Datome opširno o Obradoviću: Želi savršenstvo, ako želite da budete trener, budite kao on

Punih 17 godina Luiđi Datome se nalazi u profesionalnim košarkašim vodama. Prosto je teško nabrojati šta je sve ovaj italijanski igrač postigao u svojoj dugoj karijeri, nastupajući u Italiji, NBA ligi i Fenerbahčeu, gde se nalazi od 2015. godine, tako da može da kaže da ima fantastičan staž.

Samim tim, jako je zanimljivo videti odakle je Italijan počeo. Od velike koristi bila je činjenica da je njegov otac već bio u košarkaškim vodama, te da je njegov stariji brat igrao u jednom lokalnom klubu.

“Moj stariji brat je igrao košarku, a ja sam hteo da ga imitiram. Stvarno se ne sećam svog prvog treninga, jer je to faktički bio deo moje porodice. Tu sam upoznao nove prijatelje, ali neke ljude sam već znao. Košarka devedesetih nije toliko bila popularna na Sardiniji, ali je bila veoma zdravo mesto za odrastanje“, kaže Datome.

Kaže da se prelomna tačka vezana za njegovu karijeru odigrala kada je imao svega 16 godina.

„Nakon Evrobasketa za igrače do 16 godina, gde sam se sasvim dobro pokazao, morao sam da odlučim da li je ovo ono čime želim da se bavim u životu. Drago mi je što se moja porodica žrtvovala radi mene, majka je pošla sa mnom, kako bih mogao da razmišljam samo o košarci i školi, jer sam u to vreme privodio kraju školovanje. To je bila najbolja odluka koju sam mogao da donesem“.

Njegov košarkaški razvoj je brzo tekao, pa je već nakon tri godine u Sijeni počeo da dobija sve veći deo kolača na terenu.

„Iskreno, nisam osetio nikakvu razliku između italijanske lige i Evrolige kada sam napravio prvi korak. Već u trećoj sezoni u Sijeni sam ulazio sam klupe, igrao sam gotovo svaku utakmicu. Govorili su mi da sam izuzetno agresivan, možda i više nego što je to bilo potrebno, ali imao sam samo 17 godina. Imao sam talenta, ali nisam znao toliko o košarci. Saigrači su mi pomogli da prebrodim i tu prepreku“.

Karijera ga je potom navela u NBA ligu, gde je nosio dres Detroit Pistonsa i Boston Seltiksa. Posle dve godine provedene „preko bare“ mogao je da bira da li će tamo ostati. Odlučio se za dolazak u Fenerbahče.

„Imao sam sreću da sam nakon dve godine u NBA ligi mogao da biram da li bih ostao tamo ili se vratio u Evropu. CSKA je stavio na sto odličnu ponudu, ali nisam mogao da odbijem da igram za Obradovića. Neki veliki igrači su već bili tamo poput Bogdanovića, Slukasa, Antića... Želeli su da potpišu Juda. Imali su velike ambicije. Znao sam koliko je Fenerbahče važan u Turskoj. Željko me je stavljao pod pritisak, tražio je dosta od mene i bilo mi je jasno da sam deo nečeg velikog“.

Datome (©Shutterstock)

Tokom karijere je bilo teških momenata, ali kaže da je uvek ostajao miran, jer se nadao promeni u poslednjoj sekundi.

„Košarka je neverovatna. Stvarno vam daje šansu do poslednje sekunde. Zbog toga sam uvek miran do poslednjeg zvuka sirene, tek tada mogu da kažem da li sam srećan ili ne. U Fenerbahčeu sam osvojio svoj prvi trofej, a posle poraza sam često imao momente kada sam odlazio kući i provodio čitave noći razmišljajući o tome“.

Imao je poruku i za nadolazeće generacije igrača, a ujedno poručio da je mnogo lakše raditi u okruženju koje je lepo ustaljeno.

„Svaki igrač je drugačiji. Ne možeš da predvidiš na koju stranu će ko da ode. Volim Željkov način rada, jer se svaki dan zna šta se od tebe očekuje. Za razliku od toga, u Rimu nije bilo lako pronaći svoje mesto, jer je bilo dosta promena na klupi. Doduše, svi treneri su mi pomogli da se dodatno razvijem. Svaki put se razlikuje, kako u košarci, tako i životu. Moraš da se prilagodiš. Što bolje to razumeš, lakše će ti biti da uspeš“.

Mnogi ne znaju da se Datome pored košarke u slobodno vreme bavi muzikom, slikarstvom i čitanjem. Saigrači se zbog toga često šale na njegov račun, ali on kaže da mu to ni najmanje ne smeta.

„Znam da spolja izgledam kao čudak koji igra sve sem košarke. Zato preko svojih društvenih mreža pokušavam da dočaram ljudima više o sebi. Voleo bih da znam više o muzici, slikarstvu… Trenutno ne znam toliko, ali me zanima. Pokušavam da učim. Sada sam najstariji u svlačionici, pa niko neće ni da me ismeva. Umeju da se šale na moj račun, radim to i ja. Govore mi da sam intelektualac na osnovu knjiga koje čitam, ali nisam jedini. Guler i Bogdanović su mi recimo predlagali neke knjige“.

Za kraj, detaljno je obrazložio njegovu saradnju sa Željkom Obradovićem. Ističe da je nekada veoma teško sarađivati sa srpskim trenerom, ali da se na kraju sve isplati zbog konačnog rezultata.

„Bio sam impresioniran njegovom željom i ambicijama. Želeo je savršenstvo, iako je već sve osvojio. Bio je najgladnija osoba u čitavoj dvorani. Ako želite da budete trener, treba da budete kao on. Naravno, on razmišlja o košarci 24 časa dnevno. Uzima inspiraciju od brojnih drugih klubova, čak iz NBA lige. Veoma je lojalan, iskren, znate da sve što vam kaže da je to za dobrobit tima pre svega, ali i zbog vas samih. Naravno, tera vas da budete najbolji. Nekada je teško raditi sa njim, ali je na kraju lepo stići do rezultata. Srećan sam što sam ga upoznao i ujedno ponosan“.

Podsetio se i onog čuvenog tajmauta iz ove sezone u kojem je Obradović bio izuzetno vatren prema njemu i u potpunosti se „istrošio“ na Italijanu.

„Sve je gorelo posle te utakmice. Ali to je deo paketa. Ali to znači da ste deo velike ekipe, velikog sistema. Ovo se dešavalo vrlo često i na treninzima, ali tada nije bilo treninga. U tom momentu sam bio više frustriran zbog toga što ekipa nije igrala na nivou, nego što sam obraćao pažnju na to što mi Željko govori. Ne smeš da shvatiš ništa na ličnom nivou, pogotovo sa Obradovićem. Tog puta smo bili na istoj stranici“.