B. BrezovacDušanovi postulati kao kamen! Jokić posle sedam godina ostao jednocifren, a Srbija nikad složnija
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | uto. 01.09.26. | 11:25
Dve velike pobede Srbije u kvalifikacijama za Mundobasket pokazale ono što je Dušan Alimpijević uspeo da izgradi za veoma kratko vreme na klupi Srbije
Dolazak Nikole Jokića u reprezentaciju Srbije usred leta ponovo, dobijanje kapitenske trake, činjenica da prvi put u karijeri otkako je otišao u NBA ligu otvoreno priča sa medijima u Srbiji, sve ovo je dokaz načina na koji radi Dušan Alimpijević. Ne pričamo ovde o taktici, akcijama, kako vodi tajm-aut, već o psihologiji i činjenici da je pronašao zajednički jezik sa igračima koji su stvorili neverovatnu atmosferu u i oko reprezentacije.
Daleko od toga da ona nije bila jaka prethodnih godina, uostalom izvanredni rezultati u Manili i Parizu govore sami za sebe. Jeste bilo nešto mučnije u Rigi iz raznoraznih razloga, ali od momenta kada je Dušan Alimpijević preuzeo nacionalni tim, neverovatan talas pozitivne energije preplavio je sve vezano za reprezentaciju. Ne samo kada su u pitanju seniori, Dušan Alimpijević je napravio piramidu trenera po svim uzrastima nacionalnih selekcija, pa smo videli Stevana Mijovića koji pravi čuda sa klincima do 17 godina, pa onda dobija mesto u stručnom štabu seniora. Isto važi i za iskusnijeg Nemanju Jovanovića, koji je oči i uši KSS u sistemu koledž košarke u Sjedinjenim Američkim Državama.
Izabrane vesti
Kada sve ovo znamo, onda i ne čudi način na koji smo odradili ovaj kvalifikacioni prozor kada su timovi generalno bili u punim sastavima. Srbiji jeste falilo nekoliko bitnih igrača kao što su pre svih Bogdan Bogdanović, ali i Vasilije Micić i Filip Petrušev, ali imali smo Nikolu Jokića.
Međutim, ova ekipa nije samo Nikola Jokić. On jeste njen prirodni lider i čovek koji primerom vodi, o njegovim kvalitetima ne moramo da trošimo reči. Međutim, kada ste poslednji put videli da Nikola Jokić ostane na jednocifrenom broju poena? Potrebno je ozbiljno zaći u statistiku da bismo pronašli ovakav slučaj, a jeste se dogodio, poslednji put još 2019. godine na Mundobasketu u Kini na utakmicama razigravanja kada je postalo jasno da smo ispali iz priče za medalju. Tada je protiv Amera imao devet poena, a protiv Češke sedam.
Narednih sedam godina, skoro svaku utakmicu je Nikola Jokić dominirao košgeterski bez obzira na protivnika i takmičenje... Sve do ovog prozora. Protiv Islanda je ubacio svega šest poena, protiv Italijana osam. Ništa spektakularno, naročito ne za njega. Međutim, onda saznajemo sledeću stvar.
Nikola Jokić je bio bolestan danima, primao infuziju i nikada mu nije palo na pamet da odustaje. Ostali momci su to videli, Alimpijević je prepoznao situaciju da mu je ekipa mentalno jaka kao planina i iz svega izlazimo sa dve ubedljive pobede u kojima su svi igrači pokazali da mogu da preuzmu košgeterski teret.
”Jedna od najvažnijih stvari je ta što su svi igrali sa istom dozom posvećenosti i energije. Gospodin koji je sedeo pored mene (Nikola Jokić pr. au) je naš kapiten i bio je jako bolestan u poslednja tri dana. U poslednja tri dana primio je nekoliko infuzija, uključujući i danas. Jokić je odbio da odustane i ostavi momke na cedilu. Došao je da igra, nikad se nije žalio, ništa nam nije rekao, radio je ono što je radio i ponosni smo što imamo ovakvog kapitena”, rekao je Alimpijević.
U dahu je nastavio:
”Ne bih da nekoga zaboravim, ali svako je dao doprinos pobedi, da li jednim skokom, odbranom ili nečim drugim... Sve je bilo važno, ali neki momci su uradili dosta ‘prljavog posla’, borili se, skakali, izlazili na protivničke šuteve, davali nam energiju... Tanasković, Dangubić, Gudurić, Avramović, Dobrić, Lakić... Svi su dali sve od sebe”.
Protiv Islanda je to bio fenomenalni Nikola Tanasković, Nikola Jović, a odličan je bio i Nemanja Dangubić. Protiv Italije u svoj mod je ušao Aleksa Avramović, ali na obe utakmice se istakao i Marko Gudurić.
Svi oni su bodrili jedan drugoga, a zapravo je dovoljno samo da pogledate izjavu Alekse Avramovića posle pobede nad Italijom i sve će vam biti kristalno jasno.
Zbog čega je sve ovo bitno što pišemo. Činjenica je da smo jednom nogom obezbedili plasman na Mundobasket, ali u narednim kvalifikacionim prozorima koji stižu u novembru ne možemo da računamo na Jokića, a verovatno i skoro sve evroligaše, ali smo sada pokazali da smo tim bez obzira na imena. Sada smo imali Jokića i nije bilo potrebno da on zatrpa nekoga sa 40 poena da bismo pobedili. Pokazali su neki drugi momci da mogu da nose teret ovog tima, a veliki uspeh za tako nešto ide i na adresu Dušana Alimpijevića, naravno posle igrača na terenu oko kojih se sve i vrti i treba da se vrti.
