Čuveni Picilkas ne zaboravlja finale iz Indijanapolisa - pitali smo ga da li je pogurao Jugoslaviju do zlata

Kada glasom Slobodana Šarenca izgovorite: "Gospodine Picilkas"... Svakom ljubitelju košarke u Srbiji prođu kroz glavu legendarne scene iz 2002. godine sa Mundobasketa u Indijanapolisu kada je Jugoslavija osvojila zlato u ludom finalu protiv Argentine. Baš taj gospodin Picilkas je bio jedan od aktera koji se i posle dve decenije pamti. Neki će reći da je grčki sudija Nikos Picilkas izabranicima Svetislava Pešića tada progledao kroz prste, ali mi ćemo uvek reći da je Jugoslavija tada bila najbolja, sa ili bez pomoći grčkog sudije koga je Mozzart Sport sreo na potpuno neočekivanom mestu.

Skoro 23 godine kasnije Nikos Picilkas je šetao dvoranom VTB Arene u Moskvi tokom Ol star utakmice, to je bila prilika koju nismo smeli da propustimo, da pitamo glavnog sudiju legendarnog meča da li je napravio grešku ili nije i tako pomogao Jugoslaviji da dođe do zlata.

Pokušali smo prvo na "prevaru" kada smo ga potpuno neočekivano sreli.

Gospodine Picilkas, da li znate da vas u Beogradu i dalje vole i cene posle 20 godine?
"Ha-ha-ha to je zato što ličim na Al Paćina", raspoloženo će nekadašnji sudija pomislivši da je naleteo samo na navijača sa dobrim sećanjem.

Odmah pominjemo 2002. godinu i Indijanapolis.
"U Beogradu me vole, u Argentini verovatno ne, ali to je život".

Bilo je vreme da se predstavimo da smo novinari i da pitamo za koji minut zvaničnog intervjua. Tu ipak, Picilkas zauzima nešto defanzivniji i zvaničniji stav, ali prihvata da porazgovara za Mozzart Sport, doduše svega nekoliko minuta.

Razgovor Picilkasa sa novinarom Mozzart Sporta

Počeli smo izokola, o trenutnom angažmanu Grka.
"Uživam u poziciji kao kontrolor suđenja u VTB ligi. Pre osam godina sam dobio ponudu od lige, to je za mene bio izazov. U to vreme sudijska organizacija u Rusiji nije bila na visokom nivou, a sada sudije iz VTB lige mogu da sude najjača takmičenja. I dalje živim u Grčkoj, sa vremena na vreme dolazim u Moskvu, pričam sa sudijama. Držimo seminare, imamo sastanke..."

Da li pratite Evrolige?
"Naravno".

Da li mislite da je suđenje ove sezone na visokom nivou?
"Nemam komentar", uz osmeh će Picilkas.

Ipak ni mi ne posustajemo. Pitamo za poređenje sudijskog posla u njegovo vreme sa ovim današnjim - modernim vremenom.
"Uvek je teško, sudijski posao je sam po sebi težak. U moje vreme je bilo mnogo drugačije, bilo nas je samo dvojica na terenu. Kasnije se taj broj popeo na trojicu. Danas imamo i taj sistem gledanja snimaka. On je dobro pomagalo za sudije, tu nema dileme, ali mi se čini da se previše koristi i to kada situacija ne nalaže, ponekad potpuno bez razloga. Sudije kao da se boje sopstvenih odluka i stalno pokušavaju da se uvere u sopstvenu ispravnost. Voleo bih da se to manje koristi kako bi se održao ritam meča".

Svestan je bio Grk pitanja koje ga čeka. Uostalom zbog toga smo ga i zaustavili - da prokomentariše završnicu utakmice koja se odigrala pre dve decenije, a koju očigledno veoma dobro pamti.

Argentinci će reći da Nikos Picilkas nije svirao faul Marka Jarića nad Hugom Skonokinijem koji nije pogodio koš koji bi eventualno doneo trijumf. Umesto toga meč je ušao u dodatnih pet minuta gde je Jugoslavija dominirala i odnela trijumf vredan zlatne medalje.

Odgovor je bio... U najmanju ruku diplomatski i štur.
"Jedna od mojih najvažnijih utakmica u životu... Zapravo bila je velika čast. Imao sam veoma dobar turnir, veoma sam bio zadovoljan kako sam odradio posao.. Na kraju utakmice desio se jedan momenat koji se kasnije raspravljao mnogo... OK... Ne želim da pričam o tome... Imam svoja sećanja na to.. dobra i loša, ali sam zahvalan što sam bio deo takvih momenata", završava kraći razgovor slavni sudija za naš portal.

Možda nismo dobili konkretan odgovor da li je pomogao ekipi Svetislava Pešića ili nije... Ono što nama ostaje da se i posle dve decenije sećamo na čuveni Indijanapolisi gde je Picilkas bio deo istorije.