"El Kapitano" najavio poslednji ples

Nazire se kraj... Pretposlednja stranica najlepše argentinske bajke čije je najsjajnije poglavlje ispisano na parketu atinske dvorane "OAKA" 2004. godine, trebalo bi da bude završena sledećeg leta u Tokiju. Luis Skola, uz Karlosa Delfina, jedini iz velike 12-ke Rubena Manjana, kome i dalje nije teško da svakodnevno obuva košarkaške patike, najavio je da će po učešću na petim Igrama, konačno reći zbogom igračkoj karijeri.

"Kada će se završiti? Za godinu dana, posle Olimpijskih igara. Tek tada ću odlučiti šta da radim. Mogao bih da ostanem u košarci, ali ne i kao trener, eventualno, samo za mlade igrače. Već dobijam mnogo predloga, ali nijedna nije bila toliko uzbudljiva kao igranje", rekao je Skola za italijanski 'Sportsweek' koji i u petoj deceniji života pronalazi isti onaj entuzijazam s kojim je 1995. godine kao 15-godišnji klinac, u dresu lokalnog Fero Karila Oestea, krenuo na neverovatan put koji je "El Kapitano", sa prijateljima iz nacionalnog tima popločavao silnim medaljama i priznanjima.

Ali, kako su sezone isticale, u istoriju je odlazio jedan po jedan deo "Duha Argentine", kako je nadimak tamošnjem nacionalnom timu. Prvi je nogu povukao Alehandro Montekja (2009), a zatim Ugo Skonokini (2012), Fabrisio Oberto (2013), Pepe Sančez (2013), Ruben Volkoviski (2015), Leonardo Gutjerez (2017), Andres Noćoni (2017), Pablo Priđoni (2017, nije igrao na OI u Atini, ali je bio važan igrač slavne generacije), Gabrijel Fernandez (2018), Emanuel Đinobili (2018) i Valter Herman (2019).

Igračkoj penziji odolevaju još samo Delfino i Skola koji je posle planetarnog srebra na Svetskom kupu 2019. otkrio tajnu svoje dugovečnosti u nacionalnom timu s kojim je iskovao po dve olimpijske i svetske, te čak devet kontinentalnih medalja za više od dve decenijem, odnosno od 1999. godine.

"Prvo, da budem brutalno iskren, ja sam tako dugo u reprezentaciji, jer sam bio najmlađi kada sam počeo (1999). Drugo, ulažem mnogo truda u stvari koje radim na terenu i van njega. Veoma sam strog. I mislim da se to isplaćuje. Nekad malo više, nekad malo niže. Ali dobra ishrana, dobar trening, dobrar san - što ste stariji, te stvari moraju da budu bolje."

A šta će biti sa argentinskim nacionalnim timom kada se i Skola preseli sa terena na tribine, ostavljajući "same" Fakunda Kampaca, Nikolasa Laprovitolu, Gabrijela Deka...

"Ako me pitate da li sam zabrinut ili ne. Jesam. ali ne zato što možda nećemo osvojiti medalju, već jer naša generacija nije nešto što je stvoreno programom, već je nešto što se dogodilo. Ne znam da li ćemo ikada dobiti još jednog Manua (Đinobilija), Noćonija, Priđonija... koje nikad do sada nismo imali u istoriji naše zemlje. Koliko je realno da mislimo da ćemo tek tako dobijati iznova slične generacije? Ja ishreno želim da ih imamo, ali još nemamo program koji kontinuirano snabdevaju NBA sa igračima, poput Srbije, Litvanije, Francuske, Španije. To je ono što treba da izgradimo - neku vrstu programa za narednih 20 godina", pojasnio je Skola.

A dok se to ne desi, ljubiteljima košarke, posebno u Argentini, ostaje da sačekaju leto 2021. i uživaju u poslednjem plesu "El Kapitana"...