Detalji odlučuju, ili: Kodni naziv "Marko Spisu"

Favoriti su ostvarili pobede: Grčka je devastirala Gruziju, Španija Kipar, Slovenija je lako pobedila Belgiju, Poljska savladala Island, pa i u utakmici Italije i BiH, Azuri su bili favoriti.

Jedina utakmica u kojojoj je petog dana bilo nekakvog iznenađenja, bila je pobeda Izraela protiv Francuske. Makar ako niste pažljivo gledali kako Izrael igra i kako je ova Francuska poslagana.

Francuzi su u meč ušli samouvereno, Geršon Jabusele je pun sebe zalepio jednu blokadu na početku da pokaže ko je gazda na terenu, ali Izraelci nisu delovali impresionirano. Sigurna igra Denija Avdije, kontrola i preciznost Jama Madara i energija svih igrača uloge, kontinuirano su bušili rupu u toj Francuskoj samouverenosti. I probušili su je.

Onaj potez Silvana Franciska sa kraja utakmice protiv Slovenije – polaganje nakon što su igrači počeli da se pozdravljaju na terenu – samo je jedan detalj, ali je i mnogo više od toga. Pokazatelj da je Francuska pomalo divlji tim, čije dizgine u rukama drži igrač kakav je Francisko, a ne neko poput Nikole Batuma, koji je godinama bio tata u toj svlačionici.

U takvoj ekipi, kada stvari krenu da klize nizbrdo retko ko je u stanju da povuče ručnu, a Francisko i Nadir Hifi to svakako nisu.

To što je Francuska izgubila od Izraela, još je jedan detalj u čitavom kolažu ovog turnira. Sada Poljska, kao domaćin u Katovicama, ima izglednije šanse da obezbedi prvo mesto u grupi D, čime automatski u grupi C postaje poželjnije četvrto nego treće mesto. A u grupi C su stari kalkulanti, Španci i Italijani.

Bosni i Hercegovini bi, ako Španija izgubi oba meča do kraja, protiv Italijana i Grka, tako lako moglo da se dogodi da im ni pobeda od 17 razlike protiv Gruzije, ne bude dovoljna za prolaz.

Detalji preusmeravaju čitav turnir.

Jedan detalj, jedan doskok i trenutak bola, promenio je potpuno i perspektivu oko reprezentacije Srbije. Nije to smanjilo ambicije, ali je učinilo da put ka dugo željenom zlatu izgleda dosta teže nego dok je kapiten bio na raspolaganju selektoru. Bizarno, upravo to je mnogim simpatizerima unelo neku vrstu sigurnosti da će na kraju sve biti u redu.

To što je put sada teži, to što nije sve tako jednostavno kako je izgledalo. Jer nismo navikli. To što se i strani podkasti i svetske kladionice sada slažu da su Nemci za jedan odsto veći favorit od Srbije. Jer volimo da se inatimo. Jer više volimo to – uprkos.

I u našoj košarkaškoj istoriji mnogo je detalja koji su umeli da promene kurs i pokvare stvari tako da na kraju budu bolje. Samo je važno šta će se od tih detalja izvući i kako ćemo ih tretirati.

Da li ćemo kao u slučaju onog promašenog zicera Nikole Jokića protiv Letonije – koji je mogao da nas odvede na +12 a ubrzo se utakmica svela na jedan posed razlike – uspeti da se presaberemo i ne napravimo od gotovog veresiju. Ili će nam se, zbog nekog detalja, opet dogoditi Marko Spisu.

Detalji odlučuju.