Danas Šakil O'Nil ne bi igrao u NBA jer ne zna da šutne trojku

Često slušamo igrače i trenere iz nekih starijih dana kako kritikuju današnju košarku, posebno NBA ligu. Previše šuteva za tri poena, ne igra se odbrana, igrači ne slušaju trenere... Mnogi su razlozi zašto se žive legende igre pod obručima oglašavaju o stanju današnje košarke i sada je svoju reč imao Bi Džej Armstrong, trostruki šampion sa Čikago Bulsima u prve tri godine poslednje decenije 20. veka.

Nekadašnji 18. pik sa NBA drafta 1989. godine, karijeru je počeo u Čikago Bulsima, gde je proveo šest sezona i osvojio tri šampionske titule, dve kao starter na poziciji plejmejkera. Ol star iz 1994. godine igrao je još za Golden Stejt Voriorse, Šarlot Hornetse i Orlando Medžik, a svoju odličnu karijeru, u kojoj je beležio 9,8 poena i 3,3 asistencije u proseku, završio je baš kao igrač Čikago Bulsa 2000. godine, posle čega je bio asistent predsedniku košarkaških operacija Džeriju Krausu, generalni menadžer slavne franšize i skaut. Često je radio i kao analitičar i najpoznatiji je bio mlađim generacijama kao agent Derika Rouza, dok je sada agent igračima koji su iz NBA svoju sreću potražili van SAD, kao što su Donatas Motejunas, Bizmak Bijombo, Emanuel Mudiej, Denzel Valentajn, Džoš Džekson i mnogi drugi.

Sada je redovan gost podkasta "The Hoop Genius", gde je govorio o trenutnom stanju NBA lige. Ne sviđa mu se kako je igra evoluirala tokom godina.

"Slušamo rukovodice, trenere, predsednike, generalne menadžere i analitičare, koji mi govore da je šut za dva poena loš šut. Govore mi da je to loš šut i da hoće samo da se šutiraju trojke, da se šutiraju trojke iz ugla, da se ide na polaganje ili da se ide na liniju za slobodna bacanja. Ne razumem to. Govorim godinama da ću gledati utakmice kako bih to razumeo, ali znam samo da svi najbolji igrači šutiraju poludistance. Kada gledam utakmice, više nema kreativnosti, gledamo samo kako roboti trče napred-nazad po parketu. Istrči se do trojke ili se pokuša polaganje, ako ne može da se pogodi onda, onda pokušam da iznudim slobodna bacanja", kaže Armstrong.

Nekadašnji plejmejker je ljut što igrači pokušavaju da idu na liniju za slobodna bacanja i da defanzivcima nije dozvoljen kontakt uopšte kada čuvaju svog igrača. Takođe, naglašava da svi igrači žele da idu na ulaz, a da ih niko ne dira, da dobiju autoput do koša.

"Ako pogledate neku utakmicu i vidite igrača kako ide na ulaz i ne sviraju mu faul, onda taj igrač poludi, kao da ima pravo da netaknut ode do koša i da iznudi faul. Šta sviraju sudije, kada se neko baca kao da pliva? Igrač čak i ne ide na koš! Ne idu više na ulaz da pogode nego da izvuku faul. Neću da budem ljut baš na igrače jer ih to sada uče. Oduzeli smo im pravo na maštu i improzivaciju, na pravo da čitaju odbranu. Sada je sve kao programirano, svih 30 timova igra isto. Svi šutiraju 50 trojki po utakmici i ko god da postigne više trojki pobeđuje", jasan je Armstrong.

Košarka se neće vratiti na stare staze i neće biti kao nekada, što je potpuno jasno. Zato trostruki šampion sa Bulsima ne želi da gleda utakmice.

"Ako ću da gledam i posmatram, samo ću sebi reći da to je što je. Kako se sada igra košarka, zanimljivije mi je da gledam košarku na terminu nego da gledam NBA. Evo zašto i to kažem jer na terminima niko ne igra tako. Jedan ide na ulaz, jedan šutira, jedan igra leđima... Zabavnije je gledati kada neko ima kreativnost u igri, dok kad se gleda NBA, svi igraju isto, sve je programirano, sve je isto. Kada je odbrana u dropu, ti opet šutiraš trojku. Puštaju te jer ne znaš da šutneš, a ti opet šutneš. Pre je bilo kada ne znaš da šutneš, trener te nauči da radiš nešto drugo, sada smo prestali i to da učimo igrače. To me nervira i počeo sam da se pitam da li učitelji ove igre znaju šta rade", oštar je bivši košarkaš.

Setio se starih dana kada je Šakil O'Nil dominirao, iako nije znao da šutne ni sa jedne pozicije van reketa.

"Nedostaju nam osnove igre, ne mora svako da igra kao Stef Kari, Klej Tompson, Redži Miler ili Rej Alen. Neko ima drugačije veštine koje mogu da vam pomognu da pobedite. Sada me svaki trener na profesionalnom ili koledž nivou pita da li igrač može da šutne, na šta ih ja pitam, da vam pošaljem Šakila O'Nila, da li bi me pitali isto? Danas, verovatno bi. To je za mene strašno jer odbijam da verujem da ako bi Šakil O'Nil danas igrao da bi neki rukovodilac rekao, ne može da šutira, ne može da igra. Ne možete da mi kažete da danas sve zavisi od toga da li neko zna da šutira za tri poena. Ja volim kada neko zna da šutira, da me ne shvatite pogrešno. Gledao sam Daltona Knehta pre neki dan kada je ubacio 37 poena, razumem zašto toliko šutira, ali u toj ekipi ima igrača koji ne bi trebalo da pogledaju ka košu, a šutiraju trojke. To je to, samo ću to ostaviti tako", zaključio je Armstrong.