Dušan Alimpijević: Bešiktaš od borbe za opstanak do rasprodate hale, Simonović bio moja ideja

Posle Petra Božića i Dušan Alimpijević uspeo je da overi ulaznicu za četvrtfinale Evrokupa. Bešiktaš je na Kanarskim ostrvima uspeo da napravi ozbiljan podvig jer je skinuo krunu sa glave aktuelnom osvajaču Evrokupa, Gran Kanariji i to kao gost, što je ove sezone retkima uspevalo.

Alimpijević je još jednom potvrdio da izrasta u klasnog stručnjaka, a u roku od samo nekoliko meseci vratio je Bešiktašu nekadašnji sjaj, dostojan jednog od tri najveća kluba na Bosforu i celoj Turskoj. Pošto je organizacija puta do Kanarskih ostrva, kao i povratak kući dosta komplikovan zbog geografske pozicije sunčanog španskog ostrva, Alimpijevića smo uhvatili u Madridu, dok je sa ostatkom čekao da se ukrca na let za Istanbul.

Razgovor za Mozzart Sport je, naravno, započeo utiscima posle još jednog izuzetnog rezultata.

“Mnogo je važno i veliko, za klub, tim i igrače da dobiješ aktuelnog šampiona Evrokupa na njegovom terenu. Još jednom se pokazalo da je naša grupa bila izuzetno jaka. Od osam četvrtfinalista, šest su iz naše grupe. Sve tri utakmice koje su bile u nokaut fazi, dobili su timovi iz naše grupe. Bez ikakve sumnje mogu da kažem da je naša grupa dala najviše konkurenata za trofej, bez potcenjivanje bilo koga i sa velikim poštovanjem za timove iz druge grupe“, otvara Alimpijević razgovor za Mozzart Sport.

Koliko je teško bilo dobiti ovakav meč, uzimajući u obzir sve činjenice, pa i to da ste na kraju uspešno odbili sve nalete Gran Kanarije koja se ozbiljno bila nameračila da odbrani trofej u Evrokupu?

“Po meni njihov glavni kvalitet ili ono što ih najviše karakteriše je to što imaju konstantnost. To je ozbiljan klub, sa ozbiljnim sistemom, veruju u igrače i Gran Kanarija je imala konstantnost sa petoricom igrača koji su tu tri ili više godina zajedno. Albisi Šurna, Basas je u drugoj godini, Brusino, Jaka Lakovič je takođe drugu godinu tu... Način na koji oni pronalaze jedni druge, iz jednostavnih situacija ili, da tako kažem, ni iz čega prave nešto veliko je neverovatno. Kada na to uvežeš igrački IQ koji imaju, zaista moraš dobro da se pripremiš za njih“, priča mladi srpski trener i nastavlja:

“Mi smo išli ne znam ni sam koliko utakmica unazad, kako bismo analizirali Gran Kanariju i pripremili se za ovaj meč. Okej, videli smo najsvežiji primer Baskonije, koju su dobili sa maltene 20 razlike. Dobili su Real Madrid nedavno kod kuće... Takođe smo imali prilike da vidimo i Palensiju koja je poslednja na tabeli, ali ih je dobila 20 razlike, potom smo gledali utakmice sa Klužom i Turk Telekomom... Bilo je temeljna priprema u kojoj je trebalo da anuliramo njihove vrline i iskoristimo mane. To nam je bio cilj i posao smo jako dobro uradili“.

Poslednja četvrtina je bila na klackalici, ali ste na kraju zahvaljujući Džoni Metjuzu, Anhelu Delgadu, Dereku Nidamu i Marku Simonoviću uspeli da napravite veliki podvig...

“Lično mislim da je vera u ono što smo radili bilo jako važno, nismo odustajali nijednog trenutka i nismo posumnjali u ono što smo igrali. Ekipa je pokazala karakter, kao i mnogo puta dosad. Imali smo čvrstinu, bilo mi je važno da kao tim istrajemo u svemu što smo radili. Imali smo lepih i velikih utakmica već tokom sezone, Fenerbahče, pa Efes, Pariz tamo... To su sve velike pobede. Vrlo je važno bilo da taj period krunišemo ovakvom pobedom. Ekipa koja se prošle godine borila za opstanak sve do poslednjeg kola, potom dobila novog trenera i sastavila potpuno nov roster, sada je došla do Fajnal fora nacionalnog kupa, mesta u tri ekipe prvenstva, tik iza Efesa i Fenerbahčea, te sada do četvrtfinala Evrokupa što je po meni fantastična stvar“.

Marko Simonović je postigao dva važna koša u završnici utakmice kojim ste zadržali prednost. Pokazalo se na delu da ima sve više samopouzdanja i vere u sebe, igra sve bolje...

“Mi izuzetno cenimo Marka, samo kada ga koristimo na pravi način. On je igrač koji ima izuzetnu veličinu za ozbiljnu košarku, ima lepu radnu etiku, trudi se napreduje, otvoreno vuče u tom smeru da bude još bolji. Pokazao je neviđeni napredak otkako je došao. Ne kažem da je bio loš pre nego što je stigao, ali ono što mi je bilo najvažnije je to da je bio spreman za korekcije u svojoj igri. I tu se pokazuje veličina igrača, kroz spremnost da se menjaš. Mi smo jako zadovoljni, ima energiju, agresivan je i koristi svoje telo na ofanzivnom skoku. U modernoj košarci to donosi dosta, a kada mu se nađe prava pozicija, verujem da imate Marka kakvog mi imamo duže vreme“.

Kako je došlo do ideje da baš Marko Simonović bude pojačanje Bešiktaša za drugu polovinu sezone?

“Iskren da budem, to je bila moja ideja. Pratio sam ga dugo i video da ga ne koriste previše, moja je ideja bila da uzmemo Marka, jer znam šta on može da donese jednoj ekipi. To je moderni visoki igrač koji može da pokrije dve pozicije. Ofanzivno sigurno može da pokrije obe pozicije, defanzivno je bliži 'petici'. Uz sve te korekcije koje sada pravi, siguran sam da će moći da ponudi još i više u budućnosti. Naravno da nije bio na optimalnom nivou što se tiče samopouzdanja i fizičke spreme, što je normalno. Trebalo mu je nekoliko utakmica da prvo dođe na pravi nivo. On i dalje hvata sistem, zato verujem da će biti još bolji, iako je već sada odličan“.

Alimpijević skinuo krunu Gran Kanariji

Pera Božić u velikom stilu odveo Britance u četvrtfinale Evrokupa! I preti da može još…

Lepo je videti da ste Petar Božić i ti u četvrfinalu Evrokupa, sjajno je i iz razloga što u Evroligi imamo Sašu Obradovića koji je gotovo siguran učesnik četvrtfinala, dok je Željko Obradović na dobrom putu da se tu nađe sa Partizan Mozzart Betom...

“Srpska trenerska škola je nešto posebno i jako smo cenjeni van granica naše zemlje. Meni je mnogo drago, pratim Evroligu redovno i uživam u onom što Saša (Obradović) radi sa Monakom, o Željku je suvišno bilo šta pričati kao treneru. Mnogo mi je drago i zbog Pere. Dva puta smo igrali jedan protiv drugog, otkako se vratio iz SAD vidi se da radi sjajan posao sa Londonom. Jako se dobro snašao. To su sve jako lepe stvari. Imali smo mi ove sezone i Nenada Čanka, on je još jedan dobar predstavnik srpske škole i radi jako dobar posao sa Lijetkabelisom. Kod mene u Bešiktašu je takođe jako cenjen Marko Sekulić koji je kondicioni trener naše reprezentacije. I dalje ono što su nam prethodne generacije ostavile u amanet drži jako visok standard za nas koji dolazimo i koji će tek doći“.

Sledeći protivnik u četvrtfinalu Evrokupa je dobro poznat, Hapoel iz Tel Aviva koji vas je dobio u obe utakmice grupne faze. Šta treba sada da se promeni, kako bi utakmica otišla u vašu korist?

“Moramo da igramo pametnije. Nisam bio zadovoljan našom pameću u te dve utakmice, onda ni čvrstinom. Te dve stvari kada pomešate dobijate dve pobede Hapoela nad nama. Očekujem da se pomerimo u ta dva smera, pre svega analizirajući obe utakmice, to je ide. Hapoel je klub koji sa Parizom kroz izjave, roster, budžet i ulaganja istakao najozbiljniju kandidaturu za ulazak u Evroligu i osvajanje Evrokupa. Njihova je želja da igraju Evroligu“.

Ovog puta se neće igrati u Beogradu...

“Ne, ide se za Litvaniju, za Vilnjus. Oni žele da igraju pred svojim navijačima, a pošto to u Beogradu nije moguće, onda je izbor pao na Litvaniju. Verujem da će napuniti dvoranu sa četiri ili pet hiljada svojih pristalica“.

Kako se ti osećaš u Bešiktašu? Tvoja debitantska sezona prolazi izuzetno dobro, uzimajući u obzir sve okolnosti...

“Jako sam srećan. Ovo je ozbiljna, preozbiljna organizacija. Klub iza sebe ima 20.000.000 navijača. Mi smo država sa sedam miliona ljudi, a Bešiktaš ima 20.000.000 navijača. Možete misliti te veličine kada se pojavite na fudbalskoj ili košarkaškoj utakmici. Ono što mi dodatno pruža zadovoljstvo u radu sa Bešiktašom jeste što smo našom borbom i karakterom brzo vratili publiku na tribine, to se poslednjih godina potpuno bilo izgubilo“.

Na društvenim mrežama može da se vidi koliko klupske pristalice poštuju tebe, ekipu i sve ono što radite...

“Mi sada imamo konstantno rasprodate naše sale, pre svega ovu manju (Akatlar arenu), a zatim smo na utakmici protiv Fenerbahčea rasprodali Sinan Erdem Dom po prvi put posle 11-12 godina. Navijači su neviđeni, pasionirani ljubitelji sporta, bodre svoj tim i stalno prate. Poštuju našu borbu i zalaganje, stavljaju čak taj momenat ispred rezultata, jer žele da vide ljude koji se bore za dres Bešiktaša. Meni je zadovoljstvo, jer je organizacija na najvišem mogućem nivou, Bešiktaš je podigao sve lestvice i ima sve ono što bi jedan ozbiljan evropski klub trebalo da ima“.

Da li Bešiktaš ima ambicije da pokuša jednog dana da uđe u Evroligu?

“Bešiktaš razmišlja u tom smeru vrlo ozbiljno. Klub bi organizaciono i budžetski, ako bi se ukazala šansa za ulazak u Evroligu, vrlo lako mogao da se spremi za takav izazov. Međutim, sve zavisi od Evrolige koja je dosta zatvorena po pitanju novih projekata, naročito u svetlu najava ulazaka drugih klubova“.

Svi sada gledaju ka Dubaiju i gotovo izvesnom ulasku u ABA ligu, dok se spekuliše da bi taj klub prvo nastupao u Evrokupu i onda tražio prolaz u Evroligu. Kako ti gledaš na to?

“Iskreno, ne vidim nikakav problem u tome, već samo pozitivne stvar. Nije nikakva tajna da je košarka neprofitabilan sport, pa zašto bismo onda bežali od takvih projekata i investicija. Ne treba previše da budemo pametni, već da pratimo fudbal. Vidimo u kojem smeru ide fudbal, gde se igralo prošlo Svetsko prvenstvo, koja liga se ojačava, kakvi igrači odlaze na Bliski istok. Ne vidim zašto bi košarka bila izuzetak“, kaže Alimpijević i nastavlja:

“Takve stvari će pre svega da pomognu onima koji se bave košarkom. Kada imate konkurenciju u smislu budžeta i rostera, naravno da će to da gura i ostale da idu dalje, da dovode bolje igrače. Košarka ne može da pada, već mora da napreduje i bude bolja, kvalitetnija. Tako se još više pune hale. Ne vidim kako ljudi to uopšte mogu da povezuju u kontra smeru. Setite se samo perioda kada je moskovski CSKA među prvima digao budžet u Evroligi na visine koje su tada bile nemoguće. To je automatski nateralo i druge da podignu svoje budžete“.

Evroliga se od tada mnogo promenila...

“Naravno. Ne kažem da pre tog perioda nije bila dobra, ali se promenila dosta. Neće košarka nikad biti na nivou fudbala u smislu novca koji generiše. Košarka ima druge vrste lepota, ali zašto da se košarka ne podigne kvalitetom, da bude atraktivnija ili još veća“.

Šta bi tebe na kraju sezone učinilo zadovoljnim, u smislu rezultata i plasmana, s obzirom da zasad sve ide kako treba?

“Ne bi bilo sportski i takmičarski reći da smo zadovoljni onim što smo već uradili. Jako bi to glupo zvučalo s moje strane, ali je činjenica da smo mi već jako, jako premašili ono što su bili postavljeni ciljevi pred nama kada je sezona počinjala. Ovo je grupa kvalitetnih takmičara sa jakim karakterom. Verujem da ćemo gurati do krajnjih granica, preko limita da bismo probali da uradimo sve, pa da vidimo dokle možemo“, zaključuje Alimpijević.