Čovek koji je pobedio smrt - Kajl Kjurik! Od jakih migrena i tumora, tri operacije na mozgu, paklenog oporavka do košarkaške ikone (VIDEO)

Koliko često možete čuti da život može da promeni tokove u treptaju oka? Nekada se kockice u složenom mozaiku poklope. Hodate ponosno, imate mogućnost da krojite sudbinu po svojim merama. U jednom trenutku ste na vrhu, u sledećem... U sledećem vas više nema. A prolazite svakodnevnicu osobe kojoj je dijagnostikovan opasan tumor na mozgu nemate previše opcija na raspolaganju, već samo jednu – da se borite da preživite. 

Nije bitno kako, važno je samo imati beskrajnu snagu volje i želju da promenite stvari iz korena. Da postanete gladijator, smognete snage i golim rukama iščupate još jedan otkucaj srca. Zato život i jeste pun heroja. Događaja zbog kojih možete da se naježite i u istim pronađete novu dozu motivacije, radi boljeg sutra.

Iskustvo američkog košarkaša Kajla Kjurika ostaviće vas bez daha. Ne, nije u pitanju samo još jedna topla, ljudska priča. To je život u pravom obliku. A ono što je proživeo u poslednjih godinu dana teško da ikoga može ostaviti ravnodušnim. 

Od perspektivnog košarkaša, preko saznanja da ti je budućnost ugrožena zbog postojanja tumora na mozgu, tri operacije kako bi se uklonilo strano tkivo, pet meseci teškog oporavka, uz tri meseca brutalne fizikalne terapije, do zvanja najkorisnijeg igrača košarkaškog Superkupa Španije. 

Tako je, u kratkim crtama, izgledao put Kajla Kjurika tokom poslednjih 365 dana. Nešto što je prošle jeseni izgledalo kao nemoguća misija u subotu uveče postalo je najslađa java za 27-godišnjeg Amerikanca. 

Cuando te digan que algo es imposible recuerda dos palabras: KYLE KURIC pic.twitter.com/Saeyg1l9Qu

— KIA en Zona (@kiaenzona) September 24, 2016

Ne samo da je Gran Kanarija uspela da ostvari istorijski rezultat i dokopa se prvog trofeja Superkupa u klupskoj istoriji, već je na tom putu iznenadila Baskoniju i Barselonu! A Kjurik je držao ključ uspeha. Timu iz Vitorije je u polufinalu ubacio velikih 24 poena. Time je postavio klupski rekord u prvom velikom nacionalnom takmičenju u sezoni, da bi protiv dojučerašnjeg branioca titule ubeležio još deset koševa. Turnir je završio s prosekom od 17 koševa i 14 indeksnih poena i tako postao prvi američki košarkaš u istoriji Superkupa sa MVP zvanjem. 

A prošlog novembra Kjurikov život izgledao je kao najstrašnija noćna mora. Stalne migrene uticale su na njegova izdanja na parketu. Sve je počelo u Vitoriji, kada nije mogao da istrči na teren jer su bolovi bili prejaki. Lekovi protiv bolova nisu pomagali, iako ih je Kjurik koristio u nedozvoljenim količinima. Odlazak u Barselonu na preglede pokazao je ono najgore. Pregledi na magnetnoj rezonanci ustanovili su opaku bolest.

Ostao je miran, najviše iz razloga jer je imao podršku svog oca, inače priznatog neurohirurga. Mnogo teže vest je prihvatila Kajlova žena, koja je tri meseca ranije na svet donela blizance. Zato je imao neverovatnu želju da uspe i smrti raspali šamar posred lica. 

Mada je tumor bio benigni (dobroćudan), desile su se ozbiljne komplikacije. Prva operacija kojom je „neželjeni gost“ potpuno odstranjen iz sistema bila je uspešna, ali već 48 sati Kajl se ponovo našao na stolu. Zbog edema (nakupljene tečnosti), koja je vršila pritisak na mozak. A nedugo zatim Kjuriku je odrađena i treća velika intervencija, kako bi se uradile dodatne korekcije i dobile potvrde da tumora više nema. Usledio je period neizvesnosti.
"Ovde ništa ne možete da znate, ne smete sebi da postavljate očekivanja. Nije u pitanju operacija kolena, potrebno je vreme", bile su reči klupskog doktora Pedra Montesdeoke.

En pista. En vestuarios. La locura. Así lo celebró el Herbalife @GranCanariaCB.#SupercopaEndesa pic.twitter.com/REw9QbZ3oX

— Liga Endesa (@ACBCOM) September 24, 2016

Dakle, sve je bila stvar Kajlove želje da živi.
„Kada se ovako loše stvari dogode, one mogu da vas unište, ili da vas ojačaju. Nisam želeo da dopustim da me ovo upropasti. Ja sam Kajl, novi, bolji i jači“, govorio je košarkaš Gran Kanarije.

I uspeo je ljude oko sebe da ubedi da će mu biti bolje, iako malo nakon intervencija nije ličio na sebe. Izgubio je masu, fizičku težinu, usled konstantog ležanja u krevetu. Morao je ponovo da uči da hoda. Jedva je uspevao da drži ravnotežu. Nije mogao sam niz stepenice da siđe. Imao je problema s vidom. Konstantna upala na mozgu sprečavala ga je da živi normalno i oporavi se.

Ali, prihvatio je izazov. Uhvatio se u koštac s problemom. Pet meseci terapije, uz tri meseca svakodnevne brutalne fizikalne terapije. Bez dana odmora, ni za praznike. Bilo je to nešto što bi mnoge izbacilo iz koloseka. Ne i Kajla. 
„Dobio sam ljubav osoba koje su mi sve na svetu. Dobio sam jasnu viziju da moram da se borim, svim srcem, i da to radim bez obzira kakav ishod bio. Bio sam siguran da postoji nešto što je vredno ovakve borbe. To su moja žena i deca“.

Radio je u bazenu, kako ne bi imao problem sa sopstvenom težinom, zatim je odlazio u salu. Ravnoteža, koordinacija, penjanje na veštačkim stenama, kako bi ojačao noge. A onda – teretana i rad s loptom. A najvažnija stvar u svemu – nikada nije smeo da prelazi preko 160 otkucaja, kako mu pritisak ne bi ugrozio život.

Vratio se u aprilu, nakon što je preskočio nekoliko ogromnih prepreka. I počeo je da nosi crnu traku na glavi. Njom je pokrivao mesto gde je operacija izvršena, deo kosti otklonjen i ugrađen implant.

Imao je celo leto da radi na sebi. I uspeo je. Dobio je novi ugovor od Gran Kanarije, kao podsticaj da još više napreduje. A on je izašao na teren kada je bilo najteže i – pobedio!

Pobedio Baskoniju, pobedio Barselonu, ali i ono najvažnije – nadigrao je život.

Posle svake trojke podigne ruke visoko, kao da želi da dotakne nebo. Ali, on je već pokazao da mu ni nebo nije granica.

Borio se, celim svojim bićem, samo da ponovo istrči na teren i pruži ono malo radosti istinskim zaljubljenicima u igru pod obručima. Ali, da i sebi vrati mir u srcu. Čudo se, ipak, dogodilo. 

Nažalost, dobio je uverenja lekara da bi opaka bolest mogla da se vrati u svakom trenutku. Ali, on je samo rekao:
„Opet ću pobediti“.

Kapa dole, ljudino!

(FOTO: Printscreen)