Mrtva tačka sportske industrije: Cena histerije ili jedino rešenje koje previše košta?

Sport je stao. U minusu je i gura jako na dole. Pandemija virusa korona zaustavila je praktično sve što se moglo zaustaviti. Od fudbala, preko košarke, tenisa, Formule 1, rukometa, odbojke… Uz manje, gotovo zanemarljive izuzetke.

I svi su odmah pozdravili te odluke, čak se insistiralo na tome da se sve što pre zatvori jer nadolazi “kuga”. Međutim, mesec i nešto dana kasnije, mnogi su počeli da se preisputuju. Broj umrlih jeste ogroman, ali i HIV je prema zvaničnim podacima samo u 2017. i samo u Južnoj Africi odneo 200.000 ljudi. Naravno, glupo je ingorisati pretnju i reći da zdravstvena situacija nije teška, ali se sve više čini da će opšte stanje biti još teže ukoliko se nešto uskoro ne promeni. Ne samo zdravstveno…

LOV NA MUVU SEKIROM

Kinezi su se već pokrenuli, a uskoro treba očekivati i da nastave najveća takmičenja. Problem je samo to što su mnogi stranci “zarobljeni” u svoj domovinama, te ne mogu da se odazovu radnom pozivu koji im je stigao pre otprilike mesec dana. Kada je procenjeneo da je epidemija u povlačenju.

Poput mnogih trgovaca po Beogradu, jer su potpuno ostali bez prihoda te poslednjih dana otvaraju radnje ne bi li zaradili  “za leba”, i najozbiljnija sportska takmičenja slično, “trgovački” rezonuju. Jednostavno, gubici su neverovatni, mere se milijardama što bi sportsku industriju, inače jednu od najjačih i najperspektivnijih u svetu biznisa, moglo da poništi. I vrati decenijama unazad.

Ta industrija je neverovatno diverzna i ne sastoji se od samog sportskog takmičenja, već i TV i marketinških prava, proizvođača opreme, fitnesa, prodaja karata, sponzorstava… i naravno klađenja. Ubedljivo najveći deo tog kolača, čak 43 posto odlazi na fudbal, a to znači da je on i najugroženiji. Gubici se gomilaju, a kako će se povratiti to niko ne može da zna. Već se na Vol stritu priča o novoj tranši kredita za sve koji to žele, a biće ih mnogo…
“Ako ne završimo sezonu izgubićemo oko milijardu funti! A ako se nastavi situacija sa virusom korona, samo će se gomilati”, dramatično je objavio pre neki dan prvi čovek engleske Premijer lige koja pored toga muku muči sa neisplaćenoim dugovima koji premašuju čak i cifru koju je ovde pomenuo Ričard Masters.

Mnoge zemlje poput Češke Republike ovih dana su popustile sa karantinom i kreće otvaranje sportskih objekata. Osim u Švedskoj gde nisu ni zatvarani. A to je sasvim jasno samo korak do potpunog opuštanja. Jer sport ne samo da je jedna od najvažnijih industrija u modernom svetu, sa globalnim porastom do početka pandemije od skoro pet odsto, što je zaista impresivno s obzirom da se procenjuje da vredi oko pola triliona dolara (500.000.000.000.000), već je i zdravstvena slika stanovništva još gora nego pre pandemije. Stres zbog gubitka posla ili smanjenja plate, sedenje u kući, bez otvorenog prostora, sunca, sa ustajalim gradskim vazduhom tek će kositi one zdravstveno najslabije. A one zdrave može ubrzo da uvede u tu kategoriju. O tome se slabo priča kod nas, a moralo bi.

OTVARANJE

Vreme curi, a moglo bi da se ispostavi da na kraju bude: veća dara od mere. I to mnogo. Pandemija se, pak neće tek tako povući. Mogu Kinezi da pričaju šta hoće, ali se osnovano sumnja da i dalje imaju ogroman broj zaraženih koji to ni ne znaju, jer se kod više od polovine ljudi Kovid-19 ni ne ispolji. Borba karantinima uvedenim za celo stanovništo je predmet oštre debate, što dokazuju primeri kao što je Švedska koja se sa epidemijom rve uz mnogo labavije mere, istina i odličnim zravstvenim sistemom. Ima tu naravno i do kulturoloških razlika – Šveđani ne provode vreme po kafanam koliko i Balkanci na primer – a svakako je za bilo kakve zaključke još rano.

Zaštita najugroženijih je na mestu, pitanje je da li i ostali treba toliko da pate. To je kao da krenete u lov na muvu sa sekirom. Čini se da svi polako postaju svesni takve taktike te već najavljuju ukidanje. Ekonomski razlozi sigurno imaju i te kakav uticaj na takve promene u raspoloženju. Kažu evropski epidemiolozi da je kriva krenula na dole, pa su odmah krenule i najave država o postepenom ukidanju mera. Španija je juče objavila da policijski čas ukida 26. aprila! Iako im sa korona virusom (a ne od virusa korona, što je vrlo bitna razlika pošto se umire od kombinacije bolesti, retko samo od ove) umire i dalje nekoliko stotina ljudi dnevno.
“Imamo nekoliko scenarija, sve zavisi kada će se sve ovo smiriti. Imamo tri datuma kada bi Primera mogla da se pokrene, a to su 28. maj, 6. ili 28. jun. Jasno je i da klubovi moraju da pšočnu sa treninzima, a nadamo se da bi od 26. aprila to moglo biti ostvarivo” rekao je Havijer Tebas, predsednik La Lige.

UFC POKAZAO PUT I NAČIN

No, pitanje epidemije je za medicinske stručnjake, a mi smo ipak stručnjaci samo za sport i klađenje i jasno nam je da smo stigli do mrtve tačke. Sport i sportska industrija kakve znamo ili će nestati ili će nastaviti da žive. Otud i poslednjih dana nekoliko optimističkih pomeranja i najava.

Bundesligaši su već započeli treninge, najavljuje se i mogući početak sezone. Zapravo, skoro svi aspekti sporta polako se bude. Eredivizija je zakazala start za 19. jun. Pregovori o nastavku sezone počeli su i u Italiji, najteže pogođenoj evropskoj zemlji.

A čini se da i je “šlagvort” dao UFC. Sve je krenulo od UFC 249 koji je izvorno trebalo da se održi 18. aprila u Bruklinu da bi posle bilo priče da se seli u Abu Dabi, ali kako su i tamo zatvorili granice izgledalo je da spasa nema. Povrh svega, najveća zvezda Habib Nurmagomedov ostala je “zarobljena” u rodnom Dagestanu, poštujući samoizolaciju.

Aktuelni vlasnik šampionskog pojasa u lakoj kategori pre nekoliko dana je i zvanično objavio da njega neće biti na UFC 249, ali kako je čuo takmičenje će se održati. I nije pogrešio. Naime, prvi čovek organizacije, Dena Vajt je rekao neke zaista ohrabrujuće vesti za sve ljubitelje sporta i sportskog klađenja.
“Verujte mi, blizu sam rešenja! Dakle, UFC 249 će biti održan, kako je i planirano 18. marta, stvar se nakon dva meseca pokrenula. Obezbedio sam privatno ostrvo, infrastruktura se već gradi… Znate šta, ovo će biti lek za dušu. Ako ljude toliko držiš dugo po kućama, a nemaju neku sportsku zabavu, mogu da polude. Zato se moraju naći rešenja, a mi to upravo i radimo”, optimističan je Amerikanac.

Ovo nije prva ovakva ideja, pošto je NRL ragbi liga Australije planira da održi ceo šampionat na ostrvu samo 40 km udaljenom od Kvinsenda.

PRAZNE TRIBINE LUDIH NAVIJAČA

Glavni način da se sezona u bilo kom od sportova nastavi je da nema ugrožavanja javnog zdravlja. Dakle sve se mora učiniti ne bi li se sprečilo nekontrolisano širenje virusa na koji ljudski rod još nema u potpunosti razrađen prirodni imunitet. A za to treba da prođe vreme.

Naravno, to znači da tribine neće biti otvorene za navijače ko zna do kada. Ali, sport se mora zaigrati. Insistira na tome sve više takmičenja, a među prvima je to uradila Uefa odloživši Euro za naredno leto, čime je oslobođen prostor da se fudbalske lige igraju i tokom letnjih meseci.
“Kada smo odlučivali o odlaganju Eura, što nas mnogo košta, stavili smo interese klubova u prvi plan, i tako im dali priliku da završe prvenstva. I mnogima da prežive krizu”, izjavio je pre neki dan prvi čovek evropske kuće fudbala, Slovenac Aleksander Čeferin.

Poslednja dva dana sve je više objava raznih liga i takmičenja da su spremili planove za nastavak ili pak početak sezone, kao što je prilika u Formuli 1, jer vreme i novac neumitno odlaze.
“Očekujemo da takmičarska godina krene u Evropi u julu. Skoro sigurno, start sezone će proteći bez gledalaca. Sposobni smo da stvorimo zatvorenu sredinu. Timovi će dolaziti čarter letovima, o svima će se brinuti posebne ekipe, radiće se testovi na koronu… Moramo biti sigurni da nema rizika za sve. Ljudi su izolovani po kućama, čekaju da gledaju neki sport i tako nešto bi im mnogo značilo.” tvrdi sportski direktor Formule 1 Ros Bron.

Malo je vrhunskih takmičenja i klubova kojima dotira država, te ti ljudi moraju da rade da bi dobili plate. Tako je i preko Atlantika gde je sada epidemija u jakom usponu. O nastavku ili početku takmičenja razmišljaju pratktično sve profi lige, izuzimajući NFL koji je tek završio sezonu, a i on je protežiran od Vlade SAD već decenijama, pre svega izuzećem na plaćanje poreza.

Na skorašnjem video-sastanku čelnika MLB-a u prvi plan je izbilo rešenje da treninzi ekipa uskoro krenu i da šampionat startuje sredinom maja. Ali, ono što je najinteresantnije je to što se razmišlja da se, barem u početku sve utakmice igraju u Arizoni. Tačnije u oblasti Finiska, gde “stoluju” Arizona Dajmondbeksi. Kapaciteta ima sasvim dovoljno, svi bi igrali na istom stadionu, Čejs fildu, naravno pred praznim tribinama. Dokle god je potrebno.

Šta više, deluje i da će se i u inače inertnoj Srbiji nešto pokrenuti, jer su najavljeni treninzi fudbalera Vojvodine.

DOKON UM – ĐAVOLJE IGRALIŠTE

Pored velikih, nenadoknadivih gubitaka tu je i problem psihološke prirode. Biti zatvoren danima bez najjasnije strategije može da bude pogubno.

Narod se već ulenjio, pa i nama koji radimo od kuća je neobično naporno. Sem toga, stari kažu “dokon um – đavolje igralište”. A rezultat toga je, pisalo se već naširoko o tome, drastično povećano kućno nasilje koje bi lako moglo da se prelija spolja. A to malo ko želi da vidi.

Glava je sada najveći problem i zato uz Češku, Danska, Norveška, Austrija, kao i sve baltičke države najavljuju postepeno, ali jasno smanjenje ograničenja. Te će uskoro krenuti škole i vrtići, manje radnje da se otvaraju, ali okupljanje većeg broja građana ostaće do daljeg nepreporučljivo. Sve u svemu, klasičan “kineski scenario”, to jest ono što smo videli poslednjih sedmica u najmnogoljudnijoj zemlji sveta koja je prva bila na udaru zlokobnog virusa, i prva ga se rešila, bar se čini.

Kakvo je vaše mišljenje po ovom pitanju?

Sačekati da pandemija skroz prođe?

Završiti takmičenja za zelenim stolom?

Pokrenuti ih bez publike?

(Foto: ©AFP)