Crno-beli u Parizu brane svoj novi identitet: Kako usporiti Hifija i ugušiti Parizov ritam?

Partizan Mozzart Bet je na početku nove evroligaške sezone pokazao nešto što bi moglo da postane jedno od važnijih obeležja novog tima i što, objektivno, dugo nije viđeno. Protiv Olimpije Milano crno-beli su odbranom menjali tok utakmice, terali rivala da troši vreme za organizaciju i pre svega iz agresivnosti Luke Vildoze i Alesandra Pajole dobijali energiju koja im je prošle sezone često nedostajala u kontinuitetu. Već na gostovanju Parizu (TV Arenasport, 20.45) Partizanovu odbranu čeka sasvim drugačiji zadatak.

Ekipa Maksima Lefevra neće pokušavati da igra po pravilima koja su odgovarala Partizan Mozzart Betu protiv Armanija, već da ga uvede u svoj (kontrolisani) haos koji je prethodnih godina znao da obori na pleća čak i najbolje sastave. Pariz igra košarku visokog ritma i uz veliki broj šuteva za tri, često i pre nego što protivnička odbrana uspe potpuno da se postavi, a najveću slobodu u takvom sistemu ima Nadir Hifi, najbolji strelac ekipe i nesumnjivo prva opasnost po koš tima Đoana Penjaroje.

Hifi je jedan od onih bekova, spremnih da uđu u seriju šuteva bez obzira na nekoliko prethodnih promašaja. Dobro su ga zapamtili u Partizanu minule sezone, jer im je u oba susreta ubacio 20+ poena, a u Beogradu bio jedan od, ako ne i glavni razlog zašto je Partizan svog domaćina deklasirao u krcatoj Beogradskoj areni.

Zato će za njegov "mir" biti zaduženi Luka Vildoza i Alesandro Pajola. Dvojica bekova su protiv Armanija na otvaranju sezone postavili letvicu visoko i nametnuli defanzivni intenzitet koji je na kraju slomio šampiona Italije. Od 12 ukradenih lopti nekadašnji Virtusov dvojac imao je tačno polovinu - Vildoza četiri, Pajola dve. Obojica su radili stvari koje, kako se to popularno kaže, ne mogu da se mere samo statistikom. Pritiskom na loptu terali su protivničke bekove da napade počinju dalje od mesta sa kojih su želeli, usporavali su prvi pas i otežavali ulazak u osnovne akcije. Armani zbog toga dugo nije uspevao da uspostavi kontrolu, a Partizan je iz dobre odbrane dobijao priliku da napada pre nego što se rival postavi. To i jesu postulati Penjarojine filozofije, doduše i dobrog dela predstavnika španske škole košarke.

20.45 (1,75) Pariz (15,0) Partizan Mozzart Bet (2,47)

E sad, protiv Pariza neće biti dovoljno samo ponoviti isti nivo agresivnosti. Francuski tim igra brže od Armanija, lakše odustaje od prvobitne akcije i spremniji je da napad završi već u prvim sekundama, sa prvim otvorenim šutem. Kada se posle otvaranja sezone podvlačila crta, kao jedna od zamerki odbrani crno-belih upravo se isticalo to što je protivnik imao dosta otvorenih šuteva. Nije ih realizovao, a u Parizu najviše vole da upravo iz takvih pozicija razbiju svakog ko mu se nađe na putu.

Hifi pritom nije jedini bek koji može da kazni svako kašnjenje. Panatinaikos ga je u prvom kolu zadržao na 11 poena, uz 4/13 iz igre i 1/6 za tri, ali Pariz nije ostao bez drugih rešenja. Tajson Etijen postigao je 17 poena, Džejden Roden 11, dok Sebastijan Erera ostaje ozbiljna pretnja iz drugog plana, čim dobije dovoljno prostora za šut. Hifi je za vikend protiv Nansija povratio samopouzdanje sa 23 poena i pritom je ubacio poslednjih pet poena svog tima u tesnoj pobedi (78:73), potvrdivši koliko brzo može da kazni odbranu kada pronađe ritam.

Vildoza i Pajola zato će morati da ga pritiskaju od prve sekunde, a da pritom vode računa da ne otvore previše prostora ostalima. Obojica mogu da ostanu ispred lopte, dovoljno su agresivni rukama i brzi nogama, dok su na drugom kraju terena dosta podređeni timu. Naročito italijanski plej. Protiv Armanija upisali su po tri asistencije, ali su najveći doprinos dali održavanjem čvrstine odbrane.

Jedna od stvari koje je Pariz "magistrirao" tokom godina je oslobađanje od lopte. Kada Hifi privuče dodatnog čuvara, lopta brzo ide dalje. Recimo, Etijen je protiv Panatinaikosa uzeo deset trojki, Erera sedam, dok je Roden češće išao na prodor i tako dolazio do realizacija. Frank Nilikina sada donosi još jednu, fizički snažnu opciju na spoljnim pozicijama i dodatno proširuje Lefevrovu rotaciju. Zaigrao je za vikend u francuskom prvenstvu, pa bi trebalo da bude u rotaciji i protiv svog nekadašnjeg kluba.

Još jedna velika razlika između Armanija i Pariza je način na koji se napada protivnik. Tim iz Milana je češće pokušavao da uđe u organizovan napad i pronađe željeni raspored na polovini terena, dok Pariz mnogo lakše prihvata situacije u kojima prvobitna akcija ne prođe i igra se često zasniva na brzom prepoznavanju prostora koji se otvori kroz rotacije odbrambene petorke. Takav način igre nije se menjao ni sa trenerima. Posle Tuomasa Isala i Tijaga Splitera ekipu je preuzeo Maksim Lefevr, kojem je to prvi samostalni posao na ovom nivou posle dugog rada u NBA ligi i organizaciji Minesote Timbervulvsa.