Crno-beli rolerkoster: Zalog za budućnost ili povratak u prosek?

Košarkaši Partizana otišli su na letnji odmor ranije nego što se bilo ko od navijača nadao. Drugu godinu zaredom crno-beli su ostali bez plasmana u finale domaće Superlige, što svakako predstavlja neuspeh iako su se u polufinalu namerili da branioca trofeja Crvenu zvezdu, koja je bila motivisana da spasi sezonu ovih peharom. Kao i uvek kada se završi sezona, vreme je da se podvuče crta i napravi kako bi ekonomisti rekli, bilans stanja. Ako je jasno da je neigranje domaćeg finala neuspeh, takvim bi moglo da se okarakteriše i rezultat u Jadranskoj ligi gde Partizan drugi put za tri godine nije ušao u plej-of.

Klub iz Humske je imao još jednu turbulentnu sezonu, što je postalo pravilo u bližoj istoriji, ali za razliku, od prethodne tri, u ovoj ipak uspeo da uzme trofej i prekine post koji je trajao od leta 2014. godine. Upravo je taj pehar Kupa Radivoja Koraća najblistaviji trenutak sezone za Partizan, ali je trijumf u Nišu stvorio i pomalo iskrivljenu sliku da crno-beli mogu i do titule u Superligi. To su najavljivali i čelnici kluba u mesecima koji su usledili, ali je ishod Superlige, porazi od FMP-a i Crvene zvezde pokazali da je za pobede u plej-of serijama i titulu ipak potrebno nešto više.

Generalno, ova sezone mogla bi da bude podeljena na dva dela, odnosno do trenutka kada je na klupi sedeo Miroslav Muta Nikolić i drugi, kada je na njegovo mesto došao Čanak. Jasno je bilo već posle par utakmica da je Evrokup bačen niz vodu, iako se onoliki „rat“ vodio pre dve godine oko učešća crno-belih u tom takmičenju. Kada je u pitanju Jadran, Čanak je došao maltene u situaciji da su šanse svedene na teoriju. Ali, porazi od Mornara i uvek nezgodnog FMP-a u Železniku, pa i od Olimpije značili su kraj nadanja. Ipak, u Nišu na završnom turniru kupa Čanak i ekipa su pokazali da poseduju određeni potencijal i to su krunisali trijumfom nad Zvezdom.

Usledila je pauza pred Superligu, a već u tim mečevima domaćeg šampionata, iako je pobeđivao, Partizan nije blistao i pokazivao očekivani pomak u igri. Poraz u polufinalu, jednostavno, predstavlja realnu sliku trenutnog stanja, mada bi stvari možda delovale nešto drugačije da se nisu povredili Vanja Marinković i Bondža Si.

Dakle, rezultatski gledano, bilo je dosta slabih momenata, ali je pehar u kupu došao kao zalog za budućnost i samom Čanku i ekipi, ali i upravi. A kada smo kod uprave, sada će tokom leta biti pravo vreme da pređu sa reči na dela. Jer, novi predsednik Ostoja Mijailović nije došao na početku sezone u klub, tako da mu je trebalo vremen da pohvata konce. Kako je vreme odmicao, tako je i on govorio o sve većim ambicijama, pa i napadu na trofej Jadranske lige već sledeće sezone, a onda i na povratak u Evroligu. Videćemo od poteza koje bude povlačila njegova uprava da li su to stvarne ambicije ili lepa, ali demagoška priča za navijača kojom se poslužio i njegov prethodnik Nikola Peković pre nego što je podigao sidro.

To kakve su ambicije videće se po kvalitetu ekipe koju će formirati, a ona će u određenoj meri zavisiti i od takmičenja u kojem će Partizan igrati sledeće sezone. Da li će to biti Evrokup, za koji je klub iz Humske podneo zahtev za vajld kard ili će se vratiti pod okrilje FIBA i njene Lige šampiona.

Jedna od dobrih stvari koje su se dogodile Partizanu ove sezone je i Najdžel Vilijams Gos. Odavno tako dominantan Amerikanac nije igrao za klub iz Humske i da nije bilo njega, deluje da bi se crno-beli maltene borili za opstanak na Jadranu. Na žalost navijača Partizana, diplomac univerziteta Gonzaga gotovo je izvesno, napustiće klub jer se veliki broj klubova raspituje za „njegovo zdravlje“. Plus za klub iz Humske je to što će svakako zaraditi od njegovog odlaska, a to se nije često dešavalo prethodnih sezona. Ako se na to doda i prodaja Patrika Milera početkom godine, može da se kaže da je koliko-toliko uspostavljena neka finansijska stabilnost.

U ovom trenutku jasno je da bi kostur ekipe mogli da čine povratnik Đorđe Gagić, Bondža Si sa kojim je odmah posle kupa produžen ugovor, kao i mladi Aleksandar Aranitović. Pred njim bi mogla da bude sezone potpuno afirmacije ako ga mimoiđu povrede, ali to je već priča za jesen. Kapiten Novica Veličković najavio je takođe da želi da ostane, a otvoren je pitanje budućnosti Vanje Marinkovića. I to je otprilike ono što ostaje Partizanu iz upravo završene sezone kada je u pitanju kostur ekipe. Svi ostali, poput Marka Čakarevića i Đoka Šalića, bi mogli i da ostanu, ali i da pakuju kofere. Status trenera Čanka ne bi trebalo da dođe u pitanje, iako je jasno da je i on, uz potencijal, pokazao određene dečije bolesti tipične za sve mlade trenere.

Jasno je da se Partizan nalazi pred još jednim važnim letom, a iako je sezonu završio pre nego što je planirao, nema previše vremena za odmor kako ne bi kao prošlog leta dočekao oktobar sa nekompletiranom ekipom, što je kasnije dovelo do traženja pojačanja u hodu i grešaka koje su napravljene poput one sa Samardom Samjuelsom, pa i sapunicom u slučaju Radeta Zagorca. Ako zaista hoće da vrati Partizan na tamo gde mu je mesto, Ostoja Mijailović i njegovi saradnici, kad podvuku crtu ispod ove sezone i naprave analizu, moraju da krenu sa nadogradnjom ekipe i dovođenjem još par igrača koji prave razliku. U suprotnom priča o trofejima će ostati samo prazno slovo na papiru, a pehar kupa i pobede nad najvećim rivalima biće incidenti, a ne pravilo.

Foto: Starsport i MN Press