Pojet o vremenu u Čelsiju: Igrali smo prelep fudbal, ali šampioni moraju da znaju da pobeđuju ružno

Vreme fizičke i socijalne izolacije ostavlja prostora za prisećanja na neka davna, prošla vremena, zbog čega je sve više priča o tome kako je nekad bilo...

Tako se Gustavo Pojet prisetio živopisne karijere trenera, ali i vratio film čak i na igračke dane, pogotovo one kada je sa Čelsijem igrao fudbal dostojan najvećih klubova. Ali, pre svega, o tome kako je u Sanderlendu ispunio sve što se od njega tražilo, iako je na kraju bio otpušten iz potpuno začuđujućih razloga...
“Kada sam stigao u Sanderlend, klupski vlasnici i navijači imali su samo dva zahteva – da ostanemo u Premijer ligi i pobedimo Njukasl. Kunem se Bogom, ostalo nije bilo važno. Nekako smo uspeli da napravimo čudo i ostanemo u Premijer ligi. Bilo je šest kola do kraja, a imali smo sedam bodova manje od sigurne zone, a čekali su nas mečevi sa Čelsijem, Mančester Sitijem i Junajtedom. Zato i kažem da smo napravili čudo“, kaže Pojet i dodaje:
“U mom mandatu igrali smo protiv Njukasla tri puta i svaki put smo ih dobili – dva puta na Sent Džejms parku. Međutim, svako analizira uspeh na svoj način. Neki kažu da sam imao baš težak period u Sanderlendu, što je tačno. Drugi kažu da sam otpušten jer mi je tim igrao loše i bili smo blizu ispadanja. I to je tačno. Ali, šta je klub tražio od mene? Šta je bio moj cilj? Da opstanem i pobedim Njukasl. Ne treba ni da podsećam da smo otišli na Vembli prvi put posle 20 godina, da smo izgubili finale kupa od Mančester Sitija. Smatram da sam uradio odličan posao, ali sam na kraju ipak bio optužen za mnoge stvari, a ljudi sada tvrde kako sam ipak bio u pravu“.

Pojet kaže da ima klubova čiji bi dokumentarni filmovi bili intrigantni. Radio je u Španiji, Francuskoj, Kini i Grčkoj. Na primer, u atinskom Aeku imao je situaciju s kakvom se nikada ranije nije susretao. Čak i bez televizijskih ekipa okolo – zidovi su imale uši.
“Dva meseca sam govorio slobodno u svlačionici i na sastancima, a onda sam shvatio da najveći deo toga izlazi u javnost, što je očigledno normalno u Grčkoj. Ni ne shvatiš to isprva jer ne znaš njihov jezik, ne čitaš novine... Nešto malo pre Božića pomislio sam: ’Zašto mi niko nije rekao šta se dešava?’ A ljudi oko mene mi kažu da je sve to normalno“.

Sećamo se... Čelsija 1996-2000: Zlatno doba pre Romana, talični Zola, rekordi i prvi tim stranaca u istoriji Premijer lige

Urugvajac se prisetio i vremena kada je branio boje Čelsija, baš onog o kome ste nedavno mogli da čitate na stranicama portala MOZZART Sport. Pojet je delio svlačionicu sa Đanfrankom Zolom, Robertom di Mateom, Frankom Lebefom i ostalima, te osvajao trofeje u FA kupu, Kupu pobednika kupova i Superkupu Evrope... Međutim, Čelsi u zlatnom vremenu pre Romana Abramoviča nikada nije uspeo da se okiti šampionskom krunom, iako je bio blizu...
“Nedostajao nam je onaj šampionski kontinutet, jer smo znali da ulazimo u serije poraza. Mančester junajted je osvajao titule tako što je redom pobeđivao sa po 1:0 ili golovima u poslednjim minutima. Čak i ovaj današnji Liverpul to radi, a ponekad igra sa pola gasa i ređa pobede. To je pravi znak šampiona. Mi nismo bili takvi“.

Otkako je napustio Bordo 2018. i dalje je u potrazi za angažmanom, a pauza zbog pandemije COVID-19 samo ga je dodatno usporila...
“I dalje čekam i pričam sa ljudima, klubovima. U inostranstvu je lakše, pošto je fudbal globalna igra i možete da radite bilo gde. Moj cilj je da se vratim u Englesku, a kada sam otišao iz Sanderlenda želeo sam da budem negde gde mogu da otvorim nove vidike, kako bih se vratio. Očigledno je prošlo previše vremena, ali to je fudbal. Sada je malo teže vratiti se nazad na Ostrvo“.

Foto: Reuters