Dragan Šakota: Treba da sačuvamo sport od politike, košarci je potrebno jedinstvo kao u fudbalu

Dragan Šakota nije praktično ni raspakovao kofere, a već je ušao u istoriju Saragose. Pošto je na debiju pobedio Obradoiro (80:73), iscrtao je svom klubu tek 13. slavlje nad Barselonom (76:71) u seriji od 85 međusobnih ligaških mečeva koja se proteže još od 1959. godine. Za samo tri dana je izvukao grad iz depresije koja je ga je tresla mesecima zbog davljenja tima na dnu ACB lige i uvela ga u euforiju... A kako i ne bi bila euforija kada je pao lider nacionalnog šampionata i tim koji je samouvereno završio ligaški deo Evrolige, sa jasnim ambicijama da osvoji oba takmičenja...

"Polako. Ima još pet kola da se odigra", smirenim tonom za Mozzart Sport kaže Šakota, koji i pored činjenice da je pala velika Barsa, ističe značaj trijumfa nad "malim" Obradoirom. "Lepo je naravno kada pobedite Barselonu, ali znate kako, Obradioro je u opasnoj zoni kao mi, a upravo ti trijumfu mogu da budu presudni."

A šta je bilo presudno da Šakota koji je početkom 90-ih bio jedan od naših trenera koji su podizli grčku klupsku košarku, donevši joj, na klupi PAOK-a, između ostalog tek drugi evropski pehar, i to posle 23 godine čekanja (Kup Saporte / Kup pobednika kupova 1991), ali i trenutno poslednji (sa AEK-om FIBA ligu šampiona 2018), u međuvremenu napadajući još mnogo trofeja, odluči se da vadi Saragosu sa dna španske košarke?

"Pa upravo to finale iz 1991. sa PAOK-om, protiv Saragose. Pričao sam nekoliko puta sa Zagom, suprugom našeg slavnog trenera Ranka Žeravice, koji je ostavio ogroman trag ovde. Predsednik kluba (Rejnaldo Benito) tada je bio član juniorskog tima. Pozvao me je da pomognem... Znate kako, ne možete uvek samo da dobijate, treba i da dajete, a mislim da je ovo lepa prilika da pružim Saragosi, koja decenijama odiše košarkaškim duhom..."

Košarkaškim duhom, nažalost čini se nije odisala Evroliga poslednjih nedelja u kojima su tri tima, CSKA, Zenit i Uniks, udaljena iz takmičenja. Pitanje je da li će se i kada vratiti.

"Hajde, ako već pitate, da pričamo iz sportskog ugla. Tri tima su odigrala značajan broj utakmica i samim tim, njihovo izbacivanje poremetilo je mnogo toga, pa zašto ne reći i umanjilo draž, unelo politiku na teren, što nije dobro, već bi trebalo da se potrudimo da sačuvamo politiku od sporta. Zna se tačno gde bi i kada bi moglo da se priča o određenim političkim temama."

A jedna od glavnih košarkaških tema na Pirinejima, naravno uz senzaciju Šakotine Saragose jeste i koliko španski udarni duet - Barselona i Real - mogu u Evroligi. Oba tima ove nedelje kreću u proboj ka fajnal foru... Madriđani sa Pablom Lasom koji je za 11 sezona u Realu naslagao 21 trofej, samo jedan manje od Lolo Sajnca (22) i pet od Pedra Ferandiza (27), a Katalonci sa Šarunasom Jasikevičijusom kome još samo evroligaška kruna nedostaje da bi bio i zvanično bio inaugurisan u lidera novog talasa stručnjaka.

"Sećam se 2009. godine kada je moj sin Dušan, tada član Panatinaikosa igrao sa Šarasom. Još tad mi je rekao da će, ako se odluči za trenerski poziv, Jasikevičijus biti veliki trener. Sličan je Željku. Ne sumnjam da će biti vrhunski."

A vrhunsku karijeru Šakota je najavio još 1987. godine kada je sa timom IMT-a, tadašnjeg drugoligaša (Prva B liga) one velike Jugoslavije, podigao nacionalni kup, što je jedna od najvećih senzacija u istoriji jugoslovenske kluipske košarke... Jedini je, sa AEK-om, uspeo (jednu sezonu - 2001/2002) da razbije trodecenijsku eru dominacije Panatianikosa i Olimpijakosa na grčkom tlu, koja evo traje ravno tri decenije. Svoje trenersko znanje ugradio je u "bezbroj" igrača koji su se vinuli u evropsko i svetsko sazveđe, od Stojakovića, Holdena, "pola" reprezentacije Grčke koja se popela na evropski presto 2005. godine...

Prva ofanzivna poluga Obradovićevog Partizana, Kevin Panter jedan je od trenutno poslednjih kome je Šakota pokazao evropski put ka vrhu, prvo u AEK-u, a zatim i u Crvenoj zvezdi, što Amerikanac često ističe. Ali, Panter nije jedini u Partizanu čiji je talenat prepoznao Šakota. Naime, Aleksandar Matović, pomoćni trener crno-belih, upravo je na poziv srpskog stručnjaka, prvi internacionalni staž imao kao asistent u AEK-u.

"Čuo sam odlične stvari o njemu. Odličan trener, poseduje veliko znanje što je bilo evidentno još od prvog treninga koji smo odradili", kaže Šakota, koji je svojevremeno bio u stručnom štabu reprezentacije dok je selektor bio Željko Obradović. Takođe je i sarađivao sa aktuelnim kondicionim trenerom crno-belih, Predragom Batom Zimonjićem.

Panter uoči Burse: Resetovanje uma pred mečeve s velikim ulogom – zato smo i došli u Partizan

Ipak, oni neupućeniji u košarkaška zbivanja, Šakotu pamte kao trenera Crvene zvezde koju je 2006. godine doveo do Žućkove levice (Kup Radivoja Koraća), ali i koji se vratio na klupu crveno-belih po njenom povratku u Evroligu, u jesen 2019. godine.

Sudbina je htela da opet bude u ulozi svojevrsnog spasioca, jer je Zvezda na početku te sezone bila rezultatski poljuljana u nameri da ostane na jadranskom vrhu i da se domogne četvrtfinala u Evroligi. Polako je uzdizao, ali završni rezultat ispisan trofejima je izostao. Glavni krivac je korona virus koji je prekinuo tu sezonu o kojoj se i danas prilično polemiše u stilu "šta bi bilo kad bi bilo".

"Ah, to je teško nagađati, jer nikada nećemo saznati. Ostaje ipak lepo sećanje da smo tu sezonu završili odličnom utakmicom protiv Makabija i pobedom".

Tada je pandemija pokvarila haromniju u košarkaškom svetu na tlu Evrope koju sada sustižu drugi problemi. Najveća neizvesnost je oko toga na koje noge će da se postavi klupska košarka. S jedne strane Evroliga forsira svoje ideje, s druge strane FIBA...

"Možda nije moje da predlažem, ali mogu glasno da razmišljam. Potpuno zatvoreno takmičenje teško da može da prođe u Evropi na duge staze, jer je ovde potpuno drugačija tradicija nego u SAD. Najbolje bi bilo da se iz Evrolioge dva ili četiri poslednjeplasirana tima spuste u takmilčenje koje bi zajedno činili najbolji timovi iz Evrokupa i Liga šampiona, dok bi u obratnom smeru krenuli najuspešniji. Tako bi smo dobili koncentraciju kvaliteta, ali i mogućnost da svako ima šansu da napreduje. Pogledajte fudbal koji je jedinstven. Ukratko, potrebno nam jedinstvo u košarci", završava Šakota.