Čekajući prvi spisak Igora Kokoškova: Koje su opcije i potencijalna iznenađenja

Tek nešto više od dve sedmice ostale su do prvog okupljanja košarkaške reprezentacije Srbije pod vođstvom novog selektora Igora Kokoškova i početka kratkog uigravanja pred februarski blok kvalifikacija za Evrobasket 2021. godine. To znači i da se polako bliži trenutak kada će naslednik Aleksandra Đorđevića na najodgovornijoj funkciji objaviti ko su potencijalni kandidati za dres nacionalnog tima.

Nezvanično može da se čuje da Kokoškov namerava da na širi spisak upiše imena i prezimena 24 igrača, ali će se do vremena prvog sastanka ekipe ići metodom skraćivanja istog dok se ne iskristališu njih 12 za gostovanje Finskoj u Espu 20. februara, odnosno dolazak Gruzije tri dana kasnije u dvoranu Aleksandar Nikolić.

FIBA je uoči žreba za nove reprezentativne “prozore“ donela odluku da se rezultati utakmica protiv svih domaćina grupa završnog turnira neće računati, pa će tako susret s Gruzijom u Beogradu biti prilika da se ekipa malo bolje upozna sa novim selektorom, njegovim idejama i planovima.

To praktično znači da će jedina takmičarska utakmica u februaru biti ona sa Finskom na otvaranju kvalifikacija, što bi moglo da ima određeni uticaj na konačni sastav. Na koga Igor Kokoškov računa i ko će se naći u avionu za Finsku? Ko je uopšte na radaru selektora i njegovih pomoćnika, Dejana Milojevića, Vladimira Jovanovića i Jovice Antonića? Da li će biti iznenađenja na spisku? Sve su to pitanja na koja srpska košarkaška javnost čeka odgovore, a oni bi trebalo da stignu uskoro.

Još početkom januara Igor Kokoškov najavio je da mu je prva ideja da na jedno mesto pobroji i podvuče sve igrače koji bi mogli da iznesu teret kvalifikacija usred klupske sezone. Tu je odmah jasno da na najbolje srpske igrače iz NBA lige i Evrolige ne može da računa, pa njih čeka okupljanje za predolimpijski turnir.
“Korak broj jedan je da napravimo veliki globalni spisak, kako bismo imali sve igrače ispred sebe. Taj spisak nije konstantan, već se stalno menja jer stariji igrači napuštaju reprezentaciju, a pridodaju se mlađi, od 16 godina, koji imaju perspektivu da postanu deo nacionalnog tima“, izjavio je Kokoškov za praznično izdanje Blica i dodao:
“Sledeći korak je, nažalost, da se usresredimo na igrače koji su slobodni s obzirom na problematiku prozora. Nemamo druge mogućnosti osim da se na njih usresredimo“.

Uzimajući u obzir činjenicu da su igrači iz Evrolige van domašaja, postoji realna šansa da Crvena zvezda kao šampion Jadranske lige i srpskog prvenstva, te jedini učesnik elitnog klupskog takmičenja, nema nijednog reprezentativca u februarskim utakmicama. Zvezda je poslednjih sedmica preopterećena raznim povredama svojih igrača, donedavno su petorica njih bili van stroja, a kako odmah po završetku Kupa Radivoja Koraća u Nišu sledi poslednji niz utakmica u Jadranskoj ligi za plej-of, te Evroligi za eventualni plasman u TOP 8, šanse da crveno-beli ostanu bez reprezentativca se proporcionalno uvećavaju. Ipak, kako se može čuti, Crvena zvezda će imati svoje igrače na preliminarnom spisku i to Ognjena Kuzmića, Ognjena Dobrića, Branka Lazića i Dejana Davidovaca. Pre nego što nastavimo treba imati na umu da Srbija gostuje Finskoj 20. februara, a da Zvezda dočekuje CSKA u Beogradu dan kasnije, pa sve i da stručni štab osvajača Jadranske lige dozvoli svojim igračima da obuku reprezentativni dres, to bi moglo da se dogodi samo u susretu s Gruzijom.

Kuzmić se posle teške saobraćajne nesreće sredinom prošle godine oporavio na gotovo čudesan način i vratio na parket samo tri meseca kasnije. Kod Andrije Gavrilovića je dobio nešto veću minutažu, ali je od dolaska Dragana Šakote i pogotovo Vladimira Štimca pao u drugi plan. Zasad je na 4,7 poena i 3,3 skoka u 11,8 minuta prosečno u ABA ligi, dok u Evroligi igrao ceo minut više, ali uz 3,9 poena na 62 odsto šuta iz igre, te 3,5 skokova. Protiv Efesa odigrao je tek nešto više od pet i po minuta i pošto je započeo meč više se nije vraćao na parket. Ima pozamašno reprezentativno iskustvo iza sebe i srebro iz Istanbula 2017, što ne treba zaboraviti. Kao ni činjenicu da Zvezda ima obaveza u Evroligi dan posle meča Srbije u Finskoj...

Dobrić je u odsustvu Branka Lazića kapiten tima i zbog njega se digla velika prašina. Često je ranije bio “žrtveno jagnje“ sistema Milana Tomića, sada i Dragana Šakote, iako su njegovi minuti na parketu znali da budu izuzetno korisni za tim. Ove sezone u Evroligi beleži 4,9 poena na 44,5 odsto šuta iz igre, te 35,7 za tri poena, te 1,7 skokova, dok u igri provodi bezmalo 15 minuta. U ABA ligi igra više, zato mu je i statistika bolja – 6,9 poena, 2,6 skokova, 1,6 asistencija. Tokom kvalifikacija za Mundobasket odigrao je samo tri utakmice zbog klupskih obaveza i beležio 2,9 poena.

Branko Lazić ne igra u poslednje vreme zbog zdravstvenih problema, ali kapiten Crvene zvezde je posle dvogodišnjeg lutanja po odlasku Dejana Radonjića konačno počeo da liči na sebe kod Dragana Šakote. U smislu borbenosti, uticaja u odbrani, ali i napadačkog učinka iz drugog plana. U Evroligi ima prosek od 16 minuta, odnosno 3,8 poena i 1,4 skoka, a u ABA ligi je na 5,6 poena i 1,4 uhvaćene lopte. U poslednje tri odigrane utakmice regionalnog takmičenja je na proseku od 12,6 poena, a najbolju rolu pružio je na gostovanju Primorskoj kada je ubacio 18 poena, uz čak pet trojki. Takođe je igrao u kvalifikacijama za Svetski kup, ali samo u dva navrata.

Dejan Davidovac je trenutno među najvažnijim igračima Crvene zvezde. Nedavno se oporavio od povrede skočnog zgloba, a dok ga nije bilo izuzetno se osetilo koliko je nedostajala njegova ispomoć u organizaciji igre, ali i kao dodatna opcija u napadu, pogotovo na šutu. Zbog svoje atipičnosti često zna i da se spusti bliže reketu i protiv nižih protivnika odigra leđima, što je neretko Zvezdi donosilo prednost. Dok u Evroligi beleži 6,9 poena i 3,1 skok u proseku, ima i 32,4 odsto pogodaka za tri poena, što je ispod Zvezdinog ovosezonskog proseka u elitnom takmičenju. Ali, peti je najkorisniji igrač ekipe u prosečnom indeksu korisnostis 8,4 indeksnih poena iza Vladimira Štimca (15,7), Lorenza Brauna (15,4), Kevina Pantera (12,8) i Bilija Berona (10,5). Iako je bio na nekoliko reprezentativnih okupljanja, Davidovac kod Aleksandra Đorđevića nije igrao u takmičarskim mečevima.

U budućnosti će se sigurno pratiti napredak Boriše Simanića i Nikole Jovanovića, dok je Vladimir Štimac u reprezentativnoj penziji od 2017. godine i Evrobasketa. 

Teoretski, Crvena zvezda bi mogla da ima još jednog predstavnika u nacionalnom timu ako poziv dobije Dušan Ristić. Bivši student univerziteta Arizona ovu sezonu igra na pozajmici u Astani koja se takmiči u VTB ligi, gde pruža odlične partije u kontinuitetu. Sa prosekom od 34 minuta, Ristić je igrač s najvećom minutažom u ekipi i svaki trenutak na parketu i te kako opravda. Ima najveći prosečni indeks korisnosti u Astani od 24,3, najbolji je skakač tima (11,8 skokova po utakmici), ali i pojedinačno - u odbrani (9,2) i napadu (2,7). Drugi je strelac Astane sa 17,6 poena po meču, tri manje od Malkolma Hila, iako za tri poena šutira jako retko (0,4 pogodaka na 1,2 ispaljena šuta). Kompenzaciju pravi tako što je ispred konkurencije u šutu za dva poena i broju uzetih lopti unutar linije 6,75 metara (7,4 pogodaka i 12,2 šuta). Na sve to beleži 2,1 asistenciju i 0,5 blokada u proseku. Astana u dosadašnjih 13 utakmica ima skor 6-7 i na petom je mestu VTB lige, mada treba da se naglasi da su ostale ekipe odigrale makar po meč više. Zbog dobrih izdanja dobio je poziv i za Ol star VTB lige, što je veliko individualno priznanje za njega. 

S druge strane Partizan bi kao učesnik Evrokupa mogao da bez problema da pusti svoje igrače u reprezentaciju, pošto se drugo po jačini evropsko takmičenje neće igrati za vreme trajanja kvalifikacija. U kombinaciji se nalaze Rade Zagorac, Ognjen Jaramaz, Uroš Trifunović, Stefan Birčević, ali i kapiten Novica Veličković. 

Nije se Radetu Zagorcu dalo da obuče dres Srbije i odigra takmičarske minute tokom prethodnih kvalifikacija za Mundobasket. Bilo je malo do povreda, malo do Radetove forme kasnije, ali i duhova prošlosti koji su donekle narušili njegov odnos s bivšim selektorom Aleksandrom Đorđevićem. Naravno, misli se na onaj “Zagorac me obavestio da ide u Ameriku, želim mu svaku sreću“ momenat uoči predolimpijskog turnira, kada je Đorđević praktično skrajnuo Zagorca. Kao i prošlu, Zagorac ovu sezonu igra promenjivo i teško nalazi balans koji bi mu dao kontinuitet u klupskoj sezoni. Bivši kapiten Mega Bemaksa trenutno je četvrti strelac Partizana u Jadranskoj ligi sa 132 poena i 34,1 odsto preciznosti iz igre. Ispred njega su Ognjen Jaramaz (158), Markus Pejdž (154) i Kori Volden (137). U prilog konstataciji da lako gubi kontinuitet ide podatak da je protiv Mornara i Cedevite Olimpije u dve uzastopne runde imao 13 i 14 poena, da bi onda protiv FMP (0/6 iz igre, 28 minuta) i Zadra (0/5 iz igre, 15 minuta) ostao bez poena. I pored toga na proseku je od 7,8 poena, 6,2 skoka i 1,5 asistencija u ABA ligi, gde prosečno ima 2,8 pogodaka na 8,1 ispaljenu loptu. U Evrokupu Zagorac ima nešto bolji učinak - 9,3 poena na 40,3 odsto iz igre, te još 4,4 skoka, 1,6 asistencija i 1,2 ukradene lopte, za prosečni indeks 9,1. Poslednje tri utakmice u TOP 16 fazi odigrao je takođe promenjivo. Trentu je ubacio 11, a Darušafaki u Istanbulu 13 poena, s tim što je na tom gostovanju promašio šut za pobedu. U uzvratnom susretu s Darušafakom imao je loše šutersko veče (2/12 iz igre, 0/5 za tri), ali je sve promašaje nadoknadio posvećenom igrom u odbrani gde se bespoštedno borio u svakom momentu. Uhvatio je i šest lopti. Andrea Trinkijeri je s njim prilično uporan, veruje da baš Zagorac drži ključeve uspeha ove sezone i ako u njemu probudi onu žicu iz vremena kada je branio boje Mege, dobija veliku opciju u igri, kao i reprezentacija, gde može da dobije priliku za nov početak kod Kokoškova.

Ognjen Jaramaz je posle rešenih zdravstvenih problema uspeo da uhvati voz i vrati se na stari kolosek, mada baš kao i Zagorac igra sa dosta amplituda. Obojica su dobro otvorili sezonu, bili među herojima trijumfalnog pohoda u ABA Superkupu, ali onda su počeli da idu gore-dole. Jaramaz je nedavno nabildovao samopouzdanje onom trojkom uz zvuk sirene za trijumf nad Cedevitom Olimpijom, kada je imao 16 poena. U regionalnom takmičenju njegov prosek je 9,9 poena na 44,4 odsto preciznosti, odnosno 1,8 pogodaka na 3,1 šut za dva i 1,4 od 4,2 za tri poena. Takođe ima 2,2 asistencije, 1,6 skokova i 0,9 ukradenih lopti, a prosečan indeks mu je 9,7. Osim što je bio heroj trijumfa nad Cedevitom, bio je među najzaslužnijima što je pao Mornar u Baru kada je ubacio rekord sezone od 17 poena. U Evrokupu beleži nešto slabije brojke - 8,5 poena, 2,6 skokova i 2,8 asistencija. U TOP 16 fazi kotu 10 prebacio je tek protiv Darušafake u Beogradu kada je odigrao i najbolju rolu sa 15 poena i četiri skoka i tako potvrdio značajan uspon forme. Za razliku od Zagorca iza njega stoji minimalno reprezentativno iskustvo u takmičarskim mečevima. Uzeo je Jaramaz učešće u mečevima protiv Nemačke i Austrije, ali nije uspeo da se upiše u listu strelaca.

Kako je Igor Kokoškov najavio uvođenje mladih igrača koji treba da budu perspektiva u budućnosti, tako se i Uroš Trifunović nalazi na radaru selektora. Trifunović iza sebe ima reprezentativni uspeh u juniorskoj selekciji s kojom je osvojio zlato na Evrobasketu u Letoniji 2018, gde je bio jedan od najboljih sa prosekom od deset poena, 4,4 asistencije i 2,3 skoka. Bio je, doduše, deo i praktično istog tima koji je godinu dana kasnije na Svetskom prvenstvu za igrače do 19 godina zauzeo sedmo mesto. Ali i tada je Trifunović imao jaku statistiku - 14 poena, 3,1 asistenciju i dva skoka. Trifunović nije mogao da nastupa za Partizan u Jadranskoj ligi sve dok se nije “obrnuo krug“, pošto je sezonu počeo u Megi i ta epizoda nije se dobro završila... Protiv Zadra upisao je najbolje izdanje sa 12 poena i dva skoka, a u dosadašnjih šest regionalnih utakmica ima 5,5 poena na 32,4 odsto preciznosti i dve uhvaćene lopte za prosečno 16,2 minuta. U Evrokupu Trifunović je odigrao takođe šest mečeva na kojima beleži 4,4 poena, 1,1 skok i 0,7 asistencija. S obzirom na postojeća reprezentativna ograničenja, te želju Igora Kokoškova da otpočne smenu generacija, Trifunovićeve igre i razvoj biće ispraćeni, a na njemu je isključivo da li će se izboriti za reprezentativni status u budućnosti ili ne.

U situaciji kada je izbor sužen, selektor Kokoškov će se osloniti i na oprobane snage, pa će tako Stefan Birčević izvesno dobiti poziv. U svojoj drugoj epizodi u crno-belom Birčević ne pruža izdanja kakva su se možda očekivala. Nalazi se na 5,8 poena uz 42,1 odsto rešenih situacija iz igre, a uz to ima i 2,3 skoka. Treći je trojkaš Partizana u ABA ligi sa 38,2 odsto preciznosti (21/55) iza Markusa Pejdža (32/73 - 43,8%) i Redžija Redinga (8/18 - 44,4%). Što se Evrokupa tiče, tu su njegovi proseci na 5,9 poena i 3,1 skok. U TOP 16 fazi Evrokupa ima minutažu slabiju od prosečne, pa mu je pala i efikasnost zbog čega ima jedva 13 poena iz četiri utakmice. Bez obzira na sve, jedan je od retkih sa pozamašniim reprezentativnim iskustvom i Igor Kokoškov neće imati taj luksuz da u tom smislu mnogo bira, naročito na centarskim pozicijama, ako želi plasman na Evrobasket naredne godine.

Zbog toga bi poziv Novici Veličkoviću mogao eventualno da pojača tu dozu neophodnog iskustva. Kapitena Partizana je u mislima novog selektora, ali nije sigrno da li će se on odazvati pozivu. Poslednju reprezentativnu akciju imao pre bezmalo punu deceniju, kada je sa Srbijom preživeo istorijsku krađu u onom polufinalu sa Turskom na Mundobasketu. Setićemo se da je bio u Đorđevićevom planu za Svetski kup 2014, ali je Novica odlučio da se zahvali na pozivu nekoliko sati pošto je spisak kandidata objavljen, zbog čega su iz kombinacije otpali Duško Savanović i Milan Mačvan. Ove sezone u Partizanu je prava ispomoć mladim snagama i neko čiji se poeni sa posta ili van linije 6,75 metara kada se raširi protivnička odbrana posebno cene. U ABA ligi broji 6,7 poena na 45,9 odsto uspešnosti, te 2,9 skokova i 1,4 asistencije, odnosno 8,8 poena i pet uhvaćenih lopti, uz 1,2 završna dodavanja u Evrokupu. Kako smo naglasili, pitanje je da li Veličković ima želju da se dodatno opterećuje u reprezentativnoj akciji, s obzirom na jak ritam klupske sezone i njegova kolena...

FMP će imati nekoliko igrača na spisku. Pre svih Aleksu Radanova koji po povratku u Železnik igra vrlo dobru sezonu. Odlično je startovao, imao prosek od gotovo 14 poena u uvodnih osam kola, ali onda je pao, što se delimično poklopilo s slabim rezultatima Pantera koji su nakratko bili jedina neporažena ekipa u ligi. Bljesnuo je Radanov nedavno sa 20 poena Ciboni i 17 Megi, ali je isto tako u prethodna dva kola ABA lige ubacio samo šest poena uz ukupno 2/9 iz igre. Poput Jaramaza, Radanov je branio boje Srbije u dve utakmice, ali se kasnije nije uklapao u planove Aleksandra Đorđevića, najviše zbog činjenice da u Zvezdi tada nije igrao gotovo uopšte ili je minutažu dobijao na kašičicu. Ali, mlad je, talentovan, igrač budućnosti i što je najvažnije, Vladimir Jovanović odlično zna da iskoristi njegov potencijal, što je prilično važan momenat. Radanov je zasad na proseku od 11,3 poena iz 48,7 odsto šuta iz igre, te 4,2 skoka, 2,6 asistencija i 0,9 ukradenih lopti

Pozivu iz FMP može da se nada i Stefan Pot kao najbolji asistent FMP i neko u koga trener Jovanović ima veliko poverenje, zbog čega mu je dao ključeve tima u ruke. Pot je bio u nekim ranijim reprezentativnim akcijama, ali samo kao ispomoć u treninzima kod Aleksandra Đorđevića i nikad nije dobio takmičarske minute. Pot je u poslednjih sedam kola ABA lige imao samo jednu utakmicu sa jednocifrenim učinkom, a bilo je to protiv Partizana kada je ostao na devet poena uz 2/9 iz igre (1/4 za tri) i samo tri asistencije. Tokom dosadašnje sezone ima 8,7 poena uz 39,25 odsto iz igre, te 5,3 završna dodavanja i 3,5 uhvaćenih lopti. Snažni Stefan Đorđević (22) igra odličnu sezonu sa 12,4 poena i 5,3 skoka i ima jednu od vodećih uloga u FMP, što ga je preporučilo da se nađe makar na preliminarnom spisku.

Veliki znak pitanja stoji iznad Marka Pecarskog. Jedan od najtalentovanijih krilnih centara svoje generacije i dalje traži svoje mesto pod suncem, a posle odlaska iz Partizana i dolaska u FMP dobio je minute, što mu je u Humskoj nedostajalo. Ipak, uz nesporan talenat, Pecarski je ranije često pokazivao da ga još nisu prošle dečje bubice, koje ga sprečavaju da pruža dobre igre u kontinuitetu i igra košarku na vrhunskom nivou. Najčešće mu se zamera na nedovoljnom zalaganju u odbrani, te da je fizički inferioran u odnosu na konkurenciju, ali treba ipak znati da on 20 godina puni sredinom februara. Svakako, ako bude uspeo da skine teret iz prošlosti i okrene se samo budućnosti, mogao bi da bude deo nacionalnog tima u budućnosti. Zasad to nije realno.

Neko ko bi takođe mogao da bude u nekim budućim planovima kroz kvalifikacije je Aleksa Uskoković. I dalje važi za velikog talenta, ali to na parketu ne pokazuje. Sa prosekom od 5,2 poena i 3,3 asistencije teško da bi u nekim drugim okolnostima mogao da bude materijal za reprezentaciju, ali pošto ima tek 20 godina sigurno će se na njegov razvoj gledati više i dublje, pogotovo ako pokaže reakciju. Slična je priča i sa Stefanom Momirovim, koji trenutno ni ne igra kod Jovanovića, ali je bio član mlađih reprezentativnih selekcija... Ilija Đoković je bio i ostao simbol kvalifikacija za Mundobasket kao jedini igrač srpskog tima iz KLS. Naravno, iz vremena kada je branio boje čačanskog Borca. Od letos je u Železniku, gde ne pruža ni izbliza dobre partije kao u Borcu, pa je na 4,4 poena, 3,2 asistencije i 1,4 skoka. Nijednom još nije ubacio dvocifreni broj poena, pa se njegova reprezentativna serija bar za sada neće nastaviti...

Mega Bemaks u svojim redovima ima takođe najbližeg saradnika Igora Kokoškova u liku Dejana Milojevića. Zbog toga ne bi trebalo da iznenadi ako Mega bude imala jednog ili više reprezentativaca u ovom ili narednim “prozorima“. Iz Mege najbliži pozivu je Luka Ašćerić, mada bi u kombinaciji mogli da budu Nemanja Nenadić i Nikola Mišković. Ašćerić je četvrti igrač Mege po uzetoj minutaži iza Edina Atića, Marka Simonovića i Nikole Miškovića, a zasad je na 6,8 poena, uz 36,6 odsto preciznosti iz igre. Bio je pravo otkrovenje prošlogodišnjeg izdanja Jadranske lige, ove sezone ne igra tako dobro, ali i dalje ima poverenje trenera Milojevića. Nikola Mišković je trebalo da bude sledeći veliki projekat Mege, ali je posle slabog ulaska u sezonu ta uloga dodeljena Marku Simonoviću. Mišković se digao u poslednjih šest utakmica i samo jednom je ostao jednocifren. Ima 9,1 poen, 4,1 skok i 1,9 asistenciju. Međutim, Mega od toga ne profitira pošto je i dalje na začelju tabele ABA lige zajedno sa Zadrom. Nemanja Nenadić je od dolaska u Megu počeo zapravo da nadoknađuje sve što je izgubio tokom boravka u Zvezdi u smislu takmičarskih minuta i određene uloge, pa još pokušava da pohvata konce. Zasad je na 7,2 poena, 2,4 skoka i 1,5 asistenciju, ali daleko je to od igrača koji je u dresu FMP bio ponajbolji igrač KLS za sezonu 2017/18 i tako zaslužio poziv Crvene zvezde. Protiv Krke u nedeljnom matineu pokazao je najbolju rolu sa 20 poena (8/14 iz igre, 3/6 za tri), uz pet skokova i po tri asistencije i ukradene lopte. Zbog slabe minutaže u Crvenoj zvezdi jeste izgubio svoj put, ali i dalje može da se vrati na kolosek i nađe se u reprezentativnom sistemu bar za predstojeće kvalifikacije. 

Od preostalih klubova u regionu u orbiti bi mogli da se nađu Uroš Luković i Đorđe Gagić iz Mornara, odnosno Igokee, pošto su među najkorisnijim igračima u svojim klubovima. Ali, ostaje da se vidi za koje će centre da se odluči Igor Kokoškov, pošto je ta pozicija možda i najdelikatnija. Gagić je, podsetimo, na papiru bio u grupi igrača s većim brojem utakmica u kvalifikacijama za Svetski kup, ali je bio na proseku od 7,5 minuta i 2,6 poena, uz 2,1 skok. Zato će u fokusu biti njegov saigrač Dalibor Ilić, kapiten zlatne juniorske selekcije iz Letonije. U Igokei ove sezone ima prosečno 22,8 minuta iz kojih kreira 8,8 poena, 6,3 skoka i 1,1 asistenciju, a po talentu se uklapa u priču o smeni generacija i uvođenju nove, sveže krvi u sistem. 

Gledajući Evropu i svet, opcije su različite. Velika je nedoumica trenutno vlada oko Miroslava Raduljice i Milana Mačvana, koji za hleb zarađuju u Kini, odnosno Japanu. Obojica imaju solidne sezone u Đengsuu, tačnije Alvarku. Dvojica kapitena iz kvalifikacija imaju zapažene uloge u svojim timovima, Raduljica je u poslednje tri utakmice imao prosek od 25,6 poena, Mačvan je u pobedi nad Hokaidom ubacio 16 poena. Kako se može čuti, Raduljica je raspoložen da opet preleti pola planete kako bi zaigrao za Srbiju, ali bi problem mogao da pravi njegov klub. Tačnije, liga u kojoj se takmiči. Naime, Kinezi ove godine idu sistemom Evrolige i ne poštuju ovaj sistem kvalifikacija, uprkos tome što i oni imaju predigru za tamošnje kontinentalno prvenstvo. Situacija je sledeća - ako bi Đengsu pustio Raduljicu da igra za nacionalni tim, propustio bi nekoliko klupskih utakmica, pa ostaje da se vidi kakav će dogovor napraviti reprezentacija i njegovog tima s Dalekog istoka. Raduljica i Mačvan bi svojim iskustvom bili od velike pomoći i značajno približili Srbiju prolazu na Evrobasket. Ali, da li je u ovom trenutku potrebno da prelaze oko hiljade kilometara zbog jedne takmičarske utakmice, s obzirom da je Gruzija faktički samo kontrolna?

Među igračima iz Evrokupa sve oči su uprte u Miloša Teodosića. Povratnik u evropsku košarku predvodi Virtus iz Bolonje i vodi ga ka stazama stare slave. Logično, prvi je strelac ekipe sa 17,3 poena i 50 odsto preciznosti iz igre, odnosno 38,5 odsto za tri poena (35/91), a na to ima i pet asistencija, te 2,9 skokova. Kao izvorni kapiten srpske reprezentacije trebalo bi svojim primerom da pokaže koliko želi da vidi Srbiju na Evrobasketu, a i sam Aleksandar Đorđević je svestan s koliko zamršenim poslom se sada nosi njegov kolega Igor Kokoškov. Tehnički ne bi trebalo da bude problema da se Teodosić pojavi 17. na okupljanju, ali s obzirom na prirodu njegovog problema sa stopalom, verovatno će sa selektorom imati dogovor da eventualno bude oslobođen meča protiv Gruzije, a da putuje u Finsku.

Stefan Marković je u reprezentativnoj penziji, baš kao i Marko Simonović iz Cedevite Olimpije, dok je nažalost Dragan Milosavljević teško povređen i njega još neko vreme neće biti na parketu. Isti je slučaj i sa Stefanom Penom. Treći Srbin iz Virtusa, mladi Stefan Nikolić potpuno je nepoznat široj košarkaškoj javnosti u Srbiji, a s obzirom da ni u Bolonji nema minute, verovatno će biti upisan u svesku, ali ne i na spisak.

Dejan Todorović i Dejan Musli iz Andore takođe su interesantni. Setimo se kakav je “bum“ napravio Todorović ulaskom u nacionalnu selekciju tokom kvalifikacija i da je plenio energijom i željom za dokazivanjem, da bi ga onda zadesilo kidanje prednjih ukrštenih ligamenata posle čega je dugo vremena bio posvećen rehabilitaciji i vraćanju u košarkaški život. Todorović u Evrokupu ima 9,4 poena na 45 odsto preciznosti iz igre, odnosno 31,7 odsto sa distance (20/63), a uz to i 3,5 skokova i 2,6 asistencija. Statistički je drugi strelac ekipe, iza Klevina Hane. Njegova važnost u prošlim kvalfiikacijama, ali i nesporni kvalitet u situaciji kada nema igrača iz NBA i Evrolige, biće na ceni. Musli je posle dosta lutanja uspeo da vrati karijeru na neki kolosek, pa je u Andori zasad na 8,1 poenu, 4,4 skokova i jednoj asistenciji. Kod Aleksandra Đorđevića nije bio u planu, a možda bi to moglo da se promeni kod Kokoškova s obzirom na potencijalni deficit centara.

Što se ostalih igrača koji su uzimali učešće u kvalifikacijama za Mundobasket, Stevan Jelovac je drugi strelac Gacijantepa iza Ivana Buve (17,08) sa gotovo 15 poena po utakmici, uz 5,5 skokova i 1,4 asistencije. Četvrti je igrač Gacijantepa po broju uzetih šuteva (8,6), ali i pogodaka iz igre (4,4). Takođe je neko ko je predstavljao osveženje u nacionalnom timu tokom kvalifikacija za Mundobasket, bio je i na inicijalnom spisku kandidata za završni turnir, ali je ispao već u prvom krugu pred okupljanje. S obzirom da mu Beograd nije daleko i da ima reprezentativno iskustvo, verovatno će dobiti prostor za igru.

Ivan Paunić je posle oporavka od teške infekcije koja ga je umalo koštala života počeo od prošle godine opet da se bavi profesionalnom košarkom. Nastupa u Čemdoru iz Teherana, bio je blizu potpisa za Fuenlabradu, ali se taj posao izjalovio, a čak ga je i Partizan merkao krajem novembra. Pritom, ima 33 godine i pitanje je da li će za njega biti mesta, iako je na početku kvalifikacija za Mundobasket bio jedan od najvažnijih igrača u timu. Aleksa Avramović nije uspeo da se izbori za minutažu u Unikahi, zbog čega je prosleđen Estudijantesu na pozajmicu. Brzo se snašao kod nedavno otpuštenog Aleksandra Džikića, dobio svoju porciju minuta (oko 24) i poena (oko 11,5 u proseku), što ga je vratilo u neke bolje košarkaške tokove. U Estudijantesu deli svlačionicu sa Nemanjom Dangubićem koga Đorđević nije pozivao, a u Estudijantesu je na proseku od 5,2 poena i 4,3 skoka.

U Španiji je odnedavno Dragan Apić posle odlaska iz Lokomotive Kubanj. Ni on nije bio u reprezentaciji kod Đorđevića, a s obzirom na mladost i talenat, moguće je da će biti u kombinaciji. U San Pablu je odigrao samo dve utakmice. U pobedi nad Huventudom imao je pet poena i jedan skok, a u porazu od Tenerifa dva poena i tri uhvaćene lopte. Nikola Radičević u Gran Kanariji ne igra preterano dobro, zbog čega je blizu otkaza, prema tvrdnjama španskih medija. Na 15 utakmica u ACB ligi je na 4,5 poena i 1,9 asistencija. Dejan Kravić u Obradoiru ima jednu od ključnih uloga, pa na 19 utakmica beleži 13,7 poena i 6,1 skok. Bivši kapiten Crvene zvezde Luka Mitrović u Manresi skupio je sedam poena, 3,6 skokova i 1,9 asistencija prosečno u 13 utakmica, dok je Aleksandar Cvetković pod dolasku kod Pedra Martineza iz Igokee dobio prostor i ima 7,5 poena i 2,9 asistencija. Bivši plejmejker Partizana Vasilije Pušica u Pezaru igra vrlo dobro. Trenutno je drugi strelac ekipe sa 12,4 poena, te 3,8 asistencija i indeksom korisnosti 13,2. Danilo Anđušić je najbolji igrač i strelac francuskog Burga sa 307 poena, odnosno 16,2 poena u proseku, te 3,3 skoka...

Igračka baza dalje može da se širi na klubove iz KLS, odnosno ABA 2 lige, ali i igrače poput Alekseja Pokuševskog iz Olimpijakosa, te momke sa koledža (Filip Petrušev, Nik Rakočević, Filip Rebrača, Đorđe Dimitrijević, Saša Stefanović, Dimitrije Spasojević, Balša Koprivica...), ali oni će ostati zabeleženi u bazi podataka za budućnost jer zbog obaveza u SAD neće još biti u prilici da upišu reprezentativne minute.

Pošto nas čeka prvi izlazak novog selektora sa svojom vizijom ekipe, iznenađenja su realnost i moguće je da će biti imena kojih nije bilo dosad u orbiti. Igor Kokoškov nam je već predstavio svoj stručni štab za uvodne dve utakmice kvalifikacija, sada čekamo i spisak...

POTENCIJALNI KANDIDATI - PO POZICIJAMA

Centri i krilni centri: Raduljica, Mačvan, Kuzmić, Veličković, Birčević, Jelovac, Ilić, Ristić, Đorđević, Mitrović, Apić, Kravić, Musli, Gagić, Mišković. 
Krila: Todorović, Dangubić, Lazić, Davidovac, Zagorac. 
Plejmejkeri i bekovi: Teodosić, Avramović, Dobrić, Trifunović, Jaramaz, Radanov, Pot, Ašćerić, Pušica, Paunić, Cvetković.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_msport)
Foto: Reuters, Star Sport, MN Press