Čudesna priča Hlinasona: Čuvao ovce, pa potpisao za Valensiju i postao rekorder evropskih kvalifikacija

Uglavnom se o FIBA prozorima priča u negativnom kontekstu. Već prenatrpan košarkaški raspored širom sveta dodatno je opterećen zbog njih, a neslaganja najjačih klupskih takmičenja (Evroliga, NBA) sa Svetskom kućom košarke dovela su i do toga da državni timovi ne mogu da se bore za mesta na kontinentalnim i planetarnim smotrama u najjačim sastavima. To je sa druge strane otvorilo prostor manjim zemljama, kao i igračima iz senke da iz nje izađu. Videli smo brojna iznenađenja, a jedno od najvećih u novom ciklusu svakako je pobeda Islanda nad Italijom posle dva produžetka (107:105). Junak velike pobede Skandinavac bio je bivši igrač Valensije, sada član Saragose - Trigvi Hlinason.

Stameni centar je susret okončao sa neverovatnim dabl-dablom - 34 poena i 21 skok. U finišu je ogrnuo herojski plašt, vezao četiri poena i uhvatio jako važnu loptu pod protivničkim košem, pa je doveo Islanđane na prag senzacionalnog trijumfa. Poveli su 106:102 i izdržali.

Hlinason je sakupio 50 indeksnih poena, što je rekord evropskih kvalifikacija. Skinuo je "sa trona" košarkaša Budućnosti i reprezentativca BiH Edina Atića, Gjorgija Šermadinija iz Gruzije i Janisa Strelnijeksa iz Letonije koji su pre tri godine uspeli da ostvare indeks 37. Potpuno ih je zasenio i postavio rekord koji će biti jako teško oboriti. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo jedino je korisniji uspeo da bude Guna Ra iz Južne Koreje. On je u sudaru sa Sirijom sakupio 59 indeksnih poena, jedan manje protiv Hong Konga - pre četiri godine. Mora se ipak odati priznanje Islanđaninu koji je do evropskog rekorda došao protiv daleko kvalitetnije selekcije, što posebno daje na težini njegovom istorijskom nastupu.

"Naravno, Italija ima sjajan tim i veliki broj taktika da nas nadigra. Znali smo da moramo da se borimo i postaramo da ostanemo u igri do samog kraja. Bilo je blizu, ali na kraju otišlo na našu stranu i preserećni smo", rekao je 24-godišnji košarkaš posle velikog trijumfa.

Pojasnio je i detaljnije kako su Islanđani spremili duel sa Azurima.

"Bili smo svesni da imaju veliki broj bekova koji mogu da postižu poene. Odlučili smo da rizikujemo sa odbranom, ja sam branio reket. Trudili smo se da ih sprečimo da dolaze do lakih poena, terali ih da šutiraju. Pogodili su dosta otvorenih šuteva koje smo im ostavili. Na sreću i mi smo".

Mamina kuhinja je ponela zasluge, tvrdi Hlinason.

"Bio sam sa porodicom. Jeo sam hranu koju mi je majka spremila. Bio sam dobro pripremljen. Obožavam da igram za Island i uvek mi je velika čast da branim boje reprezentacije", dodao je košarkaš Saragose.

Island ima dve pobede i poraz posle tri kola i sa tim učinkom sedi na drugom mestu Grupe H, iza jedine selekcije koja ju je savladala - Rusije koju sa klupe predvodi Zoran Lukić (3-0). Na dobrom je putu da obezbedi plasman u drugu fazu kvalifikacija, gde se ukrštaju tri najbolja tima iz grupa H i G (Španija, Gruzija, Ukrajina, Makedonija). Deluje da je na dobrom putu da obezbedi vizu za Mundobasket 2023. godine, prvi put u istoriji. Ukoliko uspe, postaće zemlja sa najmanjim brojem stanovnika koja se domogla završnog turnira Svetskog kupa (oko 371.000). Tu titulu drži Crna Gora, koja je sa populacijom od oko 600.000 učestvovala pre dve i po godine na planetarnoj smotri u Kini.

Jasno, ukoliko Island ispiše istoriju, to će velikim delom biti zbog 216 centimetar visokog i 118 kilograma teškog Hlinasona, iza kojeg se krije neverovatna priča.

Rođen je u gradiću na severoistoku Islanda pod imenom Tingejrsvejt, koji je na 400 metara nadmorske visine, broji oko 900 žitelja i najbliža prodavnica mu je na sat vremena udaljenosti. Odrastao je na farmi, pa je od malih nogu čuvao ovce, skupljao seno - sve što je potrebno da domaćinstvo funkcioniše. O košarci gotovo ništa nije znao. Ipak, ti uslovi su ga očvrsnuli i izvajali. Kako ga je ESPN svojevremeno opisao, Hlinason je "ogroman, ali pokretan, snažan, ali agilan". Prvi dodir sa košarkom imao je u kadetskoj selekciji tima pod nazivom Tor. Kada se pojavio na treningu, trener ekipe Bjarki Arman Odson je ostao zapanjen.

"Nisam mogao da verujem šta vidim svojim očima. U to vreme je bio pomalo čudan, ali nesumnjivo veoma snažan. Pitao sam ga da li može da zakuca, što je uradio sa lakoćom".

Senzacija: Island srušio Italijane u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo

Prepoznali su Odson i njegov kolega Ogust Gudmundson da bi Hlinason mogao da napravi ime u košarci zahvaljujući sjajnim fizičkim predispozicijama, pa im nije bilo teško i da ga po najvećem snegu voze na treninge. Dešavalo se ipak da gradić u kojem je živeo bude toliko zavejan, da ne može da mu se priđe.

"Sa svojim ocem nas je čekao na motornim sankama usred oluje. Bilo je neverovatno. Njegova porodica je bila jako izolovana. Par puta se dešavalo da ne mogu da napuste farmu po dve nedelje zbog snega", rekao je Gudmundson.

Na kraju je ga je odveo na sastanak sa selektorom U18 tima. Bio je začuđen jer mu je Hlinason tokom prve utakmice postavljao čudna pitanja. Ispostavilo se da je prvi put prisustvovao utakmici pet na pet.

"Za 40 meseci je od momka sa farme koji voli sport, ali nikada nije igrao košarku, postao igrač Valensije. To je neverovatno", dodao je Gudmundson.

Hlinason i Stefano Tonut (Foto: fiba.basketball)

Dominirao je u omladinskim selekcijama Islanda, pa su i NBA skauti u njemu prepoznali potencijal. Na kraju je izašao na draft 2018. godine, posle sezone provedene u Valensiji. Predviđalo se da bi mogao da bude izabran u drugoj rundi, ali nije imao sreće. Odigrao je dve utakmice za Toronto tokom Letnje lige i više nije imao dodira sa NBA.

Nije mu ni Valensija dovoljno verovala. Na kraju se kalio u njenoj filijali, pa Obradoiru, pre nego što je leta 2019. godine napustio klub i završio u Saragosi. Minule sezone je bio igrač sa najboljim procentom šuta za dva poena u ACB ligi (75,2 odsto). U jakoj konkurenciji u španskoj ligi ove sezone beleži 6,8 poena i 5,1 skokova po meču. Šut za tri nema, građom ne odgovara modernoj "smol bol" košarci, ali Trigvi je sa Islandom već napravio senzaciju. Ukoliko ovako nastavi, mogao bi da ispiše istoriju i pravu bajku FIBA kvalifikacionih prozora.