Dva vozača, malo jača

Čuvena serija “Kamiondžije“ prevazišla je kult vremena i prerasla u televizijski sadržaj koji, u svojoj originalnoj i novijoj, ponovo osmišljenoj verziji, spaja više generacija. Dok je izvorna interpretacija deo antologije jugoslovenske kinematografije uz nezaboravne uloge Pavla Vuisića i Miodraga Petrovića Čkalje, Nenad Jezdić i Tihomir Stanić prilagodili su dva jedinstvena lika današnjem vremenu i uspeli da ponovo ispričaju priču o poverenju između dvojice poslovnih partnera i prijatelja.

Paja i Jare su se kroz svoje avanture susretali sa različitim situacijama. Najbolje su znali da, ma kakav da je put ispred njih i bez obzira na okolnosti, uvek ostaju zajedno. Na krivini, u brzini, sa elanom za volanom... Crvena zvezda u poslednja tri evroligaška kola ima baš takva, dva vozača, malo jača – Džereda Batlera i Kodija Milera Mekintajera.

Posle svega što je Crvena zvezda prošla, povrede, promena uloga i korekcija minuta, što je dovelo do lutanja u igri i onog bolnog prizemljenja u Kaunasu, deluje kao da je Zvezdi bio potreban baš taj šamar realnosti kako bi svlačionica ponovo disala kao jedan. Naročito bekovska linija. Od Milana, preko Monaka, do Bolonje, Batler i Mekintajer ostavljaju utisak tandema koji je (konačno) kliknuo. Ne na silu, već su obojica ostavili ego po strani i uz podršku Saše Obradovića jasno podelili odgovornost, podredili su se timu.

Kodi Miler Mekintajer je u te tri utakmice ponovo bio dirigent Zvezdine igre. Dve zaredom je završio sa dvocifrenim brojem asistencija - 11 u Monaku, 12 u Bolonji -, u Kneževini su mu samo dva poena falila za dva uzastopna dabl-dabla, dok je u Milanu čak flertovao i sa tripl-dablom. Njegova kontrola ritma, osećaj kada treba ubrzati, a kada stati na kočnicu, učinili su da saigrači izgledaju bolje. To je verovatno najbolji kompliment za pleja.

ABA LIGA – Ponedeljak, 19.00: (1,90) Crvena zvezda (hendikep -20,5) Beč (1,90)

S druge strane, Džered Batler je opet radio baš ono zbog čega je doveden. U Milanu 18 poena, u Bolonji 16, dok je na Azurnoj obali i pored slabije šuterske večeri (2/8 iz igre) upravo on bio taj koji je preuzeo odgovornost kada se lomila utakmica. Trojka iz ugla na nešto manje od dva minuta do kraja, pa prodor i polaganje levom uz deset sekundi na semaforu za 90:90. Pet poena koji su doneli produžetak i još jednom potvrdili da Batler zna kada treba da povuče, a kada da se skloni u stranu. Probao je, nije ga išlo i onda strpljivo sačekao svoja dva minuta, da u maniru Bilija Spanulisa ubaci kada je najvažnije.

Batlerova i Mekintajerova saradnja je možda i najveći dobitak Crvene zvezde u ovom trenutku, ne samo kratkoročno, već potencijalno na duže staze. Od trenutka kada je Batler stigao na Mali Kalemegdan, delovalo je da njih dvojica žele isti okvir odgovornosti. Čak i da Kodi Miler Mekintajer, prirodno, oseća blagu ugroženost jer mu je stigao igrač NBA renomea koji može sve ono što su do tada bila mahom njegova zaduženja.

No, Crvenoj zvezdi je suštinski baš bio neophodan neko poput Džereda Batlera. U periodu kada je Devonte Grejem bio povređen, Jago dos Santos prolazio put od otpisanog do određenog faktora u rotaciji Saše Obradovića, uz zdravstvene probleme koji su zadesili Tajsona Kartera, Zvezdi je baš nedostajao neko Batlerovih kvaliteta. Isto tako, Batleru je bio potreban Kodi. Da zajedno ponesu teret najodgovornije pozicije u timu i vode Crvenu zvezdu.