Crveno-bela veza Pirej – Beograd

Treći mandat Čarlsa Dženkinsa u Crvenoj zvezdi završen je zvanično u subotu, kada je Olimpijakos na svim mrežama objavila da je iskusni bek potpisao ugovor.

Mada je daleko od toga da je treći boravak u Beogradu ispunio takmičarska očekivanja i mogao bi da potpadne pod kategoriju “za zaborav“, Dženkins je iz kluba otišao neukaljanog obraza i kao neko čije su zasluge iz prošlosti, kao i dokazana ljubav prema Zvezdi ipak veće od jedne loše sezone – ne računamo onu iz prethodne epizode, do pola bila slaba, a kasnije vrlo dobra – koja se na kraju ni ne računa.

Zvanično: Dženkins u Olimpijakosu

Dok odgovornima u redovima i dalje aktuelnog šampiona Jadranske lige i Srbije ostaje da se bave velikom rekonstrukcijom tima pod vođstvom Saše Obradovića, Čarls Dženkins je ušao u klub igrača koji su tokom karijere branili boje oba crveno-bela sastava. Iz Beograda i Pireja. Popularni Đenka postao je 14. igrač sa takvim razvojnim putem.

Prvi među njima je Dragan Tarlać. Mnogima je poznata priča nekadašnjeg jugoslovenskog reprezentativca. U vreme raspada velike Jugoslavije zajedno sa Predragom Stojakovićem, Milanom Gurovićem i još nekim igračima uzeo je dvojno državljanstvo, pa je uz srpski imao i pasoš Grčke. Dve dobre sezone u Crvenoj zvezdi bile su dovoljne da ga preporuče Janisu Janidisu pa je usledio transfer u Olimpijakos 1992, gde se zadržao punih osam godina. Za to vreme postao je šampion Evrope pod komandom Dude Ivkovića, a takođe je uzeo i pet titula grčkog šampiona, kao i dva nacionalna Kupa. Imao je mogućnost da još 1995. ode u one Čikago Bulse, koji su ga iste godine birali na Draftu kao 31. pika, ali on je odlučio da ostane u Pireju. Na kraju je i zaigrao za Bulse na prelazu dva milenijuma, ali to više nije bio onaj isti tim koji je harao najjačom ligom sveta na krilima Majkla Džordana, Skotija Pipena, Tonija Kukoča, Denisa Rodmana i ostalih...

Dragan Tarlać u Olimpijakosu (©MN Press)

Dušan Vukčević je bio izdanak Bosne, ali je još u mlađim kategorijama prešao u Beograd, gde je 1993. potpisao za Crvenu zvezdu. Sa Zvezdom osvaja titulu šampiona Jugoslavije godinu dana kasnije, a 1995. prelazi u Apolon. Posle dve sezone u Patrasu, Vukčević je imao želju da okuša sreću na NBA draftu 1997, gde nije izabran. Posle dosta razmišljanja odlučio se na transfer u redove tada aktuelnog evropskog šampiona. U Pireju se zadržao četiri godine, a život ga je još jednom odveo na istu adresu. Bilo je to 2004. pošto je s Montepaskijem osvojio titulu u Italiji, ali se u Olimpijakosu zadržao samo nekoliko meseci pošto je otišao u Ulkerspor.

Skunija Pena na Malom Kalemegdanu pamte kao jednog od najboljih stranaca koji je nosio crveno-belu opremu. U sezoni 2002/03 bio je daleko najbolji igrač Zvezde, navijači su ga prosto obožavali i tada je odigrao najbolju godinu karijere sa prosekom od 16 poena i četiri asistencije. Zbog brojnih problema u Zvezdi morao je da se preseli u Cibonu, posle toga je igrao za Makedonikos, Skavolini i ponovo Cibonu pre nego što je 2006. stigao u Pirej. Baš kao i Vukčević, među grčke crveno-bele igrao je još jednom. Na samom startu 2010. potpisao je kao zamena za Vona Vejfera koji nije uspeo da se adaptira na evropski stil košarke. U Pireju se zadržao do kraja sezone, a boravak u Grčkoj završio je s jednim osvojenim peharom nacionalnog kupa.

Za razliku od prethodnika, Pero Antić je ostavio dubok trag u oba kluba. Za Crvenu zvezdu igrao je od 2005. do 2007. i uzeo Kup Radivoja Koraća, a ponovo je obukao dres voljenog kluba u sezoni 2017/18 kod Dušana Alimpijevića. Bila je to i njegova poslednja godina u karijeri, koju je završio sa titulom šampiona Srbije. U Pireju je ipak napravio mnogo više. Došao je na insistiranje Dude Ivkovića, a tokom dve godine (2011-2013) Antić je sa Olimpijakosom bio uzastopni šampion Evrope (prvo s Ivkovićem na klupi, onda i sa Jorgosom Barcokasom), kao i prvak Grčke! Po osvajanju druge evropske titule, Antić se seli u Atlantu gde je imao solidnu NBA epizodu.

Antićev saigrač tokom prvog boravka u Zvezdi bio je Igor Milošević, koje tri godine nastupao za beogradski sastav (2005-2008), pre nego što je direktno iz glavnog grada Srbije otišao u Pirej. Međutim, trener Panajotis Janakis mu je dao ograničenu ulogu. Kratak mandat u Zvezdi i Olimpijakosu imao je i Vrbica Stefanov. Makedonac je u Zvezdi proveo svega desetak dana te 2006, u vreme kada je Dragan Šakota bio šef struke. Odigrao je jednu zvaničnu utakmicu, protiv FMP u Železniku, a ugovor je raskinuo iz privatnih razloga. Iako je tada izjavljivao da će završiti igračku karijeru, otišao je u Olimpijakos, gde se zadržao do 2007. 

Slučaj Lorensa Robertsa je specifičan. Ne samo što je igrao za beogradske večite rivale, što se desilo posle kratkog boravka u Pireju, već za Olimpijakos nije odigrao nijedan zvanični meč!

Naime, on je u Olimpijakos stigao kao igrač s NBA iskustvom posle dvogodišnjeg boravka u Memfisu gde je imao ulogu u rotaciji, pogotovo u drugoj sezoni. U Olimpijakos je stigao leta 2007. i parafirao dvogodišnji ugovor, ali je posle samo nekoliko meseci otpušten jer tadašnji šef struke Pini Geršon nije bio zadovoljan njegovim zalaganjem na treninzima i nije ispunio očekivanja. Od profesionalne košarke pauzirao je bezmalo godinu dana pre nego što je u septembru 2008. stigao u Crvenu zvezdu. Iako je imao solidnu sezonu na Malom Kalemegdanu, ostaće upamćeno da je mnogo bolje role pružao kao igrač Partizana, s kojim je osvojio triplu krunu i igrao Fajnal for Evrolige.

Sofoklis Skorcanitis u Crvenoj zvezdi (©MN Press)

Transfer Sofoklisa Skorcanitisa u Crvenu zvezdu bio je dočekan s velikom pompom, crveno-beli su mu priredili zanimljiv doček u gradskom prevozu na putu od aerodroma do grada, što je zapravo bio interesantan marketinški potez u organizaciji kluba, ali... Ubrzo se pokazalo koliko je njegov dolazak bio pogrešan. Dejan Radonjić nikako nije uspevao da ga igrački osposobi za njegov sistem, Zvezda je jako patila, pa je posle samo dva meseca dobio otkaz. Bila je to, setiće se navijači Zvezde, jedna od tri ogromne greške, uključujući Gala Mekela i Rajana Tompsona. Na kraju je ta sezona 2015/16 ipak bila jedna od najboljih u klupskoj istoriji.

Skorcanitis je u Pireju proveo pet godina (2005-2010) gde je imao mnogo uspona i padova, ali i problematičnih odnosa sa trenerima koji su dolazili i prolazili. Mada je i pored toga bio među neizostavnim šrafovima tima. Sa Olimpijakosom osvojio je samo jedan nacionalni kup, mada je bio učesnik pet Ol star utakmica, od čega je dve završio kao MVP. Takođe je bio izabran i u idealnu petorku grčkog prvenstva 2006. godine.

Nekoliko puta je tokom poslednjih godina Marko Kešelj izjavio da mu je najveća greška u karijeri što je 2012. napustio Pirej. Tokom te dve godine u Olimpijakosu igrao je najbolju košarku svoje karijere i bio vedeta reprezentacije Srbije. Po odlasku iz dvorane Mira i prijateljstva više nikada nije bio isti. U Grčkoj je postao šampion Evrope sa Dudom Ivkovićem i Perom Antićem, kao i prvak Grčke, te osvajač nacionalnog kupa.

Kešelj je ipak Zvezdino dete. Poput Antića dva puta je igrao za Zvezdu. Prvo od 2008. do 2010. kada je sarađivao sa Svetislavom Pešićem. Mada je njegov prvi mandat igrački bio uspešniji od drugog, u drugom boravku na Malom Kalemegdanu okitio se titulama. Dve u Superligi i mnogo važnije – krunom prvaka Jadrana 2019. Pod trenerskom palicom Milana Tomića podigao je i pehar osvajača ABA Superkupa 2018. Ipak, njegova uloga u Crvenoj zvezdi bila je ograničena. Sa Zvezdom se rastao prošlog leta i od tada nema angažaman, a kasnije je potvrdio da je izvestan kraj karijere.

Mnogi verovatno ne znaju, ali Kalin Lukas je uz kratak boravak u Crvenoj zvezdi imao tek nešto dužu epizodu u Pireju. Lukas se pamti kao jedan od najvećih promašaja Dude Ivkovića u Olimpijakosu. Otišao je posle samo šest meseci, u januaru 2012. Brzim premotavanjem filma dolazimo do prošle zime, kada je Lukas potpuno niotkuda isplivao kao pojačanje Zvezde za ostatak sezone, iako punih 11 meseci nije imao profesionalni angažman. Nije igrao mnogo, niti uspeo da ostavi bilo kakav utisak.

Stratos Perperoglu u Crvenoj zvezdi (©MN Press)

Zato je Stratos Perperoglu urezao svoje ime u istoriju oba kluba. Jedan je od domaćih igrača koji je izazvao pravi zemljotres tako što je dres Panatinaikosa zamenio opremom Olimpijakosa u leto 2012. U Pireju se zadržao dve godine, a 2013. postao je šampion Evrope u Londonu. U Zvezdu je došao u avgustu 2018. na insistiranje Milana Tomića i brzo postao vitalan deo ekipe. Zračio je ogromnim iskustvom i bio važna karika u vraćanju jadranske titule na Mali Kalemegdan, ali i osvajanju ABA Superkupa i prvenstva Srbije. Povrede su ga, ipak, sprečile da ostavi još dublji trag, ali je dobio veliko poštovanje navijača.

Mnogima je u lepom sećanju ostao i Tejlor Ročesti, mada je cela ta sezona 2017/18 bila u najmanju ruku turbulentna. Verovatno ne bi bila takva da je Matijas Lesor protnuo loptu kroz obruč u Podgorici, ali bila je... Tejlor Ročesti je bio pokretačka mašina Zvezde, a odmah iza njega bio je Džejms Feldin. Pravi skorer, odličan napadač s statistikom koja je pokrivala njegovu platu. Nije uspeo da uzme Jadransku ligu, ali je izabran u idealnu petorku regionalnog takmičenje i ostao je samo na tituli u prvenstvu Srbije. Posle jednogodišnjeg boravka u Kini prošlog oktobra preselio se u Pirej na insistiranje tadašnjeg trenera Kestutisa Kemzure. Njegova prva godina u Olimpijakosu bila je turbulentna i nije bio ni blizu nivoa iz Zvezde.

Na kraju stižemo do Kevina Pantera. Američki šuter je pre Dženkinsa bio najsvežiji član grupe igrača koji su igrali za oba crveno-bela sastava. Panter je tokom nedavno prekinute sezone igrao i za Olimpijakos i za Zvezdu. Sezonu je počeo u Pireju, ali nije uspeo da se uklopi u sistem, pa je poslednjih dana decembra prešao u Crvenu zvezdu. Ostavio je dobar utisak, bio Zvezdino napadačko oružje i neko ko je umeo da rastereti Bilija Berona i Lorenza Brauna u tom smislu, ali je (pre)često znao i da solira, što mu je Dragan Šakota dozvoljavao. Ipak, kod njega je igrao vrlo dobro i čak je delu navijača prirastao za srce. Odnedavno je postao igrač milanske Olimpije.

Uz imena koja smo pomenuli vredi istaći i da su Crvenu zvezdu i Olimpijakos kao treneri vodili Milan Tomić i Dragan Šakota. 

Pogledajte MOZZART NJUZZ, vaš prozor u svet sporta...