nikada da zaboravim“.