Zvezda i Partizan se udružili protiv Poledice: Hoće novac za privatnu kamarilu, ne zanimaju ga interesi fudbalera, priča oholo i neuko

Večiti udruženi. Retka situacija, gotovo da ne pamtimo kad se desila poslednji put, ali izjašnjavanje Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“ nateralo je čelnike Crvene zvezde i Partizana da reaguju i sklope pakt protiv – Mirka Poledice.

U Ljutice Bogdana i Humskoj smatraju da Poledica nije u pravu kad zagovara tezu da naši klubovi ne bi trebalo da smanjuju zarade igračima u vreme epidemije, insistirajući da su veliki svetski klubovi – poslednji među njima je Atletiko Madrid – već povukli takav potez. Štaviše, crveno-beli su već predložili redukciju plata na 50 odsto, o sličnom scenariju razmišljaju na suprotnoj strani Topčiderskog brda, jer i sami kažu da ih čeka teška godina.

Jasno je da će igrači biti na udaru, te je u njihovu zaštitu staje baš Poledica, pa je sve počelo njegovim rečima:
„Razumem da će klubovi pretrpeti štetu, ali hajde da prvo vidimo kako se naši timovi finansiraju da bi znali šta uopšte gube ovom situacijom. Niko od nas nema uvid u njihove finansije. U Srbiji od TV prava ne možeš da platiš ni sudije ni obezbeđenje, da pokriješ osnovne troškove. Naravno da Zvezda i Partizan gube pošto ostvaruju prihode od UEFA učešćem u Ligi šampiona i Ligi Evrope, međutim, ne verujem da će UEFA dozvoliti da bilo ko od klubova iz njihovog takmičenja pretrpi štetu. Kada pričamo o gubicima, moramo istaći da fudbal nije samo Superliga, profesionalci igraju i u Prvoj ligi. U njoj je sve nula, nema prihoda ni od TV prava, ni od prodaje ulaznica. Oni se mahom finansiraju iz budžeta opština i od toga zavise – priča Poledica, dodajući kako „niko u Srbiji od fudbalera nema zvanično veću platu od 40.000 dinara i da je u 80 odsto slučajeva to čak minimalac“.

Ta izjava osvanula je na sajtu Sindikata „Nezavisnost“ jod 27. marta u 16.12. Pomalo je čudno što je replika stilga tek šest dana kasnije, ali je stigla. I izazvaće polemike, sigurno. Tek, zajedničko saopštenje Crvene zvezde i Partizana prenosimo u celosti, uz neophodnu redakcijusku obradu teksta.
„Sindikat profesionalnih fudbalera „Nezavisnost” (u daljem tekstu Sindikat) je, u današnjem saopštenju, izneo niz paušalnih ocena, ličnih tumačenja i okolnosti koje ne odgovaraju niti istini, niti realnom stanju u mnogobrojnim evropskim fudbalskim klubovima.

Pandemija virusa COVID-19 je najveći svetski izazov posle Drugog svetskog rata. Evropa je, sticajem okolnosti, razorno zahvaćena dejstvom ovog virusa, a ogromne žrtve i štetu, koja će tek biti procenjena, trenutno podnose najsnažnije fudbalske zemlje: Italija, Španija, Engleska, Francuska i Nemačka. Otkazano je Evropsko prvenstvo. Ogromnu štetu trpe i drugi sportovi: otkazane su Olimpijske igre, tek drugi put u istoriji kao i najveći teniski turnir, Vimbldon.

Stanje u ovim državama, koje čine najveći i najdragoceniji deo evropskog fudbalskog mehanizma, kritično je i odraziće se u najvećoj meri na sposobnost prevladavanja i doslovno opstanak mnogih srednjeevropskih klubova, ne u manjoj meri i klubova na ovim prostorima.

Oholo je i neuko tvrditi da, u vreme kada je ceo svet odavno već globalno selo, naši klubovi ne bi trebalo da brinu budući da će šteta pogoditi samo neke „bogate evropske klubove koji imaju interes od TV prava“. Autor ovog saopštenja prenebregava da pogleda u prošlost i ustanovi kako su izgledali uslovi poslovanja i opstanka sportskih organizacija posle velikih kriza a ovo je, nesumnjivo, jedna od tri najveće u poslednja dva veka.

Prosečno inteligentan i informisan sportski radnik, a posebno predsednik Sindikata, trebalo bi da zna koliko će se pandemija odraziti na umanjenje iznosa transfera (sadašnje procene govore minimum 28 do 46 procenata), opšte likvidnosti klubova i opasnosti od proglašenja bankrota, što je već na pragu jednom nama dobro poznatom slovačkom klubu.

Svedoci smo javnih poziva klubovima Đanija Infantina, predsednika FIFA i Aleksandra Čeferina, predsednika UEFA za hitno smanjenje troškova poslovanja, najpre plata igračima, jer klubovi su i mnogo više od (samo) igrača. To su prepoznali u minhenskom Bajernu, Borusiji iz Menhengladbaha i Barseloni, pa su se njihovi igrači solidarno i javno odrekli dela primanja kako bi ostali zaposleni mogli da budu koliko-toliko isplaćeni. Klub su i administrativni radnici, ekonomi, lekari i medicinsko osoblje, radnici na održavanju terena i brojni drugi.

Solidarnost je reč koja danas izaziva divljenje, ali i neophodnost.

U naša dva kluba igrači imaju primanja znatno iznad prosečnih i u odnosu na ove radnike i ostale građane Srbije. To je u redovnom stanju opravdano, jer i njihova karijera traje kraće. Međutim, ovakva pošast zahteva vanredne mere i klubovi nastoje da solidarnošću opstanu. Sve mere će, naravno, biti usklađene sa pozitivnopravnim propisima Republike Srbije, u prvom redu sa Zakonom o sportu, Zakonom o radu i Zakonom o obligacionim odnosima.

Mirko Poledica, predsednik Sindikata, međutim, ima druge interese. Potpredsednici ovog Sindikata su advokati koji inače zastupaju profesionalne fudbalere. Ovakav belodani sukob interesa odgovara samo njemu: sukobljavajući igrače sa klubovima, nasuprot opštem interesu, on cilja ostvarenje ličnog sitnosopstveničkog interesa. Što više sporova igrača i klubova, misli Poledica, to više novca za njegovu privatnu kamarilu u koju je pretvorio jedno neophodno partnersko telo klubovima i igračima.

Duboko verujemo da naši fudbaleri, kao pravi sportisti, koji bitke vojuju na sportskom terenu, imaju osećaj za pravdu i pravičnost, za solidarnost u najtežem vremenu. Čovečanstvo može opstati samo solidarno, a ne u skladu sa privatnim Poledicinim namerama i uvlačenjem igrača u sukobe sa njihovim klubovima. Stojimo čvrsto na stanovištu da samo zajedno možemo opstati i da klubovi i igrači moraju iskazati jedinstvo i solidarnost u teškom vremenu po celu našu zemlju i sve njene građane“, zaključuju Crvena zvezda i Partizan u zajedničkom saopštenju za javnost.

(FOTO: MN Press)