Da mogu da vrate vreme, da li bi birali isto? Bonga, Forest i ostali od lidera do epizodista

TRENT FOREST

Američki organizator igre je u takmičarskoj 2024/2025 posle NBA karijere došao kao u Evropi i u dresu Baskonije koja zna da namiriše "stranca ispod radara" odmah pokazao da može da bude dominanta. Jako telo, brz prvi korak, odlične fizičke predispozicije, kontrola tempa, prvoklasan ulaz ka košu, pregled igre, svime time je dominirao i uspevao da nadoknadi nedostatak šuta sa distance. Lane je bio još bolji, iako je propustio određeni deo sezone zbog povrede i postalo je jasno da će na leto promeniti sredinu i otići u klub znatno većih ambicija od Baskonije.

Upravo se to dogodilo, a Forest je Vitoriju zamenio Istanbulom i postao član Fenerbahčea. Može se reći da je ovde slična priča kao kod Isaka Bonge. Nekadašnji član Atlanta Hoksa nalazi se u timu koji konkuriše za vrh, bez dileme ima daleko bolji ugovor u odnosu na onaj u Baskoniji, ali je uloga neuporedivo manja.

Minutaža od 17 i po minuta je znatno manja od one u Baskoniji (23,52), a treba uzeti u obzir da su španski klubovi poznati po tome da čestim izmenama i regulisanjem minutaže održavaju konstantno jak tempo. Forest je navikao da igra u sistemu u kojem je on glavni, gde je kod njega lopta i on donosi, odluke, a sada u spoljnoj liniji tima ima Šejna Larkina, Vejda Boldvina i Tejlena Hortona Takera, te je jasno da u ovakvoj konkurenciji u najboljem slučaju može biti samo bek-ap nekadašnjem članu Anadolu Efesa. Takođe, i na krilu su igrači koji zahtevaju loptu u rukama (Vil Klajburn i Ševon Šilds), pa su mu manevarske sposobnosti dodatno sužene.

Verovatno bi za Foresta bilo bolje da se tokom leta opredelio za ekipu u kojoj možda ne bi bio glavni, ali sigurno drugi igrač po uticaju. Nije on neko ko može da pruži previše ako mu se ne da prostora, dok je svakako reč o igraču koji ima kvalitet da organizuje igru apsolutno svih evroligaških timova. Svakako da mu je novac tu, kao i status igrača kluba koji se bori za sam vrh, ali nema sumnje da sigurno želi mnogo više na parketu u odnosu na ono što trenutno ima u Fenerbahčeu.

MOZZART RELAX radi za tebe – Tvoj tim povede sa 16 razlike, i tip kec ili dvojka je odmah dobitan

MAMADI DIJAKITE

Dubai je odlučio da napravi ekipu koja po imenima može da bude jedan od kandidata za fajnal-for. Baš kao Fenerbahče, tim iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je takođe poželo momka koji je lane igrao sjajno u Baskoniji, pa je tako odlučio da angažuje Mamadija Dijakitea.

Rođeni Gvinejac je očarao svojim fizičkim predispozicijama, načinom da kao četvorka i petica širi igru, bude pretnja sa distance, a ujedno dovoljno eksplozivan da se ne nakon finte šuta ili uručenja ustremi ka košu i ostavi nas na prvom koraku. Upravo je on, uz Trenta Foresa i Timotija Luvavua bio najvažniji za igru Baskonije i zbog svega što je lane pokazao nije bilo realno da će ostati u Vitoriji, ali se i kod njega postavlja pitanje da li je napravio adekvatan potez u izboru nove sredine.

Trener Dubaija Ćavi Paskval na mestu centra ima zacementiranog Mfiondua Kabengelea koji slovi za jednog od najboljih petica u Evropi, dok su se kao krilni centri etablirali Toko Šengelija i Filip Petrušev. Na sve to, Dubai ne igra u takvom ritmu koji odgovara Dijakiteu, pa je njegova uloga u timu iz Emirata prilično ograničena i ni on nema ni blizu prostora da pokaže sve ono sa čime raspolaže.

BRANKU BADIO

Još jedan igrač Panatianikosa može da se nađe na ovoj listi. Branku Badio je rešetao u dresu Valensije i činio sa Žanom Monterom bekovski tandem od kojeg je Evropa drhtala. Odlučio se da narandžasti dres zameni zelenim i može se reći da nije kao da ga paklena konkurencija jede, ali da mu svakako ne odgovara to što nema ulogu koju je imao među Slepim miševima.

Senegalac je takođe jedan od igrača koji živi od toga kada mu se da sloboda, lopta u ruke u prilika da on bude taj koji kreira i rešava, ali nema puno prostora za tako nešto. Istina, imao je Badio u nekim mečevima veliku minutažu, kao protiv Partizana ili Hapoela, međutim, njemu je potrebno u kontinuitetu da igra sa značajnom ulogom i bude među onima koji će najviše da se pitaju za stanje na parketu.

Okružen Kendrikom Nanonm, Silvenom Fransiskom, Kostasom Slukasom, pa na kraju krajeva i Džerijanom Grentom, taško da će moći da se iskaže u onoj meri u kojoj je radio u Valensiji. Ukoliko želi više da igra, bude lider, onda PAO svakako nije tim za njega. Međutim, ako može da prihvati to što više nije jedan od dvojice glavnih igrača, a za uzvrat mu sve to kompenzuju unosan ugovor i potencijalna titula, onda je zeleni deo Atine dobra destinacija. Međutim, za pretpostaviti je da se nadao znatno većem uticaju nakon najbolje sezone u karijeri.

MOZES RAJT

Centar sa pasošem Severne Makedonije jedan je od onih što mogu da se podvedu pod izuzetak. Njegova uloga se nije smanjila, naprotiv igra na istom nivou kao lane, lider je na istovetan način kao što je to bilo u Žalgirisu, ali je Olimpija sredina u kojoj u ovom momentu apsolutno niko ne želi da se nalazi.

Manekeni su, uz Baskoniju, najlošiji tim Evrolige i ne deluju kao ekipa koja može da se podigne, bez obzira na to što Rajt u proseku beleži 12,1 poen i 5,5 skokova. Moglo je da bude drugačije, samo da je sjajni centar umesto Milana otišao put Barselone za koju je inače prvobitno i potpisao ugovor. Međutim, loš izbor nove sredine ga je osudio da gotovo već posle 10 odigranih utakmica može da se pomiri sa činjenicom da će deo elitnog takmičenja biti samo u osnovnom delu jer su Manekeni na učinku od pobede i devet poraza.

DŽAJLEN HORD

Francuz je takođe izuzetak. On nije promenio sredinu tokom leta. Naprotiv, produžio je saradnju sa Makabijem i to kao jedan od najkvalitetnijih krilnih centara u Evroligi i da može da vrati vreme, možda bi promenio ovu svoju odluku.

Bila su solidna očekivanja od Ponosa Izraela ove sezone, ali je Makabi u potpunosti podbacio i posle 10 odigranih kola ima dva poraza. Apsolutno svi izgledaju indisponirano u redovima šestostrukog prvaka Evrope, ali ono što je evidentno jeste da Hord niti ima sa kim da sarađuje kada je reč sa igračima spoljne linije, niti pokazuje ono što je radio prethodne dve sezone u žutom dresu. Nema prepoznatljive tranzicije, atraktivnih zakucavanja, dominacije na skoku, dobre defanzive... Jednostavno, francuski reprezentativac se utopio u sivilo i deluje da bi iz ove perspektive za njega bilo mnogo bolje da je letos napravio iskorak u karijeri i okušao se u nekom ambicioznijem timu.

Mnogima bi igrač ovakvih karakteristika bio sjajan za roster, baš kao i svi momci pomenuti sa liste, ali za njega nije bila pogubna promena sredine, već upravo ostanak u istoj u kojoj se zasitio.