Eli Ndiaje kao Iker Kasiljas: Debi za pamćenje, iz taksija u klinč sa Veselim i Bukerom

Posle 40 minuta velike borbe, Real Madrid je bez prvog centra Valtera Tavaresa uspeo da obori na pleća Fenerbahče. Gosti su vodili većim delom susreta, ali je četa Pabla Lasa u finišu došla do preokreta i trijumfa. Osim pobede, meč 5. kola Evrolige ostaće upamćen i po debiju nove nade Kraljevskog kluba u elitnom takmičenju Elija Ndiajea. Mladi centar pamtiće 21. oktobar još dugo.

21.00: (1,25) Barselona (17,0) Zenit (4,40)

Važi mladi Ndiaje za jednog od najvećih talenata madridskog kluba. Svojevremeno je bio i MVP finala juniroske Evrolige. Iako često radi sa prvim timom, nije bio u planu za meč, ali je Laso na par sati pred meč dobio poruku od Tavaresa da neće biti u stanju da nastupi. Dobio je sina i nije mogao da napusti porodicu.

"Odgovorio mi je par sati pred početak utakmice i rekao: 'Pablo, mislim da neću uspeti da dođem'. S obirom da smo puno puta pitali Edija da uradi najrazličitije stvari, sada smo morali da imamo razumevanja za ovako važan trenutank u njegovom životu", izjavio je španski stručnjak posle utakmice.

Par trenutaka kasnije, mladi Ndiaje je dobio iznenadni poziv.

"Pričao sam sa Albertom Angulom u šest popodne, kada smo saznali za Tavaresa. Odmah smo pozvali Elija, koji je trenirao u Valjdebebasu. Spremili smo mu opremu sa ekonomom i smestili ga u taksi", rekao je Laso.

Ndiaje je proveo nešto manje od sedam minuta u igri. Tokom debija u Evroligi uspeo je da zabeleži dva poena uz po skok i asistenciju. Igrao je i u tandemu sa još jednom mladom nadom Blankosa - Tristanom Vukčevićem, s ozbirom da je Vensan Poarije ušao u problem sa ličnim greškama u ranoj fazi.

"Nije lako kada vas neko pozove dva sata pred utakmicu i kaže vam da će igrati protiv Veselog i Bukera. Pomogao nam je. Veoma sam srećan zbog njegovog debija. Ponosan što mladi igrači debituju za Madrid u velikim utakmicama".

Situacija sa Ndiajem neodovljivo podseća na onu sa Ikerom Kasiljasom, podseća Marka. Legendarni čuvar mreže Reala je 1997. godine pozvan je da se priključi prvom timu, dok je bio u školi, na likovnom. Naloženo mu je da odmah sedne u taksi i zaputi se na Barahas aerodrom, kako bi se priključio ekspediciji Kraljevskog kluba, koja je bila gotovo spremna da se ukrca u avion za Norvešku, gde je igrala meč Lige šampiona sa Rozenborgom.