Došli Finac, Srbin i Crnogorac i pokazali Nemcima kako se postaje šampion

Skupili se Finac, Srbin i Crnogorac... Početak možda zvuči kao vic koji biste ispričali društvu, ali Bonova šampionska priča daleko je ozbiljnija od toga. I ima sjajnu pouku.

Proteklog vikenda u Malagi FIBA Liga šampiona dobila je novog vladara. Mnogi su želeli i nadali se trofeju u rukama Aleksandra Džikića, ali je Bon napravio pravo malo čudo i kući odneo evropski pehar. Prvi, ne samo u kontinentalnim takmičenjima, već i u kompletnoj klupskoj istoriji!

Klub iz grada na Rajni konačno je sa sebe skinuo etiketu "večno drugog" koja ga je dugo pratila. Naime, za 31 godinu postojanja Bon je čak sedam puta bio vicešampion - četiri puta u prvenstvu i još tri u nacionalnom kupu.

Poslednjih desetak godina Bon je bio nemački prosek, ali sve se promenilo, kako stoji na početku teksta, sa dolaskom finskog trenera, njegovog srpskog asistenta i Crnogorca na mesto sportskog direktora. Tomas Isalo, do ovog leta njegov brat Jonas, te Marko Stanković i Savo Milović učinili su, svako u svom reonu odgovornosti, da Bon postane ozbiljan klub sa najvišim ambicijama, da izađe iz kože mediokriteta čak i za nemačke standarde.

Sa dobrim ulaganjima u mlađe kategorije, gotovo uvek punom dvoranom od 6.000 mesta, stabilnim finansijama i jakim sponzorom kakav je vodeća telekomunikaciona kompanija Telekom, Bon je imao sve preduslove za uspeh. Bilo je potrebno samo neko da pogura sve, da izađu iz prosečnosti i uđu u svet šampiona.

Snovi su se za Bon ostvarili u nedelju, ali to je samo početak. Posle dominantnih partija u prvenstvu i skora 32-2 sa kojim je overeno prvo mesto, za Bon sada počinje plej-of i napad na toliko čekanu titulu. No, pre nego što uđemo dublje u materiju, Savo Milović je za Mozzart Sport otkrio kakav je osećaj kada se osvoji prvi trofej u klupskoj istoriji?

"Najvažnije je to da je ovo prvi trofej za nas", s osmehom Milović počinje javljanje iz Bona i dodaje:

"Videlo se da smo i mi neiskusni u slavlju, nismo znali kako da proslavimo. Klub koji postoji preko 30 godina igrao je četiri finala domaćeg prvenstva i narod je Bon čak i prozvao kao 'večiti drugi'. Kada smo se plasirali na Fajnal for, mnogi navijači su se setili toga, bilo je prisutno takvo razmišljanje. Ali, sada kada smo osvojili niko nije mogao da veruje da je Bon uspeo da osvoji trofej i pobedi u finalu".

KAKO SU BRAĆA ISALO PROMENILA MENTALITET KLUBA

Tomas Isalo (©FIBA Champions League)

Da li su se složili utisci?

"Utisci i emocije su u talasima. Prvo nismo znali gde smo i šta smo uradili, pa smo srećni, onda neki plaču od sreće, neki od tuge... Bukvalno je bio čudan miks raznih emocija. Sada više nemamo prostor da razmišljamo o uspehu, jer nas već čeka početak plej-ofa nemačkog prvenstva i utakmice protiv Kemnica. Radost i euforija koji nas prate cele godine pobeđuju i drže nas živim".

Nije bilo vremena za veliko slavlje…

"Nije. Posle osvojenog trofeja uspeli smo da skupimo uži krug ljudi, naše porodice i proslavimo u hotelu u Malagi. Već sledećeg jutra već u 7.30 smo išli na aerodrom, na let za Diseldorf, pa odatle za Bon, što je sat vremena vožnje".

Kakav je doček bio u Bonu?

"Iskreno, očekivali smo nekoliko desetina ljudi, pošto je u Malagi bilo oko 500 navijača. Odjednom, više stotina njih nas je dočekalo ispred dvorane, pa su igrači sa njima proveli kvalitetnih pola sata - sat, da bi potom otišli u halu na trening oporavka. Drugi su se razbežali, a očekujemo ih na tribinama već u sredu uveče".

Slede vam utakmice protiv Kemnica, a da li je posle dominantne sezone u prvenstvu i osvojene Lige šampiona cilj da se ode i na tron Nemačke?

"Nije neuspeh neosvojiti trofej, ali naravno dokazali da smo zasluženo ostali na prvom mestu, izborili smo se za prednost domaćeg terena do kraja. Liga šampiona je nešto što nas drži i mnogo nam je značilo ovo iskustvo. Ne kažemo tek tako da je bitna svaka sledeća utakmica, nama je stvarno tako. Možda u ovom trenutku nikad bitnije. Kemnic je kvalitetna, atletska ekipa sa kojom smo se tokom sezone namučili. Pre ne tako mnogo vremena igrali smo tamo i dobili bukvalno u poslednjoj sekundi, a gubili smo celu utakmicu što se ove sezone nije često dešavalo. Ekipa za respekt, koja je u svojoj mini-euforiji stigla do osmog mesta, sa pet od šest pobeda u poslednje vreme", analizira Milović i nastavlja:

"Ako za neku ekipu može da se kaže da nam malo ne leži, onda je to definitivno Kemnic. Nećemo ništa da planiramo, da smišljamo, da razmišljamo dok ne počne serija i ne vidimo kako će sve to da izgleda na terenu. Dva puta pobediti Bajern, igrati u Kupu u ligi u Berlinu na poslednji posed, pa dobiti Albu sa većom koš razlikom od one sa kojom smo izgubili, to nije mala stvar i prvo mesto znači mnogo. Svesni smo da, pogotovo Bajern, mada i Alba kako su odmorili od Evrolige i svega, će to biti sasvim drugačije ekipe, nego u ligaškom delu. Da bismo se sa jednim od njih sreli u finalu moramo prvo da prođemo Kemnic, a onda boljeg iz para Oldenburg - Ludvigzburg. Zato se ne zalećemo nigde, idemo korak po korak, put do titule je težak".

Osvajač Lige šampiona Tuomas Isalo o Kilijanu Mbapeu, provodu na Bahamima, balkanskim uzorima i najboljem kolektivu Evrope

Šorts nažuljao Džikića i podario Bonu trofej FIBA Lige šampiona

Godinama unazad Bonu je najbolji plasman bio peto mesto, onda je posle sezone 2020/21 i 13. pozicije došlo do skoka na drugo mesto u ligaškom delu i treće na kraju, da bi ste sada u plej-of ušli sa vrha. Upućeni kažu da je razlog takvog skoka veliki uticaj braće Isalo, trenera Tomasa i njegovog brata Jonasa koji mu je bio pomoćnik do ove sezone?

"Tomas kao vođa stručnog štaba i njegov brat Jonas koji mu je godinama bio najveća podrška, napravili su veliki posao. Oni su zajedno bili u Krajlshajmu gde su došli kao nepoznati treneri i dobili šansu. Imali su ideju, ali je jako teško doći u neki nemački klub koji ima tradiciju i da sprovedu svoje vizije i zamisli kako stvari treba da funkcionišu. Nije lako ni menjati mentalitet i navike, kako bi stvari funkcionisale. U Krajlshajmu su se dobro obučili i naučili šta može, šta ne. Razradili su specifičan sistem za igrače i ostale članove ekipe, da funkcioniše u Bundesligi. Malo je atipično. Došli su kod, a klub im je dao odrešene ruke, bili smo otvoreni za bilo kakvu promenu, ideju, podržali smo sve njihove ideje, ispunili želje, verujem da je to bila prekretnica za sve nas. Oni su se osetili lagodno i mi smo želeli da ih podržimo i vidimo kuda sve to ide. Tomas je ove godine neke stvari sam promenio i to je jedna od njegovih vrlina, jer nijedna sezona nije ista. On sam sebe usavršava i edukuje. Sa promenom na mestu pomoćnika, pošto je Jonas odlučio da postane samostalan trener, razbijen je mit o tome da samo zajedno mogu da funkcionišu. Na njegovo mesto uskočio je Marko Stanković, koji je sa njima sarađivao i bio bio drugi pomoćnik, te u mlađim kategorijama u Krajlshajmu. Poznaje sistem i način rada, pa se na delu pokazalo da je to možda još i bolja kombinacija ili bar dovoljno dobra".

Nije bilo lako Marku da dođe i odmeni čoveka koji je Tomasov rođeni brat.

"Nije, naravno, ali kroz normalan, otvoren razgovor bez zamerki obojica su se našli na istim talasnim dužinama, što je atipično za ovaj nivo. Klub je verovao u ono što oni žele i mi smo se trgli i izašli iz zone komfora, da tako kažem, bili smo zadovoljni sa trećim, četvrtim, petim mesto. Ljudi vole košarku, hala je puna, sve je okej, ali nismo dosad znali kako da napravimo sledeći korak, kako da idemo dalje, više, bolje. Kao, na primer, kada je klub osnovan, kada su za Bon igrali mnogi igrači sa naših prostora, tada je imao čežnju da bude uvek među dva-tri kluba u Nemačkoj".

Šta se od tada promenilo?

"Dosta toga, pre svega došao je Bajern, pa je Alba skočila sa budžetima. Mnogo toga se promenilo, liga je postala dosta ozbiljnija, dok je Bon ostao na zlatnoj sredini, ni dole ni gore. Tako je bilo sve dok nismo završili dole, pa smo onda shvatili da moramo nešto da promenimo. I odlučili smo se za dvojicu finskih trenera, nama u Nemačkoj dobro poznata i poželjna u tom trenutku. Za nas je takođe priznanje što su se u tom trenutku odlučili za nas. Nadam se da smo i mi njima kroz ligu i osvojen trofej dali njima promociju".

Možeš li malo o tome kakve su promene napravljene sa dolaskom braće Isalo?

"Bilo je dosta detalja na kojima se radilo od početka. I ja sam nov u svemu tome, pošto sam od letos na ovoj poziciji, pre toga sam radio kao pomoćni trener i koordinator mlađih selekcija. Za Nemačku je specifično je to da se bavimo košarkom i sportom, s tim što se klubovi ponašaju kao ozbiljne firme. Imamo ljude u kancelariju i koji rade u klubu, a možda nemaju veze sa košarkom, ali su dobri u marketingu ili drugim stvarima. Njih je trebalo edukovati šta je košarku, što je bila jedna od najvećih promena", priča Milović i otkriva:

"Možda najveća promena bila je ta što smo sve u klubu uspeli da naučimo tome da se sve radi za ekipu. Da nije, na primer, bitnije da neko iz marketinga dobije termin u hali radi neke prezentacije, pa da se trening pomeri za pola sata. Ne, sada je trening najbitniji. Ekipa treba da radi svoj posao, a mi naš tako da ne remetimo ekipu. Tomas je uspeo da postavi ekipu na prvo mesto i da nas uvede u njegov mentalitet. Često voli da kaže kako je pobeda stvar navike, kao što su i porazi".

To je bila baza od koje se počelo?

"Od toga smo krenuli, da. Išli smo na to da se pobedi svaka sledeća utakmica, a ne da razmišljamo o tamo nekoj petnaestoj ili šesnaestoj. To je trajalo, ljudi su morali da izađu iz komfor zone, uspeo je da nas izvuče odatle i zajedno smo krenuli da pratimo njegovu ideju koja je veoma ozbiljna. On je čovek koji je u Nemačkoj već sedam godina, radio je sa našim trenerima, naučio je neke cake tako da mi njega zovemo 'Finski Jugo'. Zaista je mnogo detalja na kojima se radilo kako bi ekipa bila postavljena ispred ostalih i to sada daje rezultate. Na primer, ako želiš da gledaš trening moraš da se najaviš, ne da samo uđeš u salu i gledaš tako sa strane... Sada je trening svetinja, nekada je to bilo malo slobodnije. Mentalitet koji je u Nemačkoj takav da sve može, doveden je do toga da ipak moraju da se znaju neke stvari, šta su prioriteti".

STANKOVIĆEVA ULOGA, TI DŽEJ ŠORTS, KONEKCIJA SA KRAJLSHAJMOM...

Marko Stanković (©FIBA Champions League)

Kolika je uloga bila Marka Stankovića u svemu tome?

"Markova uloga je ogromna, teško opisiva. Tomas je neko ko sve bazira na podeli uloga, među ljudima u stručnom štabu i ekipi. Svako ima svoju odgovornost, traži od svakog da istu preuzme. Marko ima svoj deo na treninzima, dva sata pre svakog treninga je zajedno sa Tomasom u kancelariji, tu se svaki detalj isplanira, do gutljaja vode. Kod njih je veoma interesantno to što nema gubljenja vremena. Neće se raditi neke stvari čisto da bi se odradile za sledeću utakmicu ili da bi se popunio trening. Marko ima veliku ulogu u treningu i na utakmicama. On je Tomasova desna ruka, u mnogim situacijama ga smiruje i daje predloge. Zanimljivo je to što na utakmicama Marko pravi izmene. Imaju plan ko će, kad i kako na osnovu protivnika koja petorka najbolje funkcioniše i Marko se drži toga. Kada dođe do neke neplanirane situacija, tipa problema sa faulovima, onda se savetuje sa Tomasom, da li da radi po svom instiktu ili ne. Tomas se time uopšte ne opterećuje, on prati utakmicu i kada su pauze imaju kratko savetovanje za dalje. Zato često sudije reaguju, jer obojica stoje i rade. Marko je veoma vredan, radan, super dečko".

Pored Marka, trener Isalo je iz Limoža doveo Džavontea Hokinsa, sa kojim je takođe sarađivao u Krajlshajmu, a Ti Džej Šorts je prešao u Bon opet iz Krajlshajma, doduše kada Tomas više nije bio u klubu…

"Da, ali je Šorts njemu bio posebno zanimljiv iz jednog razloga. Posle njegovog odlaska iz Krajlshajma, na njegovo mesto došao je trener koji je nastavio da igra istim konceptom, pa se Šorts u to savršeno uklopio i samim tim postao izuzetno zanimljiv nama i bilo mu je mnogo lakše da ga uzme jer on već zna o čemu se radi. Kada smo dovodili Hokinsa, bilo je i drugih kandidata, ali nijedan od njih nije mogao da nam donese to što je mogao Džavonte, a to je da skratimo period adaptacije sa 20 na dva dana. To je mnogo značilo. Kao i prisustvo Morgana koji je i prošle godine bio ovde, trener Kovač koji je prošle godine takođe bio nov, pa se tražio, sada radi fantastičan posao. Tu je i mladi nemački trener Tomas koji trenira našu mladu ekipu, on takođe pomaže i stručnom štabu. Kao ozbiljna mašinerija funkcionišemo, svi znamo ko šta radi, na čemu smo, iskreno i direktno. Tako i delujemo".

Svi sada pričaju o Šortsu, MVP Lige šampiona, MVP Fajnal fora, najzaslužniji igrač za dosadašnju sezonu... Da li je ovo njegova karta za Evroligu?

"Ti Džej je definitivno na meti nekoliko evroligaša, zaslužuje da dobije svoju šansu tamo. Veoma interesantna osoba. Tihi vođa koji je pokazao da može na veoma ozbiljnom nivou i kako da igra. Pokazao je nešto neverovatno u utakmici sa Manresom tamo, gde su oni postavili 'Box-and-one' odbranu (četiri zona, jedan čovek prim. aut) za njega. On koji je u tom trenutku davao po 25 poena, u prvom poluvremenu tog meča šutnuo je jednu loptu. Radio je sve za ekipu i radi stalno. Tada je, na primer, shvatio da bi forsiranje bilo pogrešno i gledao je kako da na svaki način pronađe slobodne saigrače i njih razigra. Tako smo prelomili sezonu, shvatili gde i koliko možemo. On je taj meč završio sa pet poena, tri sa slobodnih bacanja i samo pet šutnutih lopti. Mislim da će uspeti i napraviti ekipu kao njegov 'sunarodnik' Bo Mekejleb (zbog makedonskih papira prim. aut)".

Kako biste opisali Isalov trenerski rad?

"Tomas defanzivni koncept zasniva se na komunikaciji, imenovanju raznih stvari i karakteru igrača. Kada nađe takvog, koji ispunjava te uslove, trudi se da ga ne pušta. Ove godine Tajson Vord je najbolji primer njegovog rada. Tajsonu je prošle godine trebalo mnogo vremena da uđe u sistem i shvati način menjanja, minute i ostale stvari. Treba igračima vremena da se naviknu jer nisu baš tipični. Tajson je mnogo vremena bio skeneru, da li je to - to ili ne. Na kraju se ispostavilo da je on bio prvi igrač kojeg smo prošlog leta produžili. Tek ove godine smo videli koju prednost ima naspram Dina Vilijamsa ili Kolina Malkolma, koji su novi u tom sistemu".

Da li se tu krije deo razloga zašto je ova godina toliko uspešna?

"Da, jer smo uspeli da zadržimo mnogo igrača iz prošle godine. Bukvalno smo na početku sezone bili devet koraka ispred sezone ranije, što nam je u Ligi šampiona mnogo značilo. U Ligi šampiona je svaka utakmica važna, ne smeš da kiksneš kod kuće, moraš da iznenadiš na strani. Zato smo u Hamburgu koji je igrao u Evrokupu i imao vremena da se uigra, dobili 30 razlike. Mi smo već bili na određenom nivou, bilo je pitanje samo da li možemo da izdržimo do kraja. Svi znamo da, ako si predobar na početku, na kraju može da bude gusto. Mi smo, evo, tu fazu prošli".

BUDŽET, ODLAZAK TELEKOMA, AMBICIJE...

Slavlje košarkaša Bona (©FIBA Champions League)

Kako gledate na razvoj FIBA Lige šampiona i gde je ona u odnosu na druga klupska takmičenja?

"Ne bežimo od toga da je Evroliga kvalitetom i dalje ispred Lige šampiona, ali mogu da kažem da je ove godine stigla Evrokup. Nije više ispred nas. Pokazalo se ove godine gde su nemački klubovi u Evrokupu, gde u Ligi šampiona, takođe i u Španiji i drugim zemljama, što je pokazalo da je Liga šampiona stigla, ako ne i prestigla Evrokup. Pune su hale, priča se mnogo o takmičenju, svaka utakmica je važna, dosta drugačije i zanimljivije nego kada morate da odigrate 18 utakmica u grupi, pa onda idete u nokaut fazu".

Kakvi su dalji planovi za Bon? Da li je uspeh u Ligi šampiona podigao ambicije ili je ideja da se ostane pri Fibinom takmičenju?

"Za Bon bi od ovoga jedino interesantnija bila Evroliga. Da li smo mi kao klub i organizacija spremni za taj korak, teško je reći. Sa ovim finansijskim sredstvima i budžetom je neizvodljivo. Mi smo sa ubedljivo najmanjim budžetom u našoj grupi Top 16 Lige šampiona i među ostalim učesnicima te faze među najjeftinijim ekipama. Naravno, tu doprinose fantastični poreski uslovi u Nemačkoj. Dva evra ovde nisu ista kao u Monaku, Italiji ili negde treće, ovde je drugačije. Zbog toga igrači cene Nemačku, jer odmah znaju šta da očekuju i bude onako kako je na papiru zabeleženo".

Koliko se može čuti, generalni sponzor Telekom odlazi posle ove sezone?

"Tako je, to je druga vrsta problema sa kojom se borimo. Telekom je najavio postepeni izlazak iz kluba. To će se sledeće godine osetiti po budžetu. Borimo se, ima i drugih sponzora, a možda i sam Telekom pokaže neku drugu smernicu ili se predomisli posle svega. To nam je najveća briga što se tiče naredne sezone", kaže direktor rodom iz Bara i dodaje:

"Treneru takođe ističe ugovor, svesni smo da je on tražena roba, da ima i ponuda. Pričamo o tome, pokušaćemo da uradimo sve što je u našoj moći da ostane i nadamo se da ćemo u skorijoj budućnosti imati odgovor. Pozitivan ili negativan, samo da znamo kako bismo mogli da planiramo dalje korake. Nema šta da se lažemo i pričamo nešto, on je za nas trenutno najvažnija osoba u klubu. Posle njega, sve dalje".

Rekli ste da je Bon na nivou Top 16 Lige šampiona bio među najjeftinijim ekipama, a kakav je odnos u Nemačkoj?

"Mi se vrtimo negde između šest - šest i po miliona evra. To govorimo o bruto vrednosti, na nivou celog kluba. To je daleko ispod naspram Albinih 15.000.000 ili Bajernovih 25.000.000 evra. Klubovi koji su iza nas na tabeli, a sa većim budžetima, su verovatno Ulm, Hamburg, možda čak i Ludvigzburg, Oldenburg je tu negde... Borimo se svim snagama, ali daleko od evroligaških budžeta kakve imaju, na primer, Unikaha, Tenerife i još neki", zaključuje Milović čiji je razvojni put takođe zanimljiv.

Naime, u Nemačku ga je doveo Svetislav Pešić iz Slovenije pre dve decenije. Njegov otac Predrag trener je u Sloveniji već 40 godina. Bio je saigrač, potom i igrač Saše Obradovića u njegovoj prvoj trenerskoj sezoni u Kelnu, a pre nego što je postao sportski direktor bio je trener mlađih selekcija i B ekipe, te drugi pomoćnik pre dolaska Isala. Život piše romane...