Darko Rajaković i daj mi sutra sad

Šta ako ne vredi čekati?

Ne postoji navijač nekog NBA tima koji je ušao u "proces", koji nije sebi postavio to pitanje. Još je Filadelfija sa "Trust The Process" uvela jedan modus operandi koji je gotovo postao pravilo onda kada timovi uđu u "ribilding". Taj modus operandi podrazumeva godine i godine patnje, tokom kojih se strpljivo čeka da se poklope karte i u tim dođe mlada, velika zvezda oko koje će se graditi budućnost. Deo procesa je i sazrevanje te zvezde, pa se tako čitava stvar protegne na jako dug period. Navijači nisu poznati po strpljenju.

Ali ima i drugačiji način.

Po završetku utakmice Detroit Pistonsa i Toronto Reptorsa sredinom marta, trener Pistonsa Džej Bi Bikerstaf govorio je o tome kako je ovaj njegov tim, predvođen Kejdom Kaningemom, postao to što ove sezone predstavlja. Osvrnuo se u toj izjavi na činjenicu da je prošle sezone u plej-ofu njegov mladi tim odigrao sjajnu seriju protiv Njujork Niksa u kojoj su ostvarili i dve pobede u Medison Skver Gardenu, i u tri od četiri utakmice u kojima su poraženi bili na jednu loptu od trijumfa.
"To je bio veliki uspeh i većina timova bi se time zadovoljila. Eto, u procesu smo stvaranja tima i ovo je dokaz da smo na pravom putu. To bi bio stav, ali mi nismo takav tim", objasnio je Bikerstaf. "Mi smo taj uspeh i način na koji smo se prikazali u plej-ofu iskoristili kao vetar u leđa već na sledećem koraku. NBA liga ne trpi veliko čekanje".

Tako je trener aktuelnog lidera Istoka - ako se Kejdova povreda ne odrazi previše na tim, Pistonsi bi mogli da završe regularni sezonu na prvom mestu svoje konferencije - govorio posle poraza od Toronta, nesvestan da donekle govori i o Torontu. Masaji Udžiri i Bobi Vebster, pravi su primer kako u ustaljenom načinu renoviranja timova, postoje i oni front ofisi koji ne čekaju.

Dovođenje našeg Darka Rajakovića na klupu Toronta, mnogima je delovao kao neka vrsta "prelaznog rešenja". Uklapao se taj izbor u postojeće narative, samo kao deo nego dugoročnog plana, jer Rajaković nije zvučno ime uprkos svom ogromnom znanju, a Reptorsi su upola strateškog zaokreta. Ali način na koji se ovaj tim ponašao na tržištu i u sobi za planove prethodnih nekoliko sezona, opovrgao je tu tezu.

Za razliku od većine timova, koji nakon trejdovanja svojih najvećih zvezda u čitav proces ribildinga ulaze pipavo, Toronto je odlučio da bude hrabar. Reptorsi su poslali Anunobija u Nikse, dobivši zauzvrat Ar Džej Bereta i Imanuela Kviklija na isteku ugovora, a Paskala Sjakama su se ratosiljali pre nego što je postao slobodan agent. Drugi timovi bi, znajući da imaju Skotija Barnsa, poželeli da mu daju vremena. Reptorsi su odlučili da dovedu Džejkoba Peltla i sa dovođenjem Brendona Ingrama u relativno mladu ekipu sa jasnim projektovanim liderom, stisnu papučicu gasa.

Sredinom marta, upravo su pobedom protiv Pistonsa pokazali da ambicije nemaju sutra, nego odmah. Sada. Kao u pesmi Goblina iz naslova. Krajem marta, kada su Juti ubacili 143 poena, povukli su jasnu razliku između njihovog načina renoviranja ekipe i načina na koji to rade drugi. Juta je u procesu ribildinga od kad je trejdovala Donovana Mičela, a to je bilo, verovali ili ne, pre četiri godine. Navijači Džeza tako već četiri godine u beznađu lutaju kao guske u magli. Zahvaljujući svom front ofisu i Darku Rajakoviću, navijači Toronta nemaju taj problem.

Od starta sezone bilo je jasno kako želi da igra Rajaković. Brzo, intenzivno, uz žestoku odbranu i pronalaženje brzih rešenja u napadu. Jednostavnih rešenja. Tako su prošle godine Oklahoma i Indijana došli do velikog finala NBA lige. To su novi NBA trendovi i Rajaković je prepoznao da ima ekipu za tako nešto. U jednom trenutku, posle dva-tri meseca sezone, Reptorsi su bili oko desetog mesta po pejsu (brzina kojom igraju) i po tome koliko im vremena treba da upute šut ka košu rivala. Delovalo je da Rajaković želi da se sve to žestoko ubrza.

Kada je jedan od glavnih igrača u timu Brendon Ingram, stvari ne funkcionišu brzo. Blago rečeno. Ingram kada primi loptu deluje kao da je neko namerno usporio snimak da nas nervira, pa je carinjenje lopte dok ne poplavi bio njegov način igre sve do pre nekoliko nedelja kada je delovalo da je kliknuo sa svim idejama tima. Tima koji nije njegov, iako bi po imenu možda trebalo da bude. Tima čije ključeve u rukama ima Skoti Barns.

ZVEZDA NA KRAJU PRVOG DELA EVROLIGE IMA SKOR 23-15 – KVOTA 3,75

Ne postoji u čitavoj ligi čovek čije brojke toliko malo govore o tome koliko je zapravo važan. Prvi sledeći je Nikola Jokić, novo božanstvo tripl-dabla. Barns izgleda, kako su neki protivnički treneri rekli, "kao da može da vas ubije partijom sa 14 ubačenih poena i 12 uhvaćenih skokova". Kako? Tako što radi apsolutno sve na terenu. Može i da rola posle pika, može da igra u tranziciji, može da čuva najboljeg protivničkog igrača, da se baci na glavu, da proigra i bude pametan pod pritiskom. Može sve ono što je zapravo Darku Rajakoviću potrebno za ono što očekuje od tima.

Tako se kocka front ofisa Reptorsa, da ga ranije baci u vatru i ne čeka, isplatila. Uz sve druge "epizodiste" i značajnu ulogu i Ingrama i Peltla i Kviklija i svakog ko je u poslednje dve i po godine od početka ribilinga doveden u tim, Toronto koketira sa direktnim ulaskom u plej-of. Borbu će za to, izgleda, voditi sa ekipom čiji su model sporog procesa ribildinga razbucali, sa Siksersima.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

"Zašto bismo čekali", pitao je Rajaković na konferenciji za štampu.
"Kad god neko napravi ribilding, očekuje se da napravi ekipu od dvadesetogodišnjaka, pa da onda 17 godina čeka da oni počnu da se briju i da porastu i sazreju da bi mogao da ima neke rezultatske ciljeve? Mi smo u ribildingu dve godine, ali nismo krenuli od nule jer imamo Barnsa koji je nova velika stvar u ligi".

Time je lukavi Čačanin novinarima jasno stavio doznanja da je ribilding i dalje u toku, skinuvši sa tima i sebe pritisak velikih očekivanja, ali naglasivši da Toronto ne gleda u sutra. Kao kod Goblina - jagode su jagode i Supermen je jak.