Emil Rajković - učitelj košarke pred najvećim izazovom u karijeri
Vreme čitanja: 5min | sub. 18.06.22. | 12:59
Makedonski trener dobio zadatak da ruskog giganta vrati na šampionske staze... Ali, ko je on?
Moskovski CSKA posle nedelja oklevanja i razmišljanja odabrao je balkansko ime za trenera. On nije iz Srbije, Hrvatske ili BiH... Dolazi iz Makedonije. Emil Rajković (43) je pred najvećim izazovom u karijeri. Predvodiće jedan od najtrofejnijih klubova u Evropi na čijoj klupi su sedili velikani poput Dude Ivkovića, Duška Vujoševića, Etorea Mesine, Dimitrisa Itudisa...
Kao grom iz vedra neba odjeknula je informacija o prelasku trenera iz najjužnije „eks-ju“ zemlje sa područje Balkana u redove ruskog košarkaškog giganta i osmostrukog osvajača prestižne Evrolige. Konkurencija je bila velika za to trenersko mesto, a klub iz Moskve na čelu sa predsednikom Andrejem Vatutinom je poklonio poverenje Rajkoviću koji se proteklih godina u istočnoevropskoj košarci etablirao kao trenersko ime u kazahstanskoj Astani i ruskom Avtodoru Saratovu. Angažman Makedonca dolazi na jubilej, neposredno pred obeležavanje 100 godina od formiranja čuvene „Armije” iz Moskve.
Izabrane vesti
"Velika je čast, ali u isto vreme i velika odgovornost biti trener tako poznatog kluba sa velikom istorijom, posebno uoči 100. godišnjice. Veoma sam ponosan na poziv i cenim poverenje. Radićemo zajedno sa velikom posvećenošću, da ekipa igra modernu i spektakularnu košarku koja će biti zanimljiva našim navijačima. Istovremeno, fokusiraćemo se na pobedu u svakom meču i razvijaćemo naše igrače da ispune svoj puni potencijal“, rekao je Rajković na promociji.
Kada pogledate Rajkovićevu
biografiju, reč je o mladom treneru. Skopljanin je jedno od novih velikih trenerskih imena sa prostora bivše Jugoslavije. Trener rođen 1978. godine u glavnom gradu Makedonije, pokušaće da sa CSKA iz Moskve dođe do novih medalja. Velika je šteta što je klub suspendovan iz Evrolige i neće imati pravo da naredne sezone igra u evropskom košarkaškom kremu. Emil Rajković važi za stratega koji insistira na čvrstoj odbrani. U napadu insistgira na brzoj tranziciji i fluidnost u timu. Voli da igra na veliki broj poena. Kolege sa kojima je ranije sarađivao opisuju Rajkovića kao trenera koji je veliki motivator, rođeni pobednik i pravi zaljubljenik u košarku koji je spreman da služi ekipi 24 sata dnevno. Tokom svoje karijere je radio sa brojnim mladim igračima koje je izveo na pravi put. Upravo je to njegov moto u košarci – učitelj košarke koji želi da pobeđuje, ali i da razvija nova imena u jednom od najpopularnijih sportova na svetu.
A, njegova trenerska karijera počela je relativno rano. Rajković
je u košarci od najmlađih godina. Počeo je kao igrač najtrofejnijeg makedonskog košarkaškog tima Rabotničkog. Najveći uspeh mu je bilo finale sa MZT Skopljem 1999. godine. Sa pet trojki odlučio je pobednika. Igrao je i za kadetsku reprezentaciju Makedonije 1995. godine, zajedno sa ikonom makedonske košarke Todorom Gečevskim. Došli su do prestižnog četvrtog mesta na Evropskom prvenstvu. Česte povrede su mu skratile igračku karijeru. Rajković je sa nepunih 27 godina otišao u penziju, pa se odmah posvetio trenerskom poslu. Prvo je počeo kao asistent u timu Toa Sum Jas iz Skoplja (kasnije Karpoš Sokoli), gde je radio sa bivšim makedonskim selektorom Aleksandrom Todorovim. Bio je njegova desna ruka. Posle Todorovog odlaska, preuzeo jestvari u svoje ruke i počeo da raste i razvija se kao trenersko ime. Najveći uspeh u Makedoniji imao je sa ekipom Feni Industri iz Kavadaraca, kojom je rukovodio od 2006. do 2012. godine. Osvojio je tri šampionske titule, dva trofeja u Kupu Makedonije, a podigao je i titulu u regionalnoj BIBL ligi u kojoj je proglašen za trenera godine (2011).
Sa uspehom koji je doživeo sa Fenijem, Emil Rajković postao je najmlađi trener koji je ikada osvojio titulu u Makedoniji – sve se to dogodilo 2008. godine, kad je on imao 29 godina. Posle završetka saradnuje, vratio se u svoj Rabotnički, ovoga puta kao trener, ali nije dugo izdržao. Onda otišao je u Poljsku, gde je vodio Šlonsk iz Vroclava u svojoj prvoj međunarodnu avanturu. Upravo dobre igre sa ekipom Šlonska donele su mu preporuku za novi angažman u Poljskoj. Rajković je 2016. godine, posle kratke avanture u MZT Skoplju, preuzeo Stal Ostrov, sa kojim je osvojio istorijsku srebrnu medalju u plej-ofu domaćeg prvenstva 2018. Ovo je bio prvi takav uspeh za mali poljski klub koji je ponovo zaživeo pod makedonskim stručnjakom. Činilo se da je ta medalja bila prekretnica za mladog trenera, jer je usledio novi međunarodni izazov u kazahstanskoj Astani i još jedan veliki uspeh - rekordan broj pobeda u VTB ligi u jednoj sezoni u istoriji kluba (15). Proglašen je i za trenera godine. Sve to se odigralo 2019. Makedonac je doneo tri duple krune Astani (2019, 2020. i 2021) zbog čega je kasnije postao selektor Kazahstana, sa kojim je uspeo da se plasira na Kup Azije.
Posle isteka ugovora sa Astanom, Rajković je počeo da traži angažman na ruskom tržištu i lako ga našao. Preuzeo je Avtodor, tim koji je u sezoni 2021/22 bio najveće iznenađenje VTB lige i uspeo da pobedi košarkaške snage poput Zenita i Uniksa iz Kazanja - u tom trenutku evroligaše. Saratov je bio i glavni kandidat za osvajanje FIBA Kupa Evrope, ali su sankcije Rusiji zbog vojnog sukoba sa Ukrajinom učinile svoje i Rajković je bio primoran da ode. Ubrzo potom stigla je ponuda iz moskovskog CSKA. I takav klub se ne odbija. Potpisao je sa Moskovljanima ugovor na naredne dve sezone i pokušaće da vrati tim na vrh VTB lige, s ozbirom da je u nedavno okončanoj sezoni izgubio u finalu od Zenita.
Na reprezentativnom nivou, Emil Rajković je prošao kroz omladinske filtere Makedonije. Predvodio je U16 reprezentaciju na startu karijere 2006. godine, a potom je sa selekcijom U20 igrao na dva Evropska prvenstva zaredom. Bio je deo seniorskog tima Makedonije kada je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2015. radio zajedno sa Aleksandrom Džikićem kome je bio pomoćnik. Rajković iza svoga imena ima tri priznanja za trenera godine u Makedoniji (2008, 2011. i 2014.), kao i za najbolji košarkaški reprezent u inostranstvu 2019. i 2021. godine.
Piše: Martin TANASKOVSKI
.jpg)
.jpg)
