Dušan Ristić: Liga šampiona sve sličnija Evrokupu, cilj ostaje Evroliga; Lako je igrati sa Fetsom Raselom

Posle završenih reprezentativnih obaveza prošlog leta i nesrećne eliminacije Srbije u osmini finala Evrobasketa, Dušan Ristić vratio se obavezama u Fuenlabradi posle čega je njegova karijera ušla u fazu ozbiljnog uspona. Bio je jedan od vodećih igrača kluba iz Madrida, zatim heroj možda i ključne pobede nad Turskom u Beogradu, što nije promaklo ljudima iz Galatasaraja koji su ga pred kraj godine doveli u Istanbul.

Nije mnogo vremena bilo potrebno centru iz Novog Sada da se nađe među liderima i u novom klubu, što je po saznanjima španskih medija probudilo interesovanje Tenerifa, ali Dušan Ristić stoji nogama čvrsto na zemlji i razmišlja kako da Galatasaraju pomogne da ostvari što bolje rezultate do kraja sezone...

"Tu sam skoro tri meseca, Galatasaraj je ozbiljna organizacija. Imao sam prilike da igram kvalitetne mečeve u Ligi šampiona i prvenstvo. Značiće mi mnogo ovo iskustvo. Što se tiče mojih igara, brzo sam se navikao i uspeo da postanem jedan od vodećih igrača tima", kaže Ristić na početku razgovora za Mozzart Sport.

Posle duže vremena ponovo si u ritmu sa dve utakmice sedmično, da li je bilo lako navići se ponovo na to?

"To mi je možda i najviše nedostajalo tokom godinu i po dana provedenih u Fuenlabradi. Ovde smo samo u martu odigrali sedam utakmica, zaključno sa Limožom. Zemljotres u Turskoj je uticao na to da se dosta utakmica odloži, pa sad to pokušavamo da nadoknadimo. Evroligaški je ritam, nekada imamo i tri utakmice sedmično".

Više utakmica znači manje vremena provedenog u treninzima...

"Da, željan sam igre i utakmica, malo je drugačiji sistem nego što sam navikao, ali mi prija. Verujem da će ovo u budućnosti biti nešto što mi više prija".

Verovatno bi svaki igrač to rekao...

"Bolje je svakako za starije igrače. Mišljenje koje sam izgradio vremenom, kako sam prolazio kroz karijeru, jeste da igrač koji je mlad, do 23. ili 24. godine, treba što više da trenira i radi na sebi. U kasnijim godinama treba malo smanjiti sa obimom treninga. Što smo stariji, telo sve teže podnosi trening i fizičku aktivnost. U tom prvom periodu je možda i poželjnije imati jednu utakmicu nedeljno, kako bi imao pet-šest dana da radiš intenzivno na treninzima, na parketu i u teretani. Od 25 godine fokus treba da bude na utakmicama, jer ulaziš u zenit karijere i ako se dobro radilo u mlađim danima, nije toliko važno raditi po pet-šest sati dnevno kasnije, već biti svež za utakmice kako bi pokazao maksimum. U međuvremenu radiš na oporavku i u teretani, kako bi zaštitio telo od povreda".

Poraženi ste sinoć od Limoža nakon produžetka, ali vi ste ostali bez šansi za narednu fazu još prošle sedmice...

"Utakmica protiv Limoža bila je bez rezultatskog značaja za nas, mi smo naše šanse prokockali prošle nedelje protiv Aeka. U drugu fazu Lige šampiona ušli smo sa velikim ambicijama, dobili smo Unikahu u jednom od dva okršaja, dominantno smo pobedili Limož u prvom susretu, ali nas je prolaza dalje najverovatnije koštao poraz od Aeka kod kuće. Do kraja igramo za čast, a onda se maksimalno prebacujemo skroz na tursko prvenstvo, kako bismo u poslednjih devet kola izborili što bolju poziciju uoči plej-ofa i imamo veće šanse do kraja".

U jednom razgovoru za naš portal rekao si da ti je Evroliga cilj, ali da bi voleo da gradiš put do evropske košarkaške elite. Sada si u klubu koji nastupa u FIBA Ligi šampiona, kakvo je takmičenje?

"Meni i dalje ostaje cilj da dođem do Evrolige, da postanem standardan član kluba koji ima velike ambicije u Evroligi. Da, sada sam u Ligi šampiona i kao neko ko je imao iskustva igranja u Evrokupu mogu slobodno da kažem je takmičenje sve kvalitetnije, pogotovo ove godine gde Fibino takmičenje ima neke dobre ekipe, Unikaha, Galatasaraj, Aek, Tenerife, Ritas... Čini se da se Liga šampiona i Evrokup izjednačavaju po kvalitetu timova. Ima kvalitetnih utakmica, što mi znači za iskustvo i pripremu", priča Ristić i dodaje:

"Takmičenje je organizovano na izuzetno visokom nivou, od utakmica, preko putovanja, do same organizacije na mečevima. Imam sve najbolje da kažem o Ligi šampiona. Po pričama ostalih igrača i trenera, stičem utisak da će Liga šampiona narednih godina biti još jača, što možda nije loše u ovom sistemu. Evroliga dominira, ali Liga šampiona nudi takmičenje u drugačijem sistemu, nalik staroj Evroligi, što je dobro jer će uticati na to da se kvalitet košarke u Evropi podigne".

Galatasaraj se u turskom prvenstvu nalazi na granici za plej-of, dok je ekipa usred sezone značajno promenjenja…

"Kada sam došao u tim, dosta je igrača bilo promenjeno. Ne znam tačno koji su razlozi, nisam uspeo da pohvatam jer sam i ja nov. Mi smo praktično tokom sezone sklopili nov tim, nov centar, novi plejmejker, sa još nekoliko domaćih igrača... Počeli smo tada tek da se uigravamo, što uopšte nije lako. To se odrazilo na rezultat, pošto smo izgubili neke utakmice koje je trebalo da dobijemo, ili smo gubili u tesnim završnicama. Ipak, posle reprezentativne pauze počeli smo da igramo mnogo kvalitetnije, upoznali smo jedni druge i u poslednjih nekoliko utakmica vezali dobre partije, od Unikahe i Darušafake kod kuće, do Tofaša na strani. Sada smo na granici plej-ofa, ali kada budemo završili sa Ligom šampiona biće opet malo više vremena za zajednički rad, što može da bude dobro kako bismo se posvetili samo prvenstvu. Prema trenutnoj formi, verujem da ćemo završnicu takmičenja odigrati mnogo bolje, da ćemo uspeti da obezbedimo što bolju poziciju za plej-of. Optimističan sam, svakako".

Klub je svojevremeno bio redovan učesnik Evrolige, potom je pao, zatim otišao u Fibino takmičenje... Kakve su ambicije kluba za naredni period?

"Relativno sam malo u klubu da bih sve to pohvatao. Svakako, za kratko vreme sam shvatio da je igrati za Galatasaraj, Fenerbahče i Efes kao da nastupaš za večite - veliki je pritisak od navijača, javnosti i Uprave da se ostvare što bolji rezultati. Verovatno nekada dođe i do nezadovoljstva zbog lošijih rezultata, verovatno je to jedan od razloga zašto je sada promenjeno toliko igrača u kratkom periodu. Galatasaraj je promenio neke stvari u vrhu kluba, dobio je novog sponzora i u poslednjih godinu-dve vraća se na stari nivo, kada je igrao Evroligu. Dovođenjem trenera Pistiolisa počeo je da se uspostavlja kontinuitet, prošle godine Galatasaraj je igrao sa Efesom polufinale prvenstva i poražen u majstorici, pokazao je da pretenduje da se vrati na pređašnji nivo. Ne mogu da pričam mnogo o periodu pre nego što sam došao, ali klub ima ambiciju da se dodatno podigne. Ništa ne dolazi preko noći, kontinuirani rad donosi ostvarenje ciljeva".

Šta ti je rekao trener Andreas Pistiolis kada si dolazio u klub, kakvu ulogu ti je namenio?

"Pre nego što sam potpisao ugovor, imali smo razgovor i ono što me je fasciniralo jeste nivo njegovog znanja o meni, mojoj karijeri, vrlinama i manama. Znao je tačno šta traži od mene. Nisam bio iznenađen zbog trenera sa kojima je radio, Željko Obradović i Dimitris Itudis između ostalih. Trener je sa velikim znanjem, nema možda veliko iskustvo kao prvi trener, ali je radio u velikim klubovima. Galatasaraj ima roster sačinjen od dosta dobrih bekova, moje prisustvo na parketu donelo bi to da se otvori veći prostor za njih, da idu na prodore i stiču prednost na taj način. To je jedan od načina na koji sam pomogao ekipi dosad, opet smatram da sam neko ko može dobro da se prilagodi za sve ono što trener želi i traži. Kada imaš priliku da radiš sa jednim takvim trenerom, napredak se ne dovodi u pitanje".

Zanimljivo je da su ti saigrači Dilan Enis i Deron Rasel, koji su počinjali profesionalne karijere u ABA ligi. Da li su ti možda pričali o svojim doživljajima dok su igrali regionalno takmičenje?

"Pričamo često o tome, nekim utakmicama i rezultatima. Na primer, Enis i ja smo čak igrali jedan protiv drugog na koledžu. On je bio na Oregonu, ja na Arizoni. Igrali smo u istoj konferenciji i od tada se još poznajemo. Bio je u Crvenoj zvezdi godinu dana pre mene, pa mogu da kažem kako smo imali donekle slične puteve. On i dalje prati Zvezdu i našu košarku. Sa Raselom često pričam o ABA ligi, još mu je sve to sveže. Obojica su super momci, odlično se slažemo na terenu i van njega".

Kakvi su Fetsovi utisci o ABA ligi? Za kratko vreme napravio je bum, beležio vanserijske role, pomerao granice, što ga je i preporučilo Galatasaraju…

"Prva stvar koju mi je rekao da je imao veliku slobodu u Mornaru, trener mu je dao odrešene ruke i omogućio da on bude lider ekipe. To nije uopšte lako. Dosta igrača ne može da uradi ono što je on radio, što pokazuje njegov talenat, pogotovo napadački. Malo je igrača sa tom brzinom, prvim korakom, promenom ritma, šuterskim karakteristikama... Kvalitetan igrač".

Reklo bi se da je sada više podređen ekipi?

"Kada sam došao u Galatasaraj dosta mi je ljudi pričalo kako on možda neće biti dobar za mene, kako je više skorer jer je postizao po 30 poena u ABA ligi. A, evo, lično nisam uopšte stekao takav utisak. Od prvog dana se maksimalno trudi da bude timski igrač, nas dvojica sjajno sarađujemo u pik'n'rolu, često me pronalazi u tim situacijama. Treba uzeti u obzir i to da ono što je igrao u Mornaru i ovo sada nisu iste uloge. Dosta je više pokazao kao organizator igre ovde, nego u ABA ligi. Pratio sam ga i dok je igrao za Mornar, sada je to njegova drugačija košarka, lako mi je da igram sa njim i dobro se razumemo".

S druge strane, Enis je već šest godina u Evropi, odomaćio se…

"Njegov prvi tim je bila Mega. On je išao putem kojim ne ide mnogo košarkaša iz Severne Amerike. Odlučio je da krene od Mege, iako je možda mogao da krene iz nekog većeg kluba. On je odlučio da ide stepenik, po stepenik i ono što mi često priča jeste da je prošao kroz dosta različitih nivoa košarke u Evropi i da je tako došao do ovoga gde je sada. Fenomenalan momak, dosta realan, u smislu da realno sagledava stvari u evropskoj košarci, ali i po pitanju svojih vrlina i mana. Pokušajte sada da se stavite u kožu igrača koji dolazi sa one strane Atlantika kod nas da igra za skromniji novac, u timu koji je sačinjen od dosta mladih igrača. On je sve to prihvatio, zarad većeg cilja. On mi kaže da je rizik kojeg se prihvatio sada višestruko isplatio. Lepa priča kako može da se dođe do nekog nivoa kada se karijera gradi sa nekim ciljem i planski radi ka istom".

Uspevaš li da se čuješ i vidiš sa Vasom Micićem, Markom Gudurićem i ostalom srpskom ekipom u Istanbulu?

"Videli smo se nekoliko puta, ali opet sezone su toliko načičkane utakmicama, rasporedi su nam drugačiji, oni igraju Evroligu i onda je teško da se svi nađemo na istom mestu, u isto vreme. Izašli smo nekoliko puta na večere, ali baš je teško da se organizujemo. Istanbul je preveliki grad, Gudurić je na azijskoj, Vasa i ja na evropskoj strani i da bismo se našli negde potrebno je da prođe sat i po ili dva, samo dok prođemo kroz gužvu. Nije lako, ali kada imamo vremena pokušamo da se uklopimo".

Koliko su razorni zemljotresi u Turskoj i Siriji uticala na svakodnevni život u zemlji?

"U Istanbulu nismo osetili zemljotrese, ali je jug zemlje pretrpeo katastrofu. Prvih nekoliko dana situacija je bila baš strašna, cela država je bila u žalosti, bilo je potresno pratiti vesti i dešavanja. Mračan period, zaista. Sve to se odrazilo i na košarku. Pred poslednja dva meča reprezentativnih kvalifikacija dva-tri kola su bila odložena, kao i domaći kup za koji se sada priča da se neće igrati. Sve je stalo bilo tada".

Svi su se brzo uključili u akciju pomoći, od pojedinaca, preko država sa njihovim resursima, ali i sportski kolektivi…

"To je sreća u jednoj takvoj nesreći. Bilo je timova, ne samo iz Turske, već i iz cele Evrope koji su se skupili i pokušali da pomognu ljudima koji su ostali bez domova. Eto, imali smo priliku da igramo nedavno protiv Aeka u Grčkoj, a to je istorijski veliki rival Galatasaraja. Pred utakmicu je predsednik Aeka donirao 100.000 evra Galatasaraju, za žrtve zemljotresa. Lep primer kako, uprkos svim rivalstvima, sport ume da spaja i pomogne ljudima kojima je to potrebno".

Ovo leto biće dosta uzbudljivo, po završetku klupskih sezona kreću pripreme za Mundobasket…

"Cilj kvalifikacija bio je da se plasiramo na Mundobasket. Svi smo bili svedoci toga da nije uvek bilo lepo, bilo je dosta nesrećnih poraza i teških trenutaka, ali na kraju smo svi uspeli da ostvarimo zacrtani cilj. Iskreno, kroz nekoliko meseci ili godina niko se verovatno neće sećati kako smo došli do Mundobasketa, već će se pamtiti samo to da smo se plasirali. Što je svakako najvažnije. Radujem se pripremama i Svetskom kupu, ali sada ne razmišljam previše o tome, jer je to u karijeri jednog košarkaša daleka budućnost. Kada dođe vreme za reprezentaciju biću maksimalno fokusiran na obaveze, sada sam koncentrisan na klub", završava javljanje Dušan Ristić.