Dragan Bajić, vojnik Igokee: Van terena sam miran, ali posle mečeva se izvinjavam

Laktaši, 20 kilometara udaljeni od Banjaluke, sa 30-ak hiljada stanovnika , podno Kozare, ne toliko značajno na regionalnoj mapi, koliko na sportskoj, tačnije košarkaškoj. Prva, zapravo i jedina asocijacija kada je reč o sportu jeste Igokea. Jedini predstavnik BiH u regionalnoj ABA ligi trenutno je na deobi prvog mesta. Kada se doda, da su Igosi ostvarili plasman u Top 16 fazu FIBA Lige šampiona, onda se jop bolje vidi da se tamo radi dobar posao. Iako je za uspeh potrebno imati i glavu i rep, najveći teret svakako nosi trener - Dragan Bajić (47). 

Temperamentni i harizmatični stručnjak, poznat kao neko ko nema dlake na jeziku, na svoj način je povukao Igokeu ovde gde je sada, pobedivši košarkaške regionalne ale, dokazavši da se u Laktašima trenutno igra kvalitetnija košarka nego u Splitu, Zagrebu...   

“Kada se uzme u obzir gde smo prošle godine u ovo doba bili na granici ispadanja iz ABA lige, mislim da smo napravili veliki iskorak. Imali smo mnogo problema u pripremnom periodu, ali važan deo tog procesa je dobra selekcija tima, što osećam kroz trenažni rad. Skor 13-3 u regionalnom takmičenju ni najveći optimisti nisu mogli da predosete. Svakog protivnika smo gledali istim očima i ovo ne može biti slučajno. Igrači veruju meni, ja verujem njima, stručni štab i klub nas prate. Svi dišemo jednim plućima. Rezultat je samo plod zajedničkog rada", kaže Bajić za Mozzart Sport. 

Večeras (19.00) je pred Igokeom novi ispit - gostovanje Partizanu (kvota na Partizan je 1,55, a na Igokeu 2,70) koji ove sezone igra ispod očekivanja. 

"Činjenica je da je Partizan u maloj krizi rezultata i da su daleko od ciljeva, ali treba poštovati rad tih ljudi koji vode crno-bele i sigurno je za očekivati da će se oni pre ili kasnije izvući iz krize. Bez obzira na sve, oni su favoriti, igrački kadar kojim raspolažu pred nas postavlja težak izazov. Moraćemo da pružimo sto odsto ukoliko želimo da ostvariti dobar rezultat.”. 

Igokea je jedina ekipa koja je iz prvog kola kvalifikacija stigla do druge faze FIBA Lige šampiona, po jedinom pobedibši ekipe a daleko veim budžetima Turk telekom jerisalimski Hapoelom i Limož. U nastavku ih očekuju iskušenja sa Burgos, aktuelnim šampionom Lige šampiona,  Tenerifama i letonskom Rigom. 

"Tim smo sa najmanjim budžetom u takmičenju, samim tim nisam se opterećivao koga ćemo izvući. Žreb nas nije mazio ni kroz kvalifikacije, ni u prvoj grupnoj fazi, a evo ni sada. To su sve vrhunski klubovi, ali ja sam do sada govorio i opet kažem. Imamo samopouzdanja i hrabrosti da se suprotstavimo svakom, pa tako ćemo i njima. Nastojaćemo da što skuplje prodamo kožu i da Igokea nikome ne bude lagan protivnik." 

Revanš kao priprema za Kup

Bajić, samo je jedan dio slagalice uklopljen u savršen mozaik, koji postaje izuzetno bitan faktor regionalne košarke.  

"Ono što tražim od svojih igrača je da svaki trening bude kao da je utakmica, te da svakog protivnika gledamo istim očima. To se reflektuje na rezultate. Mnogo je teško da u ovako paklenom ritmu, ekipu držite na visokom niovu. Međutim, izuzetno sam srećan čovek što u timu imam karakterne momke koji cene jedni druge, naporan rad i žele uspeh. Srećan ulazim i izlazim iz sale" 

Bajić se ipak priseća i trenutaka kada baš nije bilo lako. Trebalo je, kaže, trznuti ekipu i naterati je da u momcima proradi inat koji će svima pokazati da mogu da se nose sa daleko kvalitetnijim ekipama. Sada, kada ruže cvetaju, sve to imalo je smisla. 

Iskren, pošten do srži, drčan, borben, strastven, hrabar, osobine su koje sada krase i njegov tim. Upravo zbog toga, Bajić je trener sa najdužim stažom u ABA ligi, a pride je i jedand od retkih "lokalaca" je na trenutnoj listi trenera u regionalnom takmičenju. 

"Srećan sam što radim u svom klubu i još srećniji što beležimo dobre rezultate. Ljudi iz kluba su me nagradili trogodišnjim ugovorom i ja im to vraćam na najbolji način. Mogu da kažem da sam vojnik Igokee i da sam ponosan na to što su ne samo u klubu zadovoljni mojim radom, nego svi oni koji prate košarku mi se javljaju, daju podršku..." 

Iako je Baja, kako ga često od mišošte oslovljavaju, u privatnom životu izuzetno miran i porodičan čovek, na parketu je potpuno drugačiji. Javnosti je zanimljiv je i po izjavama na konferencijama za medije, takođe i specifičnom načinu vođenja utakmica, govorima na tajm autu.  

"Prilično sam mirna osoba, ne pada mi napamet da u privatnom životu psujem ili slično. Međutim, kada se podbaci lopta totalno se promenim. Unesem se potpuno u meč, pun sam energije i trudim se da je prenesem na igrače. Ako pređem neku crtu normale, nemam problem da se izvinim i priznam grešku. I igračima se izvinim ako pogrešim i prenaglim u reakcijama. Utakmice gleda moja porodica, te se neretko izvinim i javnosti, ali razlog je samo što se ja za 180 stepeni promenim i unesem u utakmicu je što želim pobedu. Nekada i svesno to radim da bih izazvao reakciju igrača, ali isto tako znam da nekada i preteram u tome, pogotovo što nisam takav u privatnom životu, ali šta ću košarka mi je mnogo toga". 

Bajić nikad nije imao problem sa internacionalcima u ekipi. Znao je kako da ih iskoristi, ali ukazuje da u svemu treba imati meru. 

"Iskren da budem nemam problem sa strancima u ekipi. Do sada sam ih u karijeri imao mnogo. Ako igrač poseduje kvalitetom ono što meni treba, ne zanima me da li je strani ili domaći. Mnogo je teško naći svih 12 domaćih igrača, a da pride imaju kvalitet koji može da doprinese ostvarenju željenih rezultata. Imao sam Robinsona u Igokei, ako se sećate, kada smo sa najjeftinijom ekipom bili peti. Pristalica sam toga da dva, tri stranca budu dovoljna ekipi, a evo i ove sezone već smo afirmisali nekoliko mladih domaćih igrača Ilića, Talića, Kondića i Simanića od kojih očekujemo mnogo.“ 

Dobri rezultati sa Igokeom ne prolaze nezapaženo, ne samo u ovom mandatu, pa je iskusni stručnjak imao ponuda za bolji i unosniji angažman. Ali,  zadovokjan je u Igokei. 

"Igokea mi je mnogo dala i ja sam sve njoj. Čovek sam koji ne pati od velikog novca, niti sam time opterećem. Stvarno sam srećan ovim što imam. Porodica mi je živa i zdrava, uslovi koje imam kao trener su mi dovoljni. Iskren da budem, od malih nogu sam navijač Partizana i ne krijem da bih jednog dana volio da sednem na njihovu klupu. Ne vidim trenera koji to ne bi volio. Imao sam u karijeri i ponuda da idem u insotranstvo, Španiju , Tursku i Nemačku. Međutim, glavna barijera je bio engleski jezik. Ne kažem da do toga neće doći u budućnosti, ali ponavljam, srećan sam trenutno, nisam pohlepan. Misli su mi trenutno usmerene samo na Igokeu“. 

U prvom mandatu Bajić je sa Igokeom 2013. godine ostvario do tada, ali i sada nezapamžen uspeh.  Igosi su doleteli do prvog mesta u ligaškom delu regionalnog takmičenja. Dosanjali su velike snove uslovno rečeno malih ekipa, pored giganata kakvi su Partizan, Zvezda...     

"Činjenica je da 'mali' klubovi nisu bitni navelikoj sceni. Mi smo tada bili prvi i trebalo je da igramo Evroligu. Naši rezultati su se konstantno pratili, a pravila menjala svakih sedam dana. Pitanje je koliko su i Zvezda, Partizan i klubovi iz okruženja zanimljivi toj španskoj ekipi koja vodi Evroligu i da li će u budućnosti uopšte igrati Evroligu. Novac igra glavnu ulogu. Ja se s time ne slažem i mislim da treba dati šansu svima. Mi smo se ove godine opredelili za Ligu šampiona i moram zaista da pohvalim ljude koji vode takmičenje. To je trenutno za nas pravo merilo i tu imamo priliku da igramo sa košarkaškim gigantima i na svu sreću to radimo jako dobro. O Evroligi i Evrokupu ne razmišljamo", završava Bajić. 

Piše: Marko Tešanović