Dan kada i NBA staje: Virdžinijin put iskupljenja i čudesna bajka Teksas Teka

Košarkaški „bogovi“ će večeras definitivno imati težak posao. Jedna bajka moraće da bude okončana na najsuroviji mogući način, dok će druga biti krunisana velikim trofejom.

Ponedeljak je, a „preko bare“ je glavna tema dana i pitanje od milion dolara ko će poneti titulu i slaviti do duboko u noć?

Sa jedne strane imamo Virdžiniju čiji je scenario očigledno pisao neki mađioničar. Kako onda drugačije shvatiti njihov put do ovog velikog finala... Treba nekako objasniti činjenicu da je ovaj tim gubio sa dva poena razlike na dve sekunde do kraja u poslednja dva susreta, a na kraju je oba dobio. Možda je vreme da poznati film Veliki beg dobije nastavak, a da glavnu ulogu zaigraju košarkaši Virdžinije.

Kavalirsi baš vole da „zaplešu“ sa sudbinom, a to im izgleda ide od ruke.
„Ne znam šta nam je suđeno. Verujte da ni sam ne znam kako smo dobili onaj ludački meč protiv Oberna“, rekao je Mamadi Dijakite, košarkaš Virdžinije, posle polufinalnog okrašaja sa Tigrovima.

A onda sa druge strane imamo Teksas Tek... Pred početak sezone eksperti su predviđali da će završiti tek kao sedmi u svom regionalnom šampionatu. Nikada ranije nisu nastupali na Fajnal foru, ali njihov trener, Kris Bird, rešio je da je vreme da se tradicija poruši.
„Zašto ne bismo pobedili? Imamo fenomenalne igrače“, izjavio je tada trener ekipe iz Teksasa.

Kakvo čudno polufinale je iza košarkaša Teksasa i šta su sve morali da preguraju kako bi savladali Mičigen Stejt koji je vikend pre uzeo meru Djuku i velikom Zajonu Vilijamsonu. Najveća zvezda tima, Džaret Kulver je pogodio svega tri od 12 pokušaja iz igre, drugi najbolji strelac David Moreti je postigao „slabašnih“ pet poena, a startni centar Norens Odijase je uspeo da pogodi samo jednom. Reklo bi se - noćna mora.

Ali kada sve padne u vodu, dođe i vreme da se poradi na odbrani i da se prepusti nekome drugom da „obavi posao“ u napadu. Met Muni je bio taj koji je rešio da ne ćuti i pokazao da je čovek od čelika, jer je upravo on predvodio tim u finalna tri minuta utakmice kada je tim iz Teksasa napravio seriju 9:0 i lagano rešio utakmicu u svoju korist.
„Ovo je samo poslednja u nizu priča o našem velikom čudu“, rekao je nakon meča sa Mičigen Stejtom košarkaš Teksasa, Tarik Ovens.

Da se vratimo na Virdžiniju i na onu ludu završnicu protiv Oberna... Niko nije mogao da gleda kako Kajl Gaj prilazi liniji za slobodna bacanja. Tremu su imali i trener i navijači, a ko zna šta se onda tek vrtelo po glavi mladog košarkaša... Morao je da pogodi dva od tri bacanja kako bi sačuvao Virdžiniju u igri, a sva tri kako bi doneo pobedu. Ispostavilo se da je Gaj bio hladan kao stena i sasuo sva tri bacanja u koš.
„Bio sam preplašen, ali verovao sam da mogu to da uradim“, rekao je odmah posle meča sjajni košarkaš Virdžinije.

Trener Virdžinije Toni Benet nije mogao da pronađe reč kojom bi opisao ono što je Kajl Gaj uradio na tom susretu.
„Neverovatno... Izvinite, to nije dovoljno jaka reč. Fenomenalno, spektakulrano... Verujte, teško je reći bilo šta nakon ovoga“.

Za Kavalirse ovo je samo put iskupljenja, jer ko dobro prati koledž košarku zna da je Virdžinija prošle godine bila na „tamnoj strani“ istorije. Tada su eliminisani u prvom kolu od šesnaestog nosioca, UMBC-ja, iako su oni sami bili postavljeni za prve nosioce. I ništa to ne bi bilo nimalo čudno da se to nije desilo po prvi put u istoriji Martovskog ludila. Zbog toga, nijedna konferencija za medije koju je tim iz Virdžinije održao pre ili posle nekog susreta nije mogao da prođe bez pomena prošlogodišnje bruke.
„Mislim da me pitate za UMBC nakon svake runde. Svaki put kažem gotovo identičnu stvar, ali ona sa svakom pobedom postaje sve slađa. Učinićemo sve da završimo posao do kraja. Slobodno to pitanje postavite i u ponedeljak nakon utakmice“, rekao je nakon polufinala Taj Džerom, košarkaš Virdžnije.

Ali neće Kavalirsima biti nimalo lako protiv Teksas Teka koji leti na nekom svom magičnom ćilimu. Ipak, nema ništa „šarmantno“ u načinu na koji tim sa juga Sjedinjenih Američkih Država igra. Nekada je gotovo nemoguće probiti odbranu tima iz Teksasa što su iskusili mnogi pre - polufinale je pokazalo da Tek izgleda sa sobom uvek nosi neki neprobojni štit, jer kako drugačije objasniti činjenicu da su fenomenalni Mičigen Stejt sveli na samo 51 poen, čak 11 manje od prethodnog negativnog rekorda za ovu sezonu.
„Za retko koju utakmicu u karijeri mogu da kažem da je moj tim dotučen do kraja. Večeras to priznanje odajem Teksas Teku, bili su neverovatni“, izjavio je Tom Izo, trener Mičigen Stejta nakon polufinala u nedelju.

Met Muni je nakon tog polufinala podelio jednu anegdotu sa početka sezone, kada je Teksas Tek polako ulazio u prepoznatljivu formu.
„Trener Bird nam je tada rekao da imamo dovoljno snage, hrabrosti i snalažljivosti da zaigramo u finalu. Svaki trener je pomalo lud na svoj način, ali ko je mogao da pomisli da će se njegove reči na kraju ispuniti. Jesmo verovali, jesmo se držali zajedno tokom čitave godine, ali ovo je neverovatno“, rekao je najbolji pojedinac minulog polufinala.

Nijedan tim nije ranije stavio ruke na čuveni trofej, što nismo videli u borbi za titulu još od 1990. godine i meča između Djuka i UNLV-ja. Zapravo, ni Virdžinija ni Teksas Tek nikada ranije nisu bili ni u velikom finalu, što se nije dogodilo još od 1979. godine. Tada su se za titulu borili Medžik Džonson koji je predvodio Mičigen Stejt i Leri Bird koji je nastupao za Indijana Stejt.

Vreme je za konačnu presudu... Neko ipak mora da padne.

NCAA MARTOVSKO LUDILO - FINALE (MINEAPOLIS)

03.20: (1,85) Virdžinija (14,0) Teksas Tek (2,10)

Napomena: Kvote su podložne promenama

Piše: Srđan Todorović
Foto: Reuters