Čanak pobedio Turk Telekom mesec dana posle rastanka: Nije bilo dodatnog motiva, mogli smo da se raziđemo na lepši način

Čudni su putevi kojim nas život nekada vodi. Za Nenada Čanka trenerska karijera je u roku od samo nekoliko meseci imala dva velika obrta. Prvo je odlučio da prihvati poziv Turk Telekoma i zameni Erdema Džana, čime je završio petogodišnji boravak u Lijetkabelisu, da bi mu posle samo dva meseca u Ankari bilo rečeno da na njega više ne računaju... Razišao se sa klubom i vratio u Panevežis gde je u sklopu sedmog kola Evrokupa dočekao svoj doskorašnji klub i - pobedio ga.

Utakmica nimalo laka, a pobeda izvučena rovovskom borbom. Lijetkabelis je na manje od dva minuta pre kraja zaostajao 11 poena za Turk Telekomom, ali je Gediminas Orelik sa tri vezane trojke vratio svoj tim u život i podario mu drugu šansu za pobedu kroz produžetak. U dodatnih pet minuta rezultat je glasio 7:0 i litvanski sastav je slavio. Sam Čanak nije želeo da stavlja u prvi plan činjenicu da je dobio svoj nekadašnji tim, ali ne krije zadovoljstvo zbog trijumfa.

"Da ne ističem to u prvi plan, svi imamo neki ego i sujetu, ne mogu sada da lažem da mi nije prijala pobeda", počinje Čanak razgovor za Mozzart Sport i nastavlja:

"Pobeda nam je vrlo bitna. Bitna iz razloga što je Lijetkabelis ostao u trci za plasman u narednu fazu Evrokupa. To je sada mnogo važnije. Utakmicu smo spremali najnormalnije, kao i svaku drugu što spremamo. Ni u jednom momentu nije bilo nekog pokušaja padanja u vatru ili da sam imao neku dodatnu motivaciju, već je sve odrađeno onako kao što je to slučaj za ostale utakmice".

Otkako ste se vratili u Lijetkabelis ekipa je živnula, ostvarili ste dve važne pobede kojim ste zapravo i uhvatili priključak za drugu fazu Evrokupa, pritom ste u seriji od četiri trijumfa u svim takmičenjima, pa bi se reklo da je šok terapija u timu uspela?

"Za neke konačne ocene treba sačekati maj ili jun, da vidimo da li je zaista šok terapija uspela ili ne", odgovara Čanak i dodaje:

"Dok sam stigao u tim, sačekala su nas dva najteža gostovanja, Žalgirisu u Kaunasu i Gran Kanariji. Obe utakmice smo izgubili, ali bio sam zadovoljan onim što sam video. Mnoge od ovih momaka dobro znam, neke sam trenirao, neke sam pratio dugo i želeo da dovedem ranije u Lijetkabelis, tako da sam znao gde idem i šta me čeka. Video sam da ekipa ima potencijal i uz rad na nekim detaljima možemo da budemo konkurentni u svim takmičenjima. Za šta će to biti dovoljno, videćemo u maju i junu".

Proteklih nekoliko meseci bili su izazovni za vas. Završili ste poglavlje u Lijetkabelisu, preuzeli Turk Telekom u kojem su prestali da računaju na vas posle manje od mesec dana po otvaranju sezone...

"Turk Telekom je letos izašao sa ponudom, bili su jako konkretni u nameri da me dovedu. Ponudu sam prihvatio bez mnogo razmišljanja, imajući u vid da odlazim u klub sa većim budžetom, u ligu koja je možda kvalitetnija od litvanske, u klub koji je bio finalista Evrokupa... Imao sam ambiciju da napravim iskorak više u trenerskoj karijeri".

Šta se desilo i gde je zapelo u saradnji sa Turk Telekomom?

"Od samog starta stvari nisu išle kako treba i na kraju je došlo do toga da se raziđemo. To je bila odluka kluba, sa tim stvarno nisam imao problem, nisam ni prvi ni poslednji trener koji je bio u toj situaciji... Da li je to moglo da se uradi malo gospodskije sa njihove strane, sigurno je moglo. Ali, nije. Doneli su odluku za koju su mislili da je urađena za dobrobit kluba. Rezultati su bili takvi kakvi jesu, u turskom prvenstvu smo imali po dve pobede i poraza... Ne znam da li je situacija bila toliko alarmantna, ali to je - što je. Izrazili su nezadovoljstvo mojim radom i eto".

Pomenuli ste da je sve moglo da bude gospodskije urađeno. Na šta ste mislili?

"Da li je moglo bez nekih situacija, ne baš fer sa njihove strane, kako su saopštili da ne računaju na mene... Uslovljavali su me da potpišem prekid saradnje pod nekim njihovim uslovima. Govorili su mi da, ako ne potpišem to, ostaću trener, ali žargonski: 'Eto, ako nećeš da potpišeš, ostaćeš trener, ali mi te nećemo'. Bila je jako mučna situacija. Na kraju sam pogurao sam moj odlazak i to je to. Završili smo saradnju kako smo završili".

Čini se kao da ni ljudi u klubu nisu znali šta žele od saradnje sa vama, s obzirom da ekipa nije imala loše rezultate?

"Da ne ispada sada da želim sebi da pravim bilo kakav alibi, ali zaista smo imali dva poraza u prvenstvu i to jedan od Bujukčekmečea gde smo primili koš u poslednjoj sekundi i drugi od Karšijake, što je verovatno bila najmučnija utakmica moje karijere. Već sam bio smenjen, a vodim utakmicu, igrači znaju da sa smenjen, ali ja sam kao i dalje trener... Mislim, šta može da se očekuje u takvoj utakmici", pita se 47-godišnji stručnjak i nastavlja:

"Ne znam da li sam možda platio ceh toga što je prošla sezona bila više nego uspešna, pa su očekivanja bila možda i nerealna... Ali, oni su tako odlučili, svakako je da će oni uraditi sve ono što oni smatraju da je najbolje za klub, tu dalje diskusije nema".

Ubrzo zatim javio se Lijetkabelis?

"Da, posle nekoliko dana pozvali su me iz kluba sa željom da se vratim. Ja sam to oberučke prihvatio".

Lijetkabelis vam je nova-stara kuća, u kojoj ste se prethodnih pet godina dobro nosili sa izazovima i klub pretvorili u konkurentna za pehare i titule. Igrali ste finale prvenstva i domaćeg kupa, imali više nego zapažene rezultate...

"Ništa se nije promenilo. Znao sam gde dolazim, pet godina sam proveo tamo. Posle eto dva meseca odsustva, vratio sam se na isto. U isti stan sam ušao, u isti klub, sve je isto... Nemam nikakav problem ni sa adaptacijom, ni sa bilo čim drugim. Igrače sam manje-više sve trenirao. Imam deset Litvanaca i dvojicu Srba u ekipi, sve momke jako dobro poznajem. Iz tog razloga sam sa zadovoljstvom prihvatio poziv da se vratim".

Kada govorimo o litvanskoj košarci, svi prvo pomisle na Žalgiris i Ritas, ali Lijetkabelis se poslednjih godina pozicionirao kao jedan od najboljih klubova u zemlji...

"Svi imamo ambicije, od mene, preko igrača, do samog kluba. Imamo sastav da budemo konkurentni na svim meridijanima, poslednjih godina smo imali dobre rezultate, nemamo trofeje, ali Bože moj... Pokušaćemo da uradimo nešto više ove godine".

Kakav je život u Litvaniji, pogotovo u Panevežisu?

"To je grad od 90.000 ljudi. Meni je ovde jako lepo, osećam se kao kod kuće, ljudi su me prihvatili. Imam neki svoj ritam, treninzi, pripreme utakmica, vreme ide... Uživam ovde. Grad je lep, ima jezera i puno parkova, zelenila, Litvanija cela je takva. Klima je loša, ali kada dođu april i maj, proleće i rano leto, onda je zaista prelepo", kaže Čanak i sa osmehom dodaje:

"To je što se tiče života ovde. Malo mi nedostaje srpska kuhinja, ali dobro - snalazimo se".

Kada je sezona u Evrokupu počinjala, Srbija je imala četvoricu trenera na klupama ekipa - Petra Božića, Dušana Alimpijevića, vas i Olivera Vidina koji nažalost više nije u Šlonsku. Uz Željka i Sašu Obradovića u Evroligi, plus Aleksandra Džikića u Ligi šampiona, lepa slika za srpsku košarku...

"To je zaista dobra stvar za našu košarku. Željko i Saša su drugi nivo, ali sa ostalim trenerima sam u gotovo svakodnevnom kontaktu, pogotovo sa Džiletom i Alimpijem. Uvek me vesele njihove dobre i dobri rezultati".

Kada ste već pomenuli Željka Obradovića na drugom nivou, pratite li dešavanja u Partizan Mozzart Betu?

"Ja to sve sada pratim isključivo navijački. Nemam sad ni vemena da nešto posebno analiziram, pogledam kad stignem, navijački. Nema potrebe da se nešto mnogo priča, jer dosta ljudi sada sebi daje za pravo da analizira i komentariše dešavanja bez ikakve odgovornosti. Kao što već rekoh, vreme za davanje ocena su maj i jun. Partizan ni prošle godine nije startovao onako kako su se navijači nadali, pa na kraju zamalo odoše na Fajnal for i osvojiše Evroligu. Veliki sam navijač Partizana, pratim sve iz tog ugla", završava Čanak javljanje iz Panevežisa.